Učenik kao subjekat u nastavi 21. veka
Digitalizacijom obrazovanja u našoj zemlji stekli su se uslovi da učenik bude subjekat u obrazovno-vaspitnom procesu. Trougao koji su činili nastavnik – učenik – nastavni sadržaj se sa razvojem obrazovne tehnologije promenio i sada ga čine nastavnik – učenik – obrazovna tehnologija. U 21. veku prisutno je permanentno obrazovanje, a to znači da čovek uči, usavršava se i stiče znanja tokom celog života. Zato je veoma bitno da učenik ovlada tehnikama učenja, da zna da koristi obrazovnu tehnologiju, da pronađe informacije na internetu, da izdvoji bitno od nebitnog i da sve to praktično primeni.
Metode, sredstva i oblici rada koji omogućavaju da učenik bude subjekat u obrazovno-vaspitnom procesu
Učenik treba aktivno da učestvuje u nastavnom procesu tako što će zajedno sa nastavnikom pronalaziti informacije na internetu, povezivati ih sa već stečenim znanjem iz tog i drugih predmeta, formirati sistem pojmova i učiti da primeni stečeno znanje u svakodnevnom životu. Na taj način obrazovna tehnologija pomaže da škola bude povezana sa životom i da učenik aktivno usvaja znanja, jer je on i van škole okružen tehnologijom.
Od metoda mogu da se koriste dijaloška, tekstualna, grafička, ilustrativna, demonstrativna, logička, metoda igrovnih aktivnosti, metoda rada na računaru i metoda rešavanja problema.
Od nastavnih sredstava moguće je koristiti digitalne udžbenike, prezentacije, kvizove, obrazovne igre, mozgalice, pravljenje panoa i maketa itd. Takođe, učenicima treba povremeno davati istraživačke zadatke. Praktični zadaci treba da budu sastavni deo nastave.
Od oblika rada treba što više koristiti rad u paru, rad u grupi, individualni rad, a što manje frontalni oblik rada. Pri radu u paru ili grupi deca se uče saradnji, empatiji, toleranciji, solidarnosti i usvajanju i poštovanju različitosti.
Obrazovna tehnologija koja pomaže da učenik bude subjekat u obrazovno-vaspitnom procesu
Pomoću digitalizacije škola se povezuje sa životom i postaje deci zanimljivija, te učenici kvalitetnije i efikasnije usvajaju znanja, jer su već okruženi računarima, mobilnim telefonima i televizijom kod kuće. Učenici su navikli da usvajaju znanja multimedijalno, a to znači da su uključena sva čula (tekst, muzika, slika). Takođe je bitna i interaktivnost koju omogućavaju digitalni sadržaji. Na taj način se kod učenika postižu bolja pažnja i koncentracija, te efikasnije usvajaju gradivo. Ukoliko se to gradivo primeni na praktičnim primerima u svakodnevnom životu, možemo reći da su stekli funkcionalna znanja koja će trajno ostati upamćena. To omogućava i pojava digitalnih udžbenika u našoj zemlji, a i mnogobrojni digitalni materijali koji se mogu naći pomoću interneta. Ovde je vrlo važno napomenuti da odmalena treba učiti učenike da koriste računare i pametne telefone u pozitivne svrhe, kao izvore znanja.
Nastavnik kao faktor u nastavi 21. veka
U nastavi 21. veka menja se i uloga nastavnika. On više nije samo predavač i ocenjivač već postaje i organizator, koordinator, planer i motivator u nastavi. Na taj način učenik i nastavnik zajedno prolaze kroz proces sticanja znanja, ali nastavnik je sada više tu da pomogne učeniku da otkrije nova znanja i da ih primeni. Ne treba zaboraviti ni njegovu vaspitnu ulogu, gde on treba da kod učenika razvije prave životne vrednosti u skladu sa savremenim vremenom. Kod učenika treba razvijati unutrašnju motivaciju, radoznalost, želju za permanentinm učenjem, komunikaciju i razmenu ideja i mišljenja kako bi od ranog uzrasta bili spremni za stalne promene koje donosi 21. vek. Nastavnik treba stalno da daje povratnu informaciju učeniku o stepenu njegovog znanja i načinu kako da ga upotpuni. Na taj način učenik stiče realnu sliku o svom znanju.
Jačanje ličnosti kao imperativ savremene škole
Upravo stavljanje učenika u subjekatsku poziciju u obrazovno-vaspitnom procesu doprinosi jačanju linosti svakog učenika – on kroz nastavu razvija svoje potencijale, ali i karakter, i postaje svestrana, obrazovana ličnost. Kada učenika stavimo u poziciju u okviru koje misli, istražuje, praktično primenjuje znanja, iznosi svoje ideje, mišljenje, stavove i prihvata različitosti i poštuje ih, kod njega se razvijaju snažne crte ličnosti koja će imati izgrađene stavove i znanja pomoću kojih može da se nosi sa svime što savremeni svet iziskuje. Učenici životne vrednosti, pored porodice, treba da usvoje i u školi i zato je veoma bitno da ona bude centar gde se učenici okupljaju i gde uz pomoć nastavnika dobijaju znanja o svetu koji ih okružuje. Tu se stiču osećaj za pravdu, poštenje, saradnju, toleranciju, empatiju, prijateljstvo, solidarnost, a to su osnovne životne vrednosti.
Digitalizacija je donela promenu uloga učenika i nastavnika, ali je nastava postala zanimljivija i interesantnija. Učenici rado dolaze na časove, razvijaju se radoznalost i unutrašnja motivacija, povezuje sa nastava sa životom i na taj način se stiču funkcionalna znanja.
Autor: Jasmina Ilijević je član Instituta za moderno obrazovanje i profesor razredne nastave. Stekla je zvanje profesora razredne nastave na Učiteljskom fakultetu u Jagodini.
U svojoj karijeri bila je učesnik brojnih seminara, tribina i konferencija. Poseduje bogato iskustvo i ostvaruje sjajan odnos sa učenicima, a posebno je zanima razvoj različitih vrsta inteligencije kod učenika.
U svom radu primenom raznovrsnih metoda, sredstava, a naročito obrazovne tehnologije, Jasmina to i postiže. Pored toga, ona se izuzetno zalaže da učenici razvijaju prave životne vrednosti. Piše poeziju za odrasle i dramske tekstove za decu od kojih su neki objavljeni na Kletovom sajtu.
Ukoliko želite uvek da budete u toku sa aktuelnim događajima koji dolaze sa Instituta za moderno obrazovanje, pridružite se našoj Viber zajednici.
Za više informacija možete nam se obratiti putem imejl-adresa: office@institut.edu.rs, edu@institut.edu.rs ili pozivom na broj: 011/40-11-260.