Bolje obrazovanje za bolji svet!

Better education for a better world!

08 Jan

NLP tehnike komunikacije

Neuro-lingvističko programiranje artikulisali su Džon Grinder i Ričard Bandler 70-ih godina XX veka. Reč je o tehnikama komunikacije čiji je cilj promena načina na koji ljudi rezonuju o svetu koji ih okružuje kako bi što uspešnije komunicirali. Predstavnici NLP-a tvrde da je predstava sveta uvek subjektivna. Posredstvom 5 čula naš mozak u svakom trenutku prima milione bitova informacija, koje zatim filtrira kako bi mogao da ih obradi. Ovaj proces filtriranja informacija odvija se posredstvom tri operacije:

  1. brisanje,
  2. distorzija,
  3. generalizacija.

Naša uverenja direktno utiču na unutrašnju reprezentaciju stvarnosti, koja izaziva pojavu određenih emocija. Stoga, prema NLP-u, ukoliko je moguće promeniti unutrašnje reprezentacije, moguće je uticati na način na koji se doživljava svet, pa je moguće promeniti i ponašanje i usmeriti ga u željenom pravcu.

Za uspešnu komunikaciju najbitnije je posmatranje druge osobe i načina na koji ona reaguje na poruke. Bandler i Grinder stoga uvode kategoriju ogledanja (mirroring). Neverbalno ogledanje predstavlja moćan nesvesni mehanizam koji koristi svako ljudsko biće kako bi efektivno komuniciralo.

Ljudsko mišljenje odvija se preko upotrebe tri osnovna reprezentaciona sistema:

  1. vizuelni (čovek misli u slikama);
  2. auditivni (čovek pamti zvuke i ima asocijacije na određene zvuke);
  3. kinestetički (svaka vizuelna slika ili auditivni utisak praćen je izvesnim osećanjima).

Prema postavkama NLP-a, ljudsko biće ne samo da koristi ova tri reprezentaciona sistema već se i izražava isključivo na osnovu njih. Međutim, u iskustvu svake osobe je samo jedan od ova tri sistema dominantan. Tako, vizuelni tipovi u opisu svojih iskustava koriste uglavnom jezik koji korespondira ovom reprezentacionom sistemu, npr: vidim šta si hteo da kažeš, to mi izgleda zanimljivo… S druge strane, auditivni tipovi češće koriste izraze poput: ovo mi zvuči poznato, čujem da, kažem sebi… Kinestetički tipovi će pak koristiti izraze kao što su: osećam da smo na dobrom putu, muka mi je od toga, miriše mi na prevaru

Putem usaglašavanja sa reprezentacionim sistemom neke osobe može se vrlo lako uspostaviti komunikacija, što je jedna od važnijih teza NLP-a, koja proističe iz ovih zapažanja. Takvo usaglašavanje, ili ogledanje, temelji se na kalibraciji (pažljivom posmatranju gestova sagovornika).

NLP polazi od toga da ljudi uvek kažu samo deo onoga o čemu misle, da to čine na pojednostavljen način, te da generalizacije ometaju stvarno i duboko razumevanje neke pojave. Bandler i Grinder su skrenuli pažnju na brojna leksička ograničenja koja ometaju adekvatnu komunikaciju.

Komunikacija je, prema predstavnicima NLP-a, planirana i strateška aktivnost koja se uči. Doprinos NLP-a teoriji komunikacije ogleda se u tome što je ova teorija skrenula pažnju na pojmove nesporazuma i disfunkcionalne komunikacije. Subjekat komunikacije smešten je u samo središte odnosa sa drugima, a u fokus stavljena uloga neizgovorenog i nesvesnog u procesu razmene poruka.

Literatura:

Zorica Tomić, Razumevanje i nesporazumi, Beograd: Čigoja štampa, 2014.

Ukoliko želite da poboljšate svoje veštine komunikacije, upišite naš seminar!

Autor bloga: dr Biljana Ćirić

Biljana Ćirić je doktorirala na Filozofskom fakultetu u Nišu, gde je držala vežbe iz Književnosti od renesanse do racionalizma. Radila je i na Velikotrnovskom univerzitetu, gde je predavala srpski jezik. Uže oblasti njenog istraživanja su teorija kulture i komunikologija. Učestvovala je na velikom broju naučnih skupova međunarodnog karaktera i autor je brojnih naučnih radova. Trenutno radi u Institutu za moderno obrazovanje u Beogradu.

Leave a Comment