Projektna nastava – blog - TeachingAcademy

Zato što je život takođe poseban tip projekta („Knjiga trendova u obrazovanju”)

Projektna nastava je jedan od modernih modela obrazovanja, prema „Knjizi trendova u obrazovanju” grupe autora okupljene u Young Digital Planet. Ovaj metod je zasnovan na kolaborativnom učenju, ali se od njega razlikuje po veličini grupa i dinamici rada u njima.

Reč „projekat” znači mnogo toga, i važno je da pravljenje postera na času o kruženju vode u prirodi ili izradu PowerPoint prezentacije na temu „Moj ljubimac” za domaći zadatak ne zovemo projeknom nastavom. Iako su ovo možda odgovarajući zadaci za učenike, projektna nastava podrazumeva dublje angažovanje. Za početak, u projektnoj nastavi učenici dobijaju pravi, životni zadatak koji treba da reše ili cilj koji treba da postignu, koji proizilazi iz gradiva i dečije potrebe za saznanjem, a u čiju izradu je angažovan um i tim vršnjaka.

Da bi rešavanje ili dostizanje cilja bilo uspešno, potrebno je da znamo osnovne postavke projektne nastave:

RADOZNALOST

Koliko puta smo i sami učili nešto bez predstave „šta će to nama u životu”? Odgovor se najčešće svodio na to da će nam biti potrebno za test. Ili pak da je to nešto što pripada opštem obrazovanju – a koliko to deci zapravo znači? U intervjuu za TeachingAcademy, profesorka emerita dr Helena Curtain sa Univerziteta u Viskonsinu insistira da aktivnosti koje koristimo u radu sa učenicima moraju da budu intrinzički zanimljive, kako bi budile radoznalost i pomogle učenje.

Nastavnici mogu da pobude radoznalost i unutrašnju motivaciju tako što će u uvodnom delu ponuditi učenicima nešto što budi emocije i um. Kada učenici nakon videa, izleta, slušanja predavača ili čitanja nekog teksta vrve od pitanja, neko od tih pitanja može postati fokus pitanje oko koga će se razviti čitav projekat i poslužiti kao mreža za koju će se uhvatiti mnoga znanja i veštine, dok se ne stigne do konačnog odgovora. Za vreme izrade projekta i rešavanja zadatka učenici koriste svoje postojeće znanje i veštine, ali stiču i nova, otkrivaju nove oblasti i veze između školskih predmeta.

PITANJE

Jasno centralno pitanje čini polazište projektne nastave, koja je zasnovana na ispitivanju i aktivnom traženju odgovora. Ukoliko je pitanje dobro osmišljeno i poteklo od učenika, ono daje osećaj svrsishodnosti i izazova. Pravo centralno pitanje je provokativno, sa više mogućih odgovora i zahteva razmišljanje. Nije važno da li je apstraktno (U kojim slučajevima cilj opravdava sredstvo), konkretno (Gde je voda u Srbiji bezbedna za piće) ili u vezi sa rešavanjem nekog problema (Kako da prikupimo novac za ekskurziju za učenike slabijeg materijalnog stanja).

Pitanje je, takođe, važno i publici (projektna nastava često ima proizvod koji se prikazuje nekom trećem licu, drugom odeljenju, roditeljima, široj zajednici), da vidi čime su se učenici bavili i koju poruku žele da prenesu. A samim učenicima služi kako bi u svakom momentu i u svakoj od brojnih aktivnosti u projektu znali šta rade i držali fokus na centralnom pitanju i temi.

3. PRAVO IZBORA I ODLUČIVANJA

Prepustite deo odluka učenicima. Na ovaj način, projekat postaje „njihovo čedo”, i motivisani su da rade na njemu zajedno. Naravno, nastavnici imaju slobodu da projekat tako postave da on daje onoliko izbora i prava odlučivanja učenicima koliko to odgovara njihovom stilu nastave i uzrastu učenika.

Ukoliko do sada učenici nisu imali prilike da biraju i snose odgovornost za svoje odluke, možete početi na primer od odabira podteme u okviru centralnog pitanja koje žele da obrade. Učenici mogu da biraju i kako žele da predstave svoj „odgovor” iz liste rešenja koju im vi ponudite, kako bi se uštedelo vreme.

4. VEŠTINE ZA 21. VEK

Veštine za 21. vek su, zapravo, veštine koje su oduvek bile važne, ali sada shvatamo značaj njihovog razvijanja kroz sve faze obrazovanja. Kompetencije koje učenici treba da razviju su sposobnost saradnje, kvalitetne komunikacije, kritičkog mišljenja i kreativnosti.

Na engleskom jeziku se koristi izraz 4C (collaboration, communication, critical thinking i creativity). U literaturi se često dodaje peto C, koje je ponegde culture (interkulturalno učenje), a negde citizenship (građansko obrazovanje). Projektna nastava pruža idealnu priliku da se sve ove veštine uključe, testiraju i razvijaju, a nastavnik skreće učenicima pažnju da su to veštine koje treba usavršavati.

5. ISTRAŽIVANJE I INOVACIJE

Pravo istraživanje nije traženje podataka u udžbeniku ili na internetu, da bi zatim bili prepisani na plakat. Pravo istraživanje znači da sledimo put na koji nas vode naša pitanja, tražimo izvore i otkrivamo odgovore koji otvaraju nova pitanja, poput potrage za blagom.

Na kraju, učenici testiraju ideje i donose zaključke u vidu inovativnih proizvoda ili rešenja problema. Važno je da iskoristimo učeničku želju da stvaraju i budu kreativni, a to nećemo postići tako što im zadamo da znanje iz knjige predstave u lepšem formatu. Da se ne razumemo pogrešno, nemamo ništa protiv šarenih, veselih plakata, sve dok su oni proizvod istraživanja i inovacije.

6. DAVANJE POVRATNE INFORMACIJE I OCENJIVANJE

Svako ko uloži trud u nešto želi da zna koliko je uspešan i kako da postane uspešniji. Učenici treba da nauče i prihvate činjenicu da malo ko uradi nešto savršeno iz prvog puta, tako da je potrebno da saznaju gde su poboljšanja moguća i da daljim radom dođu do kvalitetnijih rešenja i uspeha.

Nastavnik će istaći ono u čemu učenik treba da napreduje, ali to mogu da učine i sam učenik i ostali učenici, ako imaju listu kriterijuma koje treba ispuniti. Liste kriterijuma su odlične, jer služe i kao primer učenicima prilikom izrade, kao i samoprocene šta još treba unaprediti pre predavanja rada, pošto vide očekivanja nastavnika. Zavisno od vrste projekta i grupe učenika, te liste variraju, ali im je zajedničko da su dovoljno jednostavne da ih i nastavnik i učenik razumeju, i mogu pratiti prilikom evaluacije.

7. PRIKAZ REZULTATA PRED PUBLIKOM

Može biti reč o prezentaciji, predstavi, modelu aviona ili nečem apstraktnijem, ali je važno da učenici rade nešto što će prikazati još nekome, ne samo nastavniku. To ih motiviše da unaprede kvalitet svog rada, postave i dostignu visoke standarde.

Projektna nastava se samo čini lakom, jer ju je lako raditi nekvalitetno. Međutim, donosi brojne dobiti tek kada se organizuje tako da podstiče saradnju, kreativnost, autentičnost i visoke standarde.

Cilj projektne nastave je da učenici otkrivaju i povezuju znanja, učeći veštine koje će im svakako koristiti kasnije u životu, poput analitičkog mišljenja, odlučivanja, rada u timu, veštine komunikacije, prezentacije, vođenja diskusije, davanja i primanja povratne informacije i preuzimanja odgovornosti. Mladi ljudi koje obrazujemo na ovakav način moći će da, opremljeni veštinama za 21. vek, menjaju svet i rešavaju probleme koji nas već pritiskaju na pravi način.

Izvor:

Projektna nastava – Zato što je život takođe poseban tip projekta („Knjiga trendova u obrazovanju”)