Bolje obrazovanje za bolji svet!

A better education for a better world!

01 Jun

  • By Biljana Ciric
  • In Članci
  • Comments Off

Uticaj društvenih mreža na smanjenje samopouzdanja kod mladih

 

Zašto su na društvenim mrežama svi lepši, pametniji i uspešniji od nas? Šta oni to imaju što mi nemamo? I kako im, zaboga, uspeva da budu svakoga dana tako nasmejani i srećni?

Problem percepcije u ovom slučaju potiče od toga što realnu sliku o sebi poredimo sa idealnom predstavom drugoga. U takvom poređaju, neminovno gubimo. Osim toga, na društvenim mrežama predstavljene su sekvence, a ne život u kontinuitetu. Mi ne vidimo šta se krije iza kristalnog osmeha. Ne vidimo da je to možda znak depresije, ako ne i planiranog suicida.

Samooblikovanje, tj. konstrukcija vlastitog identiteta na društvenim mrežama, omogućava nam da stvorimo društveno prihvatljivu sliku o sebi. Mi smo ono što se od nas očekuje. Zapravo, mi smo ono što imperativ kapitalističkog društva od nas agresivno zahteva – lepi, moderni, bogati, uspešni, slavni, profitabilni. Da li?

Uistinu, nismo li u toj igri pretvaranja svi pomalo smešni? Počinjemo da prepoznajemo narcističke obrasce, okoštalost karaktera, apsolutan nedostatak fleksibilnosti koji bi omogućio dostizanje bar minimuma autentičnosti. Da li smo individue ili tipovi (kreature)? Kao u dramskoj književnosti, pojavljuju se: tip starlete, tip lepotice, tip uspešnog pisca, tip hejtera, tip političara, tip mame, tip domaćice koja kuva najbolje na svetu… Formiranje takvih nakaznih identiteta nužno vodi i do formiranja novih reči, pa tako dobijamo nakaradne izraze kao što su: prelepotica, prepametnica i slično.

Kakav model pružiti mladima?

Društvene mreže su deo naše svakodnevice i ne možemo ih jednostavno ukinuti ili zabraniti deci da ih koriste. Sklapanjem očiju ne gase se reflektori. Oni će i dalje biti tu, upereni u nas, budno pratiti svaki naš pokret, gest i osmeh. Svaka greška biće vidljivija, svaka uvreda trajnija (budući da ja napisana, sačuvana), svaka rana dublja.

Možemo li sebi dopustiti luksuz neučestvovanja u toj društvenoj igri nadmetanja? Ukoliko sebe smatramo dovoljno ostvarenim i stabilnim individuama, možda i možemo. Ipak, odvikavanje je teško:  svako ko je pokušao zna to jako dobro.

Mladima treba objasniti da je stvarnost koju vide na društvenim mrežama zapravo holivudska stvarnost. Ništa nije onako kako izgleda. Ili bar skoro ništa. Društvene mreže treba koristiti ne dozvolivši im da one koriste nas. One jesu dobre sluge, ali jako zli gospodari. Lepo je nakon dužeg vremena stupiti u kontakt sa prijateljem kog dugo nismo čuli ni videli, lepo je ostati u kontaktu sa rođacima koji žive u inostranstvu, lepa je misija povezivanja sveta.

Ipak, još je lepše pogledati svog prijatelja u oči i popiti sa njim kafu. Još je prijatnije izaći u šetnju sa prijateljicom i uživati u realnim lepotama ovog sveta. A kada nam je vreme zaista ispunjeno lepim trenucima, kada smo zaista prisutni u stvarnosti, telefone, Instagram i Facebook lako zaboravimo, jer je trenutak jedinstven i neponovljiv tek ako mu se u potpunosti predamo.

Autor članka: Doc. dr Biljana Ćirić

Biljana Ćirić je doktorirala na Filozofskom fakultetu u Nišu, gde je bila angažovana u izvođenju časova vežbi iz predmeta Književnost od renesanse do racionalizma. Radila je i na Velikotrnovskom univerzitetu, gde je predavala srpski jezik. Oblasti njenog istraživanja su savremena drama, raguzeologija, teorija kulture i komunikologija. Učestvovala je na velikom broju naučnih skupova međunarodnog karaktera i autor je brojnih naučnih radova. Njen trenutni angažman vezan je za Institut za moderno obrazovanje i Fakultet savremenih umetnosti u Beogradu.