Bolje obrazovanje za bolji svet!

A better education for a better world!

21 Dec

A pobednici su bili članovi tima broj 5!

 

Ponekad vežbanje zadataka iz fizike može biti dosadno i monotono za učenike. U njihovim očima zadaci su veoma često svedeni na sledeće radnje:

  • Uzmi svesku, napiši zadatak, postavi, pretvori, koja beše formula… Ili, samo mehanički prepiši sa table i čas će već u nekom trenutku proći.

Većina nastavnika fizike se na različite načine dovija da čas vežbanja ne preraste upravo u prepisivanje sa table – tekst zadataka sadrži aktere iz razreda, zadaju se zadaci za pet, učenici se takmiče ko će prvi rešiti zadatak, menjaju sveske i ocenjuju jedni druge ili objašnjavaju zadatak drugu iz klupe.

Osmisliti čas vežbanja zadataka koji ima klasičnu formu, sa uvodnom, operativnom i završnom fazom, a da to bude interesantna celina, nastavniku može biti zadatak za razmišljanje.
Upravo rešavanje ovog zadatka sam stavila pred sebe kada je po nastavnom planu i programu na red došla tema Treći Njutnov zakon – vežbanje.

 

U uvodnom delu časa, učenici su igrali Kahoot kviz i kroz njega ponovili sve Njutnove zakone mehanike. Svaki učenik se takmičio za sebe, te je na ovaj način pokrenut takmičarski duh, što je bilo važno za operativnu fazu časa.

 

 

Operativna faza je sadržala rešavanje zadataka sa primenom Trećeg Njutnovog zakona. Učenike sam podelila u 6 grupa i organizovala takmičenje u rešavanju zadataka. Sve grupe su imale iste zadatke na nastavnim listićima, poslagane po težini, sa primenom Zakona akcije i reakcije na konkretnim primerima. Učenici su rešavali zadatke, morali su kao tim da svi reše zadatak i objasne jedni drugima kako su došli do rešenja. Nakon toga, mogli su da prijave da su rešili zadatak i da idu na sledeći.

Tablu smo podelili na šest polja, gde su učenici po grupama kačili rešene zadatke. Cilj takmičenja bio je zakačiti na tablu što više rešenih zadataka. Na ovaj način primenili smo akciju i reakciju između tima i nastavnika. Akciju su primenjivali učenici – rešili zadatak i okačili ga na tablu, a reakcija nastavnika bila je pregledanje zadataka. Nastavnik je na svakom listiću ostavljao smajlić ili tužić kao znak tačnog ili netačnog zadatka. Na ovaj način su učenici mogli da kontrolišu kako napreduju u takmičenju.

Završnu fazu časa smo iskoristili da proglasimo pobednika – tim sa najvećim brojem rešenih zadataka. Pobednici su bili članovi tima broj 5. ☺
Ostali timovi su, vođeni instrukcijama nastavnika, došli do rešenja u zadacima koje nisu tačno rešili.

Prevazilaženje odbojnosti koju učenici imaju prilikom rešavanja zadataka iz fizike bilo je lako, jer su učenici pomoću takmičarskog duha zaboravili težinu posla koji obavljaju. Moguće poteškoće sa kojima se učenici sreću mogu se premostiti uz pomoć nastavnika ili drugih učenika. Iako je ovaj način rada netipičan za naše obrazovanje, vrlo lako bi se mogao primeniti i davati rezultate.

Tamo gde postoje ideja i dobra volja, postoji i način!

 

Autor: Branislava Blajvaz je diplomirala na studijama medicinske fizike i završila master studije metodike nastave na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu 2011. godine. Radi u osnovnoj školi „Jovan Jovanović Zmaj” u Sremskoj Mitrovici kao nastavnik fizike. Bavi se radom sa talentovanom decom. Dobitnik je mnogobrojnih republičkih nagrada, Svetosavskih povelja, a laureat je i fonda „Talenti”, AP Vojvodina. Od 2011. godine je predsednik podružnice Društva fizičara Srbije za sremski okrug, u okviru koje organizuje predavanja i stručna usavršavanja za nastavnike. Kao član Tima za realizaciju dvojezične nastave, učestvovala je u projektu „Erasmus+” – „Multilingualism as a Condition For EU Integration”, zatim „Škole za 21. vek“, u organizaciji Britanskog saveta i Ministarstva prosvete, kao i u nekoliko eTwinning projekata.

Leave a Comment