Bolje obrazovanje za bolji svet!

A better education for a better world!

12 Jul

 

                    Roditeljski autoritet

Reč autoritet dolazi od latinskog glagola augere – koja znači povećati, uvećati, razviti, obogatiti. Roditelj je autoritet jer hrani dete, pomaže mu da raste i da se razvija.

Za dečje odrastanje potrebno je da roditelj ima svest o tome da izgradanje autoriteta nije nešto što on dobija sam po sebi. Autoritet se ne podrazumeva, gradi se postepeno. Greška savremenih roditelja je što žele da sa decom stvaraju drugarski odnos, da budu opušteni i time svoju ulogu menjaju za ulogu drugara.

Roditelj mora da ima svest da  on ima kontrolu nad većinom stvari u dečjem životu, da odlučuje šta i kada dete radi, da određuje kaznu i nagradu. Što je dete manje, neravnopravnost u donošenju odluka je veća. Dete treba da iskazuje svoje mišljenje, roditelj treba da ga sasluša, ali odluka je na roditelju. Detetu se ne sme dozvoliti da samo određuje kada i šta će da radi, da na spavanje idu kada žele, da jede samo ono što želi i sl. Ovo, kao i veliki strah koji roditelj uliva detetu je znak odsustva autoriteta. U želji da ga dete posluša, roditelj koristi strogost kao meru autoriteta. Ove dve stvari se razlikuju. Strogost je često samo reakcija u situaciji kada se roditelj ne snalazi sa izazovom, a autoritet ima roditelj koji smireno razmotri situaciju, sasluša dečje argumente pre nego se odluči za kaznu. Roditelj koji ima autoritet sa detetom gradi odnos poštovanja, nema straha i postoji razumevanje za odluku roditelja ukoliko uvede neku sankciju ili kaznu. Strogi roditelji uglavnom uliva strah kod deteta, i dete će poslušati ono što roditelj traži, ali bez razumevanja zašto je kažnjeno.

Deca ne vole strogost, jer im to uliva nepoverenje prema roditeljima, postaju zbunjeni i nesigurni, za razliku od dece čiji roditelji imaju autoritet. Takva dece, bez obzira šta se dešava, znaju da imaju zaštitu i podršku svojih roditelja.

Po autoritetu, roditelji se dele na:

  1. Autoritativni roditelji su zahtevni, strogi, skloni kaznjavanju dece. Ne pružaju dovoljno nežnosti, a deca ih se plaše. 
  2. Indiferentni roditelji postavljaju premalo zahteva, usmereni su na svoje lične preokupacije, često nezaiteresovani za svoju decu. 
  3. Previše popustljivi roditelji su topli, brižni ali ne umeju da jasno postave granice. Nisu dosledni i veruju da njihova deca sve mogu sama.
  4. Realni roditelji imaju “pravu” meru autoriteta. Brižni su, pažljivi, sa decom uspostavljaju odnose poverenja i međusobnog poštovanja. Njihova deca znaju da su voljena, i to im uliva dodatno samopouzdanje, ali su svesna postavljenih granica ponašanja.

Za autoritet je potrebno mnogo rada i strpljenja da bi se dete i roditelj razumeli, da bi dete shvatilo da je roditelj tu za njegovo dobro i da roditelj nađe pravu meru u tome kada poslušati dete, a kada ne ispuniti njegove želje.

Roditelj mora da bude strpljiv pri razumevanju deteta, treba da odgovara na njegova pitanja i da se trudi da ih ne ostavlja bez odgovora, kao i da detetu uvek obrazloži zašto od njega nešto zahteva. Kazna treba da bude u skladu sa dečjim ponašanjem, a ne sa roditeljskom ljutnjom, kao i da ima meru i vreme trajanja.

 Ako roditelji nisu detetu uzor, ako ih dete ne poštuje, tada neće ni da ih prati, ni da uvažava ono što mu kažu. Da bi se autoritet sačuvao, dete je potrebo odgajati u ljubavi i poštovanju deteta kao ličnosti. Ljubav će ih osnažiti i vraćati njihovoj bazi, roditeljima kada god to bude trebalo. Roditelj u detetu treba da vidi osobu koja će jednog dana da odraste, i da bude svestan da svojim ponašanjem utiče na budućnost svog deteta.

Od načina na koji se roditelj ponaša preme detetu, zavisi kako će dete u svom životu doživljavati autoritate i na koji način će se ponašati prema drugim ljudima. Ako svoj autoritet na pravi način iskoriste, stvaraju dobre uslove za budućnost svog deteta.

Izvori:

Holcer, J, Hajde da pričamo o…umeće komunikacije s decom, SamizdatB92

Holcer, J, Uspešan roditelj, uspešno dete, Enco Book

 

Autor: Aleksandra Karadžić je komunikolog. Studirala je opštu književnost i odnose s javnošću. Radila je kao asistent i organizator velikog broja događaja, a ima i dugogodišnje iskustvo u radu sa decom. Trenutno radi u Institutu za moderno obrazovanje.