Bolje obrazovanje za bolji svet!

A better education for a better world!

04 Dec

Uticaj roditelja i nastavnika na razvoj inteligencije kod dece

 

Inteligencija – jedna od najčešćih tema kada se govori o deci kako u školskom sistemu, tako i izvan njega! Inteligencija i intelektualni potencijal su, takođe, najčešće isticana svojstva kod deteta. Njima se pridaje najveći značaj prilikom svakog razgovora sa roditeljima o njihovoj deci, bez obzira na to da li se razgovor vodi sa psihologom, nastavnikom, kolegama, prijateljima, rodbinom.

Kada je reč o razvoju inteligencije, postoje dve sukobljene teze – nativistička i empiristička. Nativistička teza prioritet u razvoju inteligencije daje nasleđu, dok empiristička ističe spoljašnju sredinu kao glavni faktor u razvoju inteligencije. Rezultati dosadašnjih istraživanja rađenih na jednojajčanim blizancima pokazali su da nativistička teza ima prednost u odnosu na empirističku. U okviru ovog istraživanja, odabrani blizanci su nakon rođenja razdvojeni i gajeni u različitim socijalnim uslovima. Zatim su izvršena potrebna testiranja, koja su pokazala da veći uticaj na razvoj inteligencije (čak 60%) ima faktor nasleđa nego faktor spoljašnje sredine. Kako na nasleđe ne možemo uticati, zaključak je, dakle, da jedino čime možemo i treba da se bavimo jesu uticaji faktora spoljašnje sredine u kojoj naša deca rastu i razvijaju se.

Od trenutka kada se rode, deca su okružena ogromnim brojem senzacija koje utiču na njihov razvoj. Roditelji imaju mogućnost da obezbede što stimulativniju sredinu za razvoj svog deteta. Porodica predstavlja osnovnu i najplodotvorniju sredinu za razvoj dečjeg samopouzdanja i samopoštovanja. Oni predstavljaju svojstva ličnosti bez kojih nema dugoročnijeg uspeha, odnosno učenja i razvoja, ma koliko veliki bili nečiji intelektualni potencijali.

Stručnjaci preporučuju da deca budu okružena sa što više boja u prvim mesecima života, pa je želja roditelja da čitava soba za bebu bude roze ili plava u startu pogrešna. Okruženost bojama pobuđuje kod dece u ranom uzrastu moždane aktivnosti. Igračke treba pažljivo birati u skladu sa uzrastom i pratiti reakciju svoje dece. U ranom razvoju deteta najznačajnije su fizička aktivnost i motorni razvoj. Svi lekari preporučuju da se deca udalje od TV ekrana i mobilnih telefona koliko god je to moguće. Pustite ih da puze, trče, skaču, vežbaju centar za ravnotežu vrteći se u krug. Fizička aktivnost pospešuje razvoj moždanih ćelija. Na ovaj način deca, takođe, otkrivaju svet koji ih okružuje, opažaju, upoznaju, zaključuju. Razvijajte finu motoriku kod svoje dece dajući im perlice da slažu, da ređaju predmete različitih oblika u odgovarajuće kalupe, da se igraju plastelinom. Učestvujte sa svojom decom u igri. Uvedite ih u svet knjiga najpre kroz bojanke, jer to značajno utiče na razvoj grafomotorike. Čitajte sa svojom decom sadržaje prilagođene njihovom uzrastu. Ne dozvolite da deca budu pasivni posmatrači, uvedite ih u svet aktivnog učenja i učestvovanja. Čitajući im bajke i basne, analizirajte likove iz literature, njihove međusobne odnose. Učeći ih da se postave u njihovu poziciju i razgovarajući o njihovim osećanjima, razvijate im empatiju. Ljudi su socijalna bića, zato je veoma važno da vaše dete odrasta u što bogatijem socijalnom okruženju. U svemu tome veliku ulogu igra vršnjačka grupa. Uvedite ih u socijalni svet, ne dozvolite da vaše dete odrasta samo. Koristite vreme koje imate sa svojom decom izvodeći ih napolje da upoznaju svet u kome će živeti. Propušteno vreme nećete moći da vratite. Kroz čitanje i uključivanje u vršnjačku grupu, značajno utičete na razvoj njihove socijalne i emocionalne inteligencije. Pričajte sa svojom decom o odnosima koje su ostvarili sa drugarima, učite ih da razumeju i prihvate različitosti. Trudite se da ih naučite da umeju da zaštite sebe od drugih, ali i druge od sebe. Dozvolite im da padnu, isprljaju se i pogreše. Jedino tako možete razvijati njihove životne veštine.

Osluškujte svoju decu, prihvatite njihove mogućnosti i ograničenja, ne postavljajte previsoke ciljeve koji mogu ubiti njihovo samopouzdanje i samopoštovanje. Uloga nagrade i pohvale je veoma bitna, i mora biti u pravom trenutku i u pravoj meri da bi bila delotvorna. Radne navike, osećaj odgovornosti, strpljivost, istrajnost i upornost razvijaju se u najranijem periodu, mnogo pre polaska u školu. Deci treba pružiti podršku, ali i postaviti granice. U najranijem uzrastu naučite ih na obaveze koje treba da izvršavaju svakodnevno (raspremanje kreveta, slaganje svojih stvari, pranje ruku pre jela, pranje zuba, redovna ishrana, odlazak na spavanje u isto vreme svako veče…). Ograničite im vreme koje će provoditi kraj TV ekrana i računara. Vodite računa o sadržajima koje gledaju. Na ovaj način razvijaćete njihov osećaj odgovornosti, odnos prema izvršavanju obaveza, prihvatanje ograničenja kao sastavnog dela života, a ne nepodnošljivo stanje iz kojeg treba što pre izaći. Razvijajući ove veštine kod svog deteta, učinićete mu veliku uslugu sutra kada se uključi u školski sistem, gde postoji čas od 45 minuta, koji zahteva koncentraciju, strpjlenje; gde postoje određena pravila koja treba poštovati, gde se sreću druga deca koju treba razumeti, i autoriteti koje treba poštovati. Kroz društvene igre, problemske zadatke, grupisanje predmeta po sličnostima ili razlikama, kroz igranje asocijacija pomažete im u razvoju mišljenja. Pustite ih da sami razmišljaju, ne radite to vi umesto njih! Na taj način oni će vežbati upornost, strpljivost, istrajnost, samostalnost. Ne ubijajte njihovu radoznalost, odgovarajte im na pitanja, učestvujte u razgovorima.

Polazak u školu predstavlja veliku prekretnicu u razvoju dece. Vi ste tu da ih ohrabrite, podržite, ali ne i da idete u školu umesto njih. Ne razmišljajte i ne učite umesto njih. Pustite ih da sami rade svoje domaće zadatke, da pogreše, da sami stiču iskustva. Jedino tako mogu razvijati i koristiti sav svoj potencijal. Ukoliko budete učili sa njima, štitili ih od svake problemske situacije i neprijatnosti, njihov potencijal se neće potpuno razviti, jer im neće biti potreban. Ostaće duboko u njima, neiskorišćen i uspavan. Nijednog trenutka ne zaboravite da je svako dete individua za sebe. Ne poredite svoje dete sa drugom decom. Postanite svesni njegovih mogućnosti i podržite ga da ostvari svoj maksimum. Pohvalite trud, uspeh. Ne tražite od svoje dece više nego što mogu, jer tada neće moći ni ono što bi zaista mogli. Ukoliko očekujete previše od svog deteta, uticaćete loše na razvoj njegovog samopouzdanja i na njegovu motivaciju. Sa druge strane, ako vaše dete može mnogo, a vi ga nagrađujete za svaki najmanji izvršen zadatak, sputaćete razvoj njegove ambicije i korišćenje potencijala koji ima.

Pored roditelja, veliku ulogu u razvoju dečjih intelektualnih potencijala imaju nastavnici. Međusobna saradnja roditelja i nastavnika i zajednička podrška su ono što detetu može doneti dobro. Razmenom mišljenja i iskustava učinićete da obe strane bolje upoznaju jače i slabije osobine deteta, kao i njegove sposobnosti i veštine koje poseduje.

Jedan od osnovnih zadataka nastavnika jeste da dobro upozna svakog učenika i da se ophodi prema njemu podsticajno u skladu sa njegovim sposobnostima, uloženim trudom, istrajnošću. Na taj način nastavnik može da podstakne razvoj celokupnog potencijala određenog učenika, a ne samo intelektualnog. Preporučuje se izbegavanje reproduktivnog učenja kad god je to moguće. Treba podsticati decu na razmišljanje radi razvoja kritičkog mišljenja, induktivnog i deduktivnog zaključivanja, analitičnosti. Svi već znamo da motivacija igra najveću ulogu u dečjem razvoju. Decu treba podsticati da povezuju novo gradivo sa već stečenim znanjem, sa iskustvom, primerima iz svakodnevnog života. Na ovaj način deca usvajaju novine putem aktivnog učenja, razmišljanja.  

Danas se sve više akcenat stavlja na projektnu nastavu, kroz koju učenici objedinjavaju znanja iz više oblasti. Preporučuje se, takođe, primena aktivnog učenja kad god je to moguće, grupni oblik rada, primena istraživačkih zadataka. Potrebno je nastavu učiniti što kreativnijom. Na taj način će se buditi kreativnost i motivacija za rad kod dece i učenika. Kako roditelji, tako i nastavnici ne treba da izgube iz vida značaj pohvale koja deluje podsticajno. A ona će biti podsticajna jedino ako je blagovremena i u skladu sa uloženim trudom i stepenom postignuća.   

Roditelji i nastavnici, potrebno je da se zajedno posvetimo našoj deci, jer ona su najveća lepota i blago koje imamo. Posvetiti im se ne znači hodati umesto njih, učiti umesto njih, misliti i delati umesto njih. To ne znači ni da treba očekivati od njih da ostvare naše neostvarene ambicije i snove za koje sami nismo imali vremena, energije, volje da ostvarimo. Potrebno i dovoljno je: razumeti ih, upoznati, podržati i podstaći da rastu i razvijaju se. Nije uspeh dobiti po rođenju dete visokog potencijala. Uspeh je motivisati svoje dete takvo kakvo je i podržati ga da iskoristi svoj maksimum koji mu je po rođenju dat. Želimo vam puno uspeha na tom teškom, ali važnom putu!

 

 

Autor: Jelena Brajović, diplomirala je Psihologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu 2012. godine. Bavi se savetodavnim radom učenika, roditelja i nastavnika. Sprovodi edukativne radionice i tribine. Obavlja testiranja kako u okviru naučnih projekata koji se sprovode, tako i u svrhu boljeg poznavanja učenika i kvalitetnijeg posvećivanja njihovom pojedinačnom razvoju i napretku.

Leave a Comment