Zakažite

Zakaži posetu Institutu

Aktuelno

Aktuelni događaji na IMO

Vesti

Najnovije vesti na IMO

Blog

Novi članci na blogu IMO

Prijava

Prijava za seminare IMO

Dobrodošli na Institut za Moderno Obrazovanje

Institut za moderno obrazovanje (IMO) ima za cilj unapredjenje kvaliteta obrazovnog procesa kroz edukaciju sadašnjih i buducih zaposlenih u obrazovanju i promociju najsavremenijih obrayovnih tehnologija.

Naša misija je pomoc pojedincima da postanu uspešniji, kao i pomoc školama i obrazovnim ustanovama u implementaciji tehnologije i tehnika za unapredenje obrazovnog procesa. IMO je i savetodavni centarza sve lidere u obrazovanju , kao i mesto profesionalne nastave prakse za buduce profesore. – Saznajte više…

Tehnologija u službi znanja

Institut za moderno obrazovanje je jedini prostor u regionu u kome su na jednom mestu predstavljene najnovije tehnologije koje se mogu efikasno koristiti  i u obrazovnom procesu. Tehnicki izumi poslednje generacije predstavljeni su u specijalno dizajniranom okruženju pametne ucionic – inteligent classroom, a svi koji osete ovaj jedinstveni show room moci ce da isprobaju svaki uredaj i saznaju na koji nacin se on može koristiti u nastavi. -Saznajte više…

Menjamo proces edukacije nabolje

Institut svojim radom želi da unapredi edukativni proces i omoguci usvajanje najviših obrazovnih standarda. Da bi to postigao, institut pokrece raznovrsne projekte, organizuje dogadaje razlicitog tipa i konstantno razvija saradnju sa institucijama i organizacijama.

Nastavnici, profesori, psiholozi, direktori škola, strucni saradnici i drugi zaposleni u prosveti mogu da unaprede svoj rad  u nekim od naših centara:

CABMBRIDGE
Teaching center

Centar za
E-UČENJE

Centar za stručno
USAVRŠAVANJE

Centar za  obrazovu 
TEHNOLOGIJU

Centar za
POMOĆ U UČENJU

Centar za
KARIJERNO VOĐENJE

Centar za 
PROJEKTE

Centar za vrednovanje
KVALITETA RADA NASTAVNIKA

Centar za stručno
USAVRŠAVANJE

Centar za
E-UČENJE

CABMBRIDGE
Teaching center

Centar za  obrazovu 
TEHNOLOGIJU

Centar za
POMOĆ U UČENJU

Centar za
KARIJERNO VOĐENJE

Centar za 
PROJEKTE

Centar za vrednovanje
KVALITETA RADA NASTAVNIKA

O nama

Savremenim pristupom u savremenom svetu

O osnivaču

Saznajte više o kompaniji koja je osnovala Institut za Moderno Obrazovanje

Članstvo

Postanite član Instituta za Moderno Obrazovanje

Lokacija

Masarikova 5, Palata
Stari grad, Beograd
Srbija

Blog

(Srpski) Kognitivne pristrasnosti u obrazovanju – poreklo i opasnosti

Kognitivne pristrasnosti u obrazovanju – poreklo i opasnosti

Kognitivne pristrasnosti (cognitive bias) su sistematske greške u razmišljanju koje se dešavaju prilikom procesuiranja i interpretacije informacija, čime se stvara sopstvena realnost zasnovana na percepciji i odlukama koje se baziraju na pristrasnostima. Pojava  pristrasnosti pripisuje se kognitivnim ograničenjima i manama ljudske svesti koje su na neki način preživele evoluciju. 

Kognitivne pristrasnosti su deo svačijeg postojanja i zapravo čine mehanizam za olakšavanje funkcionisanja u životu. Međutim, kada dođe do ozbiljnih posledica njihovog uticaja na naše postupanje i pojava poput diskriminacije, stereotipizacije, manjka kritičkog razmišljanja, loših procena u emotivnom, poslovnom ili nekom drugom smislu, neopravdanog straha ili neosnovanog optimizma i drugih pojava koje značajno utiču na život individue, ali i funkcionisanje celokupnog društva, neophodno je da podignemo svest o njihovom postojanju i izgradimo mehanizme za njihovo prevazilaženje.

Šta nauka kaže o kognitivnim pristrasnostima?

Nauka daje različita objašnjenja nastanka sistemskih grešaka, odnosno kognitivnih pristrasnosti. Najpoznatije i najčešće objašnjenje je u vezi sa pojmom hereuristike, odnosno karakteristike našeg mozga da nalazi prečice za procesuiranje informacija kako bismo što brže i lakše funkcionisali. Hereuristike su najprostije rečeno mentalne prečice ili generalizacije koje nam olakšavaju kognitivni teret te nam pomažu da budemo efikasni i brzo donesemo odluku, ali veoma često mogu dovesti do netačnih zaključaka. Takođe, hereuristike ne moraju uvek biti netačne. Međutim, i kada nam pomognu da donesemo dobre odluke, vrlo često mogu biti zasnovane na nelogičnom rezonovanju i, svaki put kada ih koristimo, rizikujemo da zanemarimo bitne činjenice koje bi možda našu odluku učinile boljom. 

Drugo objašnjenje za nastanak kognitivnih pristrasnosti je da zapravo neka pitanja i dileme sa kojima se čovek suočava jednostavno nisu dizajnirane za ljudiski um i svest te se na takve izazove često donose nelogične i nerazumne odluke. Naš um je prilagođen da se izbori sa problemima koji su u vezi sa našim održavanjem na svetu, odbranom od potencijalno loših uticaja i drugim osnovnim ljudskim potrebama. Ukoliko se pred čoveka postavlja izazov koji nije problem koji se odnosi na adaptaciju, preživljavanje ili neku drugu evolutivnu potrebu čoveka, mehanizmi koje posedujemo vrlo često mogu dati pogrešnu ili nelogičnu reakciju. 

Treće objašnjenje za nastanak kognitivnih pristrasnosti je teorija upravljanja greškama (Error Management Theory), po kojoj kognitivni mehanizmi nisu mehanizmi koji tragaju za istinom već pomažu adaptaciju. Centralno načelo ovog okvira je da kognitivni mehanizmi generalno mogu proizvesti dve vrste grešaka: lažno pozitivne (preduzimanje radnje za koju bi bilo bolje da se ne preduzme) i lažne negativne (propuštanje radnje koju bi bilo bolje preduzeti). Optimalni mehanizam ne bi pravio greške bilo koje vrste, međutim, većina zadataka prosuđivanja u stvarnom svetu je verovatnoća i uključuje veliku količinu neizvesnosti.

Prema ovoj teoriji, neke pristrasnosti su prosto preživele evolutivni proces zbog toga što su se pokazale kao korisne u održavanju ljudske vrste kao što su pristrasnosti u vezi sa produžavanjem vrste i nalaženjem partnera, održavanjem optimizma, izbegavanjem opasnosti itd. 

Šta su kognitivne pristrasnosti koje stalno aktiviramo?

Kognitivne pristrasnosti su odlika svakog ljudskog bića. Međutim, zbog njih samih ljudi obično takve mane primete kod drugih dok sebe smatraju manje pogrešivim, kao što je i definisano u okviru blind spot pristrasnosti, koju je definisala naučnica Emili Pronin sa Univerziteta Prinston. 

Ne samo da ne vidimo pristrasnosti kod sebe kao što ih vidimo kod drugih već i obraćamo pažnju i usvajamo one nove ideje i činjenice koje su u skladu sa našim stavovima, što je nauka prepoznala i definisala kao confirmation bias, koji se smatra jako pogubnim za razvoj kritičkog mišljenja, posebno u svetu algoritama i preporučenog sadržaja na svim kanalima na kojima tražimo informacije. Ono što može da izaziva ozbiljne distorzije u društvu su svakako pristrasnosti u vezi sa diskriminacijom, stvaranjem sterotipa i pripisivanjem osobina pojedinim grupama. 

Migrantska kriza u Evropi i čitavom svetu, kao i generalno pojačane migracije, načinile su vidljivijim problem koji se odnosi na veliki broj predubeđenja o pripadnicima tih grupa. Često možemo videti naslove o migrantima koji su počinili neko krivično delo i mišljenje kod velikog dela populacije da su ljudi iz tih zajednica izazivači nevolja ne razmišljajući o tome da se ista ta krivična dela dešavaju i u većinskoj populaciji u istom ili većem procentu. 

Svako od nas je barem jednom u životu čuo da su žene lošiji vozači, pored toga što statistički podaci o izazivačima saobraćajnih nezgoda mogu da potvrde upravo suprotno, međutim ta stereotipizacija je još uvek prisutna među pripadnicima muškog pola i prenosi se kroz generacije. Ove i mnoge druge pristrasnosti upravljaju našim ponašanjem svakodnevno. Mi ih nikada ne možemo izbrisati i učiniti da one nestanu, ali samo podizanje svesti o njihovom postojanju i njihovom uticaju na ponašanje može značajno da pojača naše kritičke kapacitete. 

Edukacijom učenika da je nauka definisala kognitivnu pristrasnost pod nazivom self-serving bias, čime se objašnjava da postoji ljudska sklonost da za svoje dobre rezultate veličamo sopstveno zalaganje i znanje, dok za loše rezultate krivimo spoljašnje faktore bez osvrta na lične postupke, podižemo njihovu svest da aktiviraju kognitivnu pristrasnost kada za svoje loše ocene okrive neadekvatnost zadataka ili to da ih nastavnik „ne voli”. 

Šta su kognitivne pristrasnosti u nauci i inovacijama?

Nauka je definisala veliki broj kognitivnih pristrasnosti (brojka se kreće između 100–180). Tim koji radi na Dbias projektu, koji je podržala Evropska komisija kroz program Erasmus +, vizuelno je prikazao najbitnije kognitivne pristrasnosti. Koliko su ove pristrasnosti ugrađene u našu svest govori u prilog i činjenica da čak i naučnici iz različitih oblasti koji bi trebalo da budu najsvesniji o ograničenjima ljudskog uma ne prepoznaju ovakve pristrasnosti u svom ponašanju. 

U nauci se sve više govori o rodnoj kognitivnoj pristrasnosti (gender bias) imajući u vidu da veliki broj naučnica teško dolazi do viših pozicija i bolje plaćenih radnih mesta na naučnim institucijama, ali i da se mnoge nalaze u situaciji da se njihovi predlozi i rezultati ne uzimaju u razmatranje na onaj način na koji se uzimaju i predlozi njihovih muških kolega. Međutim, kognitivne pristrasnosti mogu biti ugrađene i u dizajn nekog rešenja, bilo tehnološkog ili druge vrste, koji može imati dalekosežne posledice po društvo. 

U tom smislu magazin The Economist navodi da na primer pulsni oksimetri koji se koriste za utvrđivanje nivoa kiseonika u telu, koji imaju značajnu primenu tokom pandemije koronavirusa, pokazuju značajno viši nivo kiseonika (12%) kod ljudi crne boje kože, što je rezultiralo time da su mnogi ljudi koji su morali biti primljeni u bolnicu ipak bili preusmereni na kućno lečenje. Isti tekst navodi da su sve više dostupni podaci o tome da prostetička i kardiološka pomagala izazivaju više problema kod pacijenata ženskog pola. 

Mnogi izvori prijavljuju da brojna tehnološka rešenja bazirana na veštačkoj inteligenciji i mašinskom učenju nisu izbegla kognitivne pristrasnosti. Imajući u vidu da je najveći broj naučnika muškog pola i bele kože, posebno u oblasti inovacija, možemo okriviti nepostojanje svesti o protrebama i razlikama drugih grupa kao što su žene, ljudi crne boje kože i drugih zajednica. Kako bi se izbegle različite iracionalne odluke, predrasude, pa i problemi poput strahova, anksioznosti i toga da neke kognitivne pristrasnosti budu ugrađene u rešenja koja mogu biti presudna za naše zdravlje, podizanje svesti o ovim pojavama mora naći mesto u redovnom obrazovnom kurikulumu. 

Naša organizacija u okviru projekta „The Art of De-biasing (Dbias)” zajedno sa partnerima iz Velike Britanije, Bugarske, Turske, Portugala, Belgije i Holandije radi na razvoju interaktivnog video-materijala sa scenarijima koji prikazuju modele najčešćih kognitivnih pristrasnosti, alatima za procenu, identifikaciju i otklanjanje pristrasnosti, ali i drugim didaktičkim materijalima i nastavnim resursima za kognitivni razvoj. 

Verujemo da su nastavnici najbitniji akteri podizanja svesti o kognitivnim pristrasnostima i da od njih počinje svaka ozbiljna promena u obrazovnom sistemu. 

Autor: Ivana Dimitrijević

Diplomirala je na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, smer Međunarodni odnosi. Ivana ima višegodišnje iskustvo u implementiranju projekata koji su finansirani iz fondova Evropske unije i drugih međunarodnih i domaćih fondova.

Njeno iskustvo obuhvata rad sa mladima, nastavnicima, obrazovnim ustanovama i državnim institucijama zaduženim za obrazovanje i unapređenje položaja i potreba mladih. Kreiranje kurseva za mlade i nastavnike je takođe bio deo njenih radnih aktivnosti, kao i priprema edukativnih materijala i prezentacija. Aktivno se služi engleskim i nemačkim jezikom.

Ukoliko želite da uvek budete u toku sa aktuelnim događajima koji dolaze sa Instituta za moderno obrazovanje, pridružite se našoj Viber zajednici.

Za više informacija možete nam se obratiti putem imejl-adresa: office@institut.edu.rs,edu@institut.edu.rs ili pozivom na broj: 011/40-11-260.

Čitajte dalje

Why is creative thinking the key teaching competency in 2021?

Why is creative thinking the key teaching competency in 2021?

The results of the PISA 2018 test show that teachers should strive to foster student skills, strengthen STEM values, and make a link between science and everyday life (OECD, 2019). In order to achieve this, focus has been placed on creativity, which enables students to find interesting methods, solutions and ideas for different challenges. However, experimental studies have shown that creativity is developed up to the age of ten, which is why education professionals around the world have given the education system the main role in stimulating students’ creative thinking skills.

Numerous psychologists around the world claim that students can develop their creativity in a school setting through practice and encouragement, and distinguish between three types of creative approach (Aiamy, Haghani, 2012):

  1. Creativity through design and input relates to the development of creative experiences and engagements for children;
  2. Creativity through process seeks to turn practical activities into memorable experiences for children, and in doing so, goes beyond traditional teaching methods,
  3. Creativity through outcomes supports the notion that empowerment is the pathway to a fulfilled future for children.

What is creative thinking?

Experts usually refer to creative thinking as the ability to create new ideas, terms and solutions, and encourage new schools of thought which aim to enhance the education process and create new links between current teaching ideas and/or scientific terms based on cognitive activities (Michalko, 2011). Consequently, as an innovative domain of creativity, creative thinking is defined as a competency for generating diverse or creative ideas, and an instrument for assessing and enhancing ideas. By developing creative competencies, students are trained to efficiently solve real-life problems and create significant progress when it comes to learning and expressing their imagination.

Why is creative thinking an important education competency in 2021?

Taking into account that education requires quick, effective and radical changes, education gurus believe that 2021 is a turning point when it comes to the acquisition of creative teaching skills. The academic director of the Institute for Contemporary Education, Dr. Svetlana Belić Malinić, will be among the speakers at the largest education conference, World Education Summit 2021, where she will address the importance and role of metacognitive creativity. Her topic focuses on the need to synthesize metacognition and creativity skills to create metacognitive creativity skills. “During the thinking process, we give our thoughts new perspectives through the incubation and illumination of ideas”, explains Dr. Belić Malinić. “By seeking inspiration in new ideas, our process of “thinking about thinking” gets a new dimension, and this is actually where metacognitive creativity is born“.

Given that creative thinking being the key element in all education reforms until 2030, a large multidisciplinary PISA 2022 test has been launched aimed at determining the creative thinking level among 15-year-olds at the end of their compulsory education.

The PISA 2022 test includes tasks designed to minimize the importance of innate talent for performance and put a stronger focus on the capacity of individuals to engage in metacognitive creativity. This type of creative thinking can be applied not only to learning contexts that mainly require the expression of one’s inner world, but also to other areas where the generation of ideas is functional to the investigation of issues, problems or society-wide concerns, which brings creativity into correlation with problem solving skills. Consequently, PISA 2022 will split the tasks into the domain of creative expression – verbal or visual – and problem solving – scientific or societal.

What each teacher can do – 4 methods for developing creative thinking in education

The main methods that have yielded the best results in the development of creative thinking skills among students include (Vukšić, 2018):

  • Brainstorming – this technique includes smaller groups of students of up to 12 members who discuss and encourage each other to think about certain teaching problems. The point of this method is for a group to come up with several ideas for solving a problem, analyze the upsides and downsides of said ideas, and agree on the best solution through collaborative work. In addition to developing teamwork and a sense of community, this technique teaches students to objectively assess their and other people’s ideas, and upgrade their ideas based on the input of others.
  • Brainwriting – unlike brainstorming, this method includes generating multiple ideas simultaneously, whereby the creative thinking process is parallel, rather than serial. The best results are achieved in groups of up to 10 students, who write down their ideas, after which one student reads aloud all the suggestions. This is followed by a new round of creative thinking in which the students amend their ideas based on other members’ creative input. After the second round, the students critically assess all ideas and decide on the best one.
  • Synectics – this method fosters creative thinking through the use of metaphor and simile, while encouraging the social and emotional segment of the creative process. This technique focuses on teaching outcomes, rather than the process itself, whereby students are taught to think about a specific problem in a manner that will lead them towards the solution in the most efficient manner.
  • SCAMPER – this method combines 9 different thinking processes:
  1. Substitute something.
  2. Combine it with something else.
  3. Adapt something to it.
  4. Modify or Magnify it.
  5. Put it to some other use.
  6. Eliminate something.
  7. Reverse or Rearrange it.

By developing creative thinking skills, students are taught to be practically, mentally and creatively engaged, which is a basis for the education of new generations.

If you would like to stay up to date with Institute for Contemporary Education news, join our Viber community.

Should you require more information, feel free to contact us via email at: office@institut.edu.rs and edu@institut.edu.rs or call us at: 011/40-11-260.

Čitajte dalje

Problem solving radionica „Ajnštajnova zagonetka” – spoj timske saradnje, nauke i IT-ja

Problem solving radionica „Ajnštajnova zagonetka” – spoj

timske saradnje, nauke i IT-ja

Institut za moderno obrazovanje poziva sve zaposlene u obrazovanju da se pridruže novim problem solving radionicama i nauče kako da razvijaju kod sebe i svojih učenika najvažniju veštinu budućnosti – problemsko i kreativno rešavanje problema. Nova radionica pod nazivom „Ajnštajnova zagonetka” održaće se u četvrtak, 29.10. od 18h u prostorijama Instituta za moderno obrazovanje ili onlajn. Pristupni podaci za interaktivno onlajn učešće biće naknadno poslato učesnicima.

Prisustvom na ovoj radionicu sigurno stičete bolji uvid u važnost problem solvinga u obrazovanju, upoznajete se sa celokupnim procesom kognitivnih aktivnosti tokom izazova rešavanja problema i dobijate mogućnost da steknete vredan sertifikat o završenim obukama problem solvinga koji vam Centar za stručno usavršavanje Instituta za moderno obrazovanje BESPLATNO izdaje.

6 veština koje ćete naučiti prisustvom na ovoj radionici

  1. Kreativno rešavanje problema
  2. Saradnja i komunikacija
  3. Emocionalna inteligencija
  4. Digitalna i finansijska pismenost
  5. Preduzetništvo
  6. Saradnja sa veštačkom inteligencijom

Koje veštine ćete učenicima moći da prenesete nakon ove radionice?

  • Kreativno razmišljanje (sagledavanje i generisanje novih ideja)
  • Kritičko razmišljanje (procena, filtriranje i ocenjivanje činjenica)
  • Produktivno razmišljanje (sinteza kreativnog i kritičkog pristupa)
  • Saradnjičke kompetencije i komunikacija (razmena mišljenja i timski rad)
  • Afektivni razvojni segment (utiče pozitivno na motivaciju, samopouzdanje, emocije)
  • Fizički razvojni segment (razvija različite fizičke veštine)
  • Karakterni razvojni segment (podstiče pozitivne stavove kao što su ljubaznost, empatija, etika)

Ko je vaš predavač?

Doc. dr Ivan Anić autor je i realizator seminara sa dugogodišnjim iskustvom u izučavanju projektne nastave. Napisao je novi udžbenik za matematiku za V razred po principima projektne nastave, po čemu se ovaj udžbenik izdvaja od ostalih. Prof. Ivan je tokom svoje profesionalne karijere učestvovao na velikom broju domaćih i inostranih projekata.

Između ostalog, bio je i član Upravnog odbora Matematičkog instituta SANU, kao i izlagač na eTwining konferenciji na temu „Projektno orijentisana nastava: ocenjivanje i sprovođenje u praksi”. Objavio je veliki broj stručnih radova u domaćim i inostranim časopisima iz oblasti matematike i metodike.

 

Naučite kako se razvija najvažnija veština budućnosti i postanite vredna podrška svojim učenicima – PRIJAVA JE U TOKU

Da biste nam se pridružili na novoj problem solving radionici koja na praktičan način povezuje STEAM predmete, potrebno je da se što pre prijavite, jer je ponuda vremenski ograničena. Članovi Instituta za moderno obrazovanje radionicu mogu da prate preko svojih naloga ili uživo potpuno besplatno, dok je ostalim kolegama učešće obezbeđeno po ceni od 500 dinara. 

Uplatu obuke možete izvršiti putem opšte uplatnice u bilo kojoj pošti ili poslovnoj banci, kao i onlajn, sa podacima dostupnim na slici ispod.

Za više informacija možete nam se obratiti putem imejl-adrese: office@institut.edu.rs ili pozivom na broj: 011/40-11-260.

Čitajte dalje

Problem solving radionica „Ajnštajnova zagonetka” – spoj timske saradnje, nauke i IT-ja

Problem solving radionica „Ajnštajnova zagonetka” – spoj

timske saradnje, nauke i IT-ja

Institut za moderno obrazovanje poziva sve zaposlene u obrazovanju da se pridruže novim problem solving radionicama i nauče kako da razvijaju kod sebe i svojih učenika najvažniju veštinu budućnosti – problemsko i kreativno rešavanje problema. Nova radionica pod nazivom „Ajnštajnova zagonetka” održaće se u četvrtak, 29.10. od 18h u prostorijama Instituta za moderno obrazovanje ili onlajn. Pristupni podaci za interaktivno onlajn učešće biće naknadno poslato učesnicima.

Prisustvom na ovoj radionicu sigurno stičete bolji uvid u važnost problem solvinga u obrazovanju, upoznajete se sa celokupnim procesom kognitivnih aktivnosti tokom izazova rešavanja problema i dobijate mogućnost da steknete vredan sertifikat o završenim obukama problem solvinga koji vam Centar za stručno usavršavanje Instituta za moderno obrazovanje BESPLATNO izdaje.

6 veština koje ćete naučiti prisustvom na ovoj radionici

  1. Kreativno rešavanje problema
  2. Saradnja i komunikacija
  3. Emocionalna inteligencija
  4. Digitalna i finansijska pismenost
  5. Preduzetništvo
  6. Saradnja sa veštačkom inteligencijom

Koje veštine ćete učenicima moći da prenesete nakon ove radionice?

  • Kreativno razmišljanje (sagledavanje i generisanje novih ideja)
  • Kritičko razmišljanje (procena, filtriranje i ocenjivanje činjenica)
  • Produktivno razmišljanje (sinteza kreativnog i kritičkog pristupa)
  • Saradnjičke kompetencije i komunikacija (razmena mišljenja i timski rad)
  • Afektivni razvojni segment (utiče pozitivno na motivaciju, samopouzdanje, emocije)
  • Fizički razvojni segment (razvija različite fizičke veštine)
  • Karakterni razvojni segment (podstiče pozitivne stavove kao što su ljubaznost, empatija, etika)

Ko je vaš predavač?

Doc. dr Ivan Anić autor je i realizator seminara sa dugogodišnjim iskustvom u izučavanju projektne nastave. Napisao je novi udžbenik za matematiku za V razred po principima projektne nastave, po čemu se ovaj udžbenik izdvaja od ostalih. Prof. Ivan je tokom svoje profesionalne karijere učestvovao na velikom broju domaćih i inostranih projekata.

Između ostalog, bio je i član Upravnog odbora Matematičkog instituta SANU, kao i izlagač na eTwining konferenciji na temu „Projektno orijentisana nastava: ocenjivanje i sprovođenje u praksi”. Objavio je veliki broj stručnih radova u domaćim i inostranim časopisima iz oblasti matematike i metodike.

 

Naučite kako se razvija najvažnija veština budućnosti i postanite vredna podrška svojim učenicima – PRIJAVA JE U TOKU

Da biste nam se pridružili na novoj problem solving radionici koja na praktičan način povezuje STEAM predmete, potrebno je da se što pre prijavite, jer je ponuda vremenski ograničena. Članovi Instituta za moderno obrazovanje radionicu mogu da prate preko svojih naloga ili uživo potpuno besplatno, dok je ostalim kolegama učešće obezbeđeno po ceni od 500 dinara. 

Uplatu obuke možete izvršiti putem opšte uplatnice u bilo kojoj pošti ili poslovnoj banci, kao i onlajn, sa podacima dostupnim na slici ispod.

Za više informacija možete nam se obratiti putem imejl-adrese: office@institut.edu.rs ili pozivom na broj: 011/40-11-260.

Čitajte dalje

Does true even exist?

Does truth even exist? 

One of the favorite topics nowadays is media literacy, i.e. how vulnerable we as a society are to media manipulations, and to what extent is today’s fast-paced life responsible for the fact that we no longer have time to think about the news we hear. We can often catch ourselves thinking about some information that has reached us through social media, or TV programs, and feeling annoyed that most people will fall for unverified or unreliable information the source of which is either unknown, or not credible enough. We are convinced that we are sufficiently educated, astute, mature and well-informed to be able to resist the manipulations of marketing, media, and politics. But, are we really? 

The story about cognitive biases has reached me through an international project I am working on. After long research and consultations with others, we have concluded that the correct translation of the English term cognitive bias, and the name of the phenomenon we are studying is kognitivna pristrasnost. This phenomenon is considered inherent to the human race, because on the one hand, it arises as a consequence of the brain’s function which enables it to fill in incomplete information based on previous knowledge and experience in order to speed up decision-making. On the other hand, it is also a consequence of differences in perception based on which people create subjective social realities. Amos Tversky and Daniel Kahneman were the first to point toward cognitive biases in the 1970s. Although cognitive biases are commonly mistaken for logical errors, they are not the same, because the cause of biases does not lie in poor argumentation, but rather in a problem with memory and attention that leads to faulty reasoning or illogical interpretation, and often to wrong decisions. Evolutionarily speaking, cognitive biases are part of our adaptation to the environment, and are useful due to the limited capacity of our cognitive apparatus for information processing. 

The problem, however, arises with the development of technology, faster pace of life, and infinitely larger amounts of information we are forced to process in a unit of time. Our brain, although plastic and adaptable, is unable to develop at the same rate as our reality. By resorting to shortcuts (heuristics) to which it is accustomed, the brain leads us into quick and highly subjective conclusions about phenomena around us which are, as a rule, in opposition or at least greatly different than the conclusions of people close to us, which further generates numerous misunderstandings and conflicts inside one’s family, at school, at work, in the neighborhood, etc. If we go even further, we will see that the reasons for much more dangerous conflicts, such as wars, can also be found in cognitive biases. 

As scientists say, it is easy to identify such biases in others, so we are often annoyed with the misconceptions of our own population mentioned at the beginning of this article. However, it is infinitely harder to realize that every single person, including ourselves, is quite irrational and subjective. You disagree, right? But, let’s mention some situations in which you have probably found yourselves many times. 

You must have been angry at your spouse/brother/sister/flatmate/person you shared your living space with at some point, because they did not put nearly as much effort in maintaining and cleaning the shared space as you did. The cause of this perception is the so-called egocentric bias – tendency to overestimate our own importance, and inability to observe and interpret events from another person’s perspective. Or, for example, if you were on a flight shortly after a passenger aircraft had crashed – weren’t you concerned about the safety of air travel much more than usual? The reason for that is accessibility bias, i.e. the fact that information regarding air travel safety is more accessible in your memory than usual. Are you familiar with metaphorical generalization – tendency to attribute a trait to a person based on the metaphorical meaning of another trait (e.g. deep male voice = masculinity, tall stature in a woman = roughness, etc.). There is also community attachment – favoritism and preference we all feel when we support Novak Đoković or our national waterpolo team. They may not have won the match, but of course they were better, simply because they are ‘ours’ (the referee is to blame for the defeat, or the fans of the opposite team who were provoking them, or doing something of the sort – so, another bias – external agent bias!). Illusory correlations are also very common – they are biases where we attribute certain bad behaviors to minority groups due to the so-called double distinctiveness. I remember, for example, my daughter telling me, stunned, that a Roma child in her kindergarten was a straight A student. I have to admit I was shocked when I heard her, because I was always very careful not to accidentally teach her any racist attitudes. And yet, she had picked up that belief anyway. I’m sure you will admit that you are prone to it yourself. 

You must have been a victim of “anchoring” at some point, when you purchased an item just because it was on sale, so your brain “anchored” to the initial price, not thinking about whether it was realistic or not. You must have also experienced the so-called confirmation bias – tendency to remember an event primarily through facts that confirm or support our opinions and attitudes. This list could go on ad infinitum. 

But, let’s return to the beginning of this article and its title. If we take into account all the shortcuts, twists and turns our brain spontaneously makes, can we ever say that we are objective and that we know what is true? Does truth even exist? Can we even get to it, and how? How to avoid all the traps that our cognitive apparatus is predisposed to in its natural laziness or evolutionary tendency to save energy? For a start, what we can do is raise our awareness of the fact that we as human beings are extremely subjective in our reasoning, and to familiarize ourselves with the topic of cognitive biases. Believe me, for I speak from personal experience, the more you learn about them, the more you will be aware of your own biases in everyday life. Maybe this is a path to objectivity, media literacy and truth? I will be happy if this contemplation made you think about it a little. 

Have you joined the Viber community of the Institute for Contemporary Education yet? If you want to receive useful instructions, invitations to free seminars, and news from ICE, sign up HERE. 

 

Author: Aleksandra Borović, coordinator of the dBias project on behalf of ICE, funded by the Erasmus+ UK National Agency. 

Aleksandra has been the President of Mensa Serbia since 2013. Member of the multinational jury for awarding scholarships, Mensa Education and Research Foundation, and a member of the Mensa International’s Gifted Youth Committee. Initiator and organizer of international conferences on giftedness in Serbia. Author and manager of the Erasmus+ project Teachers for Gifted. Congress Ambassador of Serbia.

She graduated from the University of Belgrade Faculty of Geography, Department of Spatial Planning. She acquired additional qualifications through non-formal education: licensed tourist guide, certified project manager, and PR manager. After many years of experience in diplomatic missions and international organizations, and significant experience in the management and development of Mensa Serbia, she channeled her extensive experience toward educational development by writing and implementing European projects. She has worked on several projects co-funded by the EU and the Council of Europe, and implemented by the Council of Europe. She is especially motivated to initiate activities aimed at improving the position of gifted children and students in Serbia and the region, and to promote Serbia and its natural and cultural resources. 

Čitajte dalje

Problem solving radionica „Ajnštajnova zagonetka” – spoj timske saradnje, nauke i IT-ja

Problem solving radionica „Ajnštajnova zagonetka” – spoj

timske saradnje, nauke i IT-ja

Institut za moderno obrazovanje poziva sve zaposlene u obrazovanju da se pridruže novim problem solving radionicama i nauče kako da razvijaju kod sebe i svojih učenika najvažniju veštinu budućnosti – problemsko i kreativno rešavanje problema. Nova radionica pod nazivom „Ajnštajnova zagonetka” održaće se u četvrtak, 29.10. od 18h u prostorijama Instituta za moderno obrazovanje ili onlajn. Pristupni podaci za interaktivno onlajn učešće biće naknadno poslato učesnicima.

Prisustvom na ovoj radionicu sigurno stičete bolji uvid u važnost problem solvinga u obrazovanju, upoznajete se sa celokupnim procesom kognitivnih aktivnosti tokom izazova rešavanja problema i dobijate mogućnost da steknete vredan sertifikat o završenim obukama problem solvinga koji vam Centar za stručno usavršavanje Instituta za moderno obrazovanje BESPLATNO izdaje.

6 veština koje ćete naučiti prisustvom na ovoj radionici

  1. Kreativno rešavanje problema
  2. Saradnja i komunikacija
  3. Emocionalna inteligencija
  4. Digitalna i finansijska pismenost
  5. Preduzetništvo
  6. Saradnja sa veštačkom inteligencijom

Koje veštine ćete učenicima moći da prenesete nakon ove radionice?

  • Kreativno razmišljanje (sagledavanje i generisanje novih ideja)
  • Kritičko razmišljanje (procena, filtriranje i ocenjivanje činjenica)
  • Produktivno razmišljanje (sinteza kreativnog i kritičkog pristupa)
  • Saradnjičke kompetencije i komunikacija (razmena mišljenja i timski rad)
  • Afektivni razvojni segment (utiče pozitivno na motivaciju, samopouzdanje, emocije)
  • Fizički razvojni segment (razvija različite fizičke veštine)
  • Karakterni razvojni segment (podstiče pozitivne stavove kao što su ljubaznost, empatija, etika)

Ko je vaš predavač?

Doc. dr Ivan Anić autor je i realizator seminara sa dugogodišnjim iskustvom u izučavanju projektne nastave. Napisao je novi udžbenik za matematiku za V razred po principima projektne nastave, po čemu se ovaj udžbenik izdvaja od ostalih. Prof. Ivan je tokom svoje profesionalne karijere učestvovao na velikom broju domaćih i inostranih projekata.

Između ostalog, bio je i član Upravnog odbora Matematičkog instituta SANU, kao i izlagač na eTwining konferenciji na temu „Projektno orijentisana nastava: ocenjivanje i sprovođenje u praksi”. Objavio je veliki broj stručnih radova u domaćim i inostranim časopisima iz oblasti matematike i metodike.

 

Naučite kako se razvija najvažnija veština budućnosti i postanite vredna podrška svojim učenicima – PRIJAVA JE U TOKU

Da biste nam se pridružili na novoj problem solving radionici koja na praktičan način povezuje STEAM predmete, potrebno je da se što pre prijavite, jer je ponuda vremenski ograničena. Članovi Instituta za moderno obrazovanje radionicu mogu da prate preko svojih naloga ili uživo potpuno besplatno, dok je ostalim kolegama učešće obezbeđeno po ceni od 500 dinara. 

Uplatu obuke možete izvršiti putem opšte uplatnice u bilo kojoj pošti ili poslovnoj banci, kao i onlajn, sa podacima dostupnim na slici ispod.

Za više informacija možete nam se obratiti putem imejl-adrese: office@institut.edu.rs ili pozivom na broj: 011/40-11-260.

Čitajte dalje

Multimedijalni kviz u nastavi zasnovan na STEAM obrazovanju

Multimedijalni kviz u nastavi zasnovan na STEAM obrazovanju

Teorija višestrukih inteligencija predstavljena od strane Hauarda Gardnera (Multiple Intelligence Theory by Howard Gardner) implicira da postoji nekoliko intelektualnih kompetencija koje utiču na naše razumevanje sveta koji nas okružuje. Kako sam Gardner kaže – inteligencija se zasniva na informacijskom sadržaju koji postoji u svetu: numeričkim informacijama, prostornim informacijama i tako dalje (Gardner, 1983). U skladu sa tim, one se dele na muzičko-ritmičku, vizuelno-prostornu, verbalno-lingvističku, logičko-matematičku, telesno-kinestetičku, interpersonalnu, intrapersonalnu, naturalističku i egzistencijalnu inteligenciju. S obzirom na to, nastavne i vannastavne školske aktivnosti treba da budu kreirane tako da utiču na razvoj svake od navedenih inteligencija. Drugim rečima, ono što nastavi u školama nedostaje jesu aktivnosti koje angažuju učenike na više načina i odgovaraju njihovim sposobnostima, afinitetima, kao i stilovima učenja, razvijajući celovite i svestrane ličnosti. 

Po „Opštim principima obrazovanja i vaspitanja” (Član 7), sistem obrazovanja i vaspitanja mora da obezbedi između ostalog i „autonomiju ustanove kroz planiranje i ostvarivanje odgovarajućih aktivnosti, programa i projekata u cilju unapređivanja kvaliteta obrazovanja i vaspitanja poštujući specifičnosti ustanove i lokalne sredine”. Pri ostvarivanju navedenog, poseban akcenat se stavlja na „saradnju sa učenicima radi uspešnog ostvarivanja postavljenih ciljeva obrazovanja i vaspitanja, kao i ostvarivanja odgovarajućih aktivnosti, programa i projekata u cilju unapređivanja kvaliteta obrazovanja i vaspitanja odraslih” (Sl. glasnik RS, br. 88/2017). Dakle, da bi se unapredila i modernizovala nastava, neophodna je podrška odgovarajućih ustanova i njihovo samostalno angažovanje, ali i saradnja sa samim učenicima. Zajedničke aktivnosti učenika i nastavnika, njihovo učešće u planiranju i osmišljavanju plana i načina rada mogu pružiti vredne smernice za kreiranje adekvatnih nastavnih sredstava i postupaka u skladu sa vremenom u kome živimo i poznavanjem savremenih obrazovnih tehnologija. S druge strane, neophodno je povezivati sadržaje različitih nastavnih predmeta u smislenu, logičnu celinu, koja može biti primenljiva i u životu van škole. Objedinjavanje više nauka u svrhu koherentnog razumevanja sveta oko nas, razvoja divergentnog mišljenja i celovitog sagledavanja pojava i procesa u savremenom obrazovnom pristupu skraćeno se naziva STEAM. Pomenuti koncept predstavlja spoj prirodnih nauka, tehnologije, inženjerstva, umetnosti i matematike (STEAM – Science, Technology, Engineering, Arts and Mathematics) i značajan je jer pruža mogućnost izučavanja nastavnih sadržaja sa više aspekata i različitih stanovišta, a složićemo se da u svakodnevnim životnim situacijama (posebno pri rešavanju kompleksnih problema) ne odvajamo matematiku od umetnosti, prirodnih i društvenih nauka i sl. Sama ideja o harmonijskom razvoju ličnosti stara je koliko i civilizacija, počev od Stare Grčke, preko ideja velikih imena koja su se bavila obrazovanjem (između ostalih i Sreten M. Adžić), pa sve do savremenog STEAM koncepta. 

 

Uzevši sve to u obzir, multimedijalni kviz zasnovan na STEAM obrazovanju može predstavljati adekvatan spoj svega prethodno navedenog, te bi mogao biti deo odgovora na postavljene zahteve i rešenje za neke pomenute dileme. Uz igru i takmičarsko nadmetanje, koji dodatno doprinose atraktivnosti same aktivnosti, ovakav način proveravanja naučenog gradiva dodatno motiviše učenike. U skladu sa psihofizičkim osobenostima uzrasta učenika osnovne škole, učenje i primena naučenog kroz igru i takmičenje za njih predstavlja nešto veoma zanimljivo, važno i svrsishodno, čineći ono što se uči daleko relevantnijim. Pored sastavljanja interesantnih i raznovrsnih pitanja, posebno važnih problemskih situacija i kreativnih izazova iz STEAM oblasti – matematike, likovne kulture, prirodnih nauka itd., kreiranje kviza podrazumeva i izradu multimedijalne prezentacije i pripremu materijala za praktičan rad učenika. Osim toga, organizacija samog takmičenja, vođenje programa i operativni deo kviza unapređuju kako preduzetničke, tako i socijalne, digitalne i komunikativne kompetencije nastavnika i učenika. 

U današnje vreme postoji veliki broj programa koji omogućavaju kreiranje najraznovrsnijih multimedijalnih kvizova znanja. Kako bi kviz dobio što realniju takmičarsku atmosferu, može se koristiti, na primer, QClick Response sistem, koji se sastoji iz odgovarajućeg softvera predviđenog za kreiranje kvizova i testova znanja i daljinskih upravljača (respondera), koji poseduju odgovarajuće tastere za javljanje i biranje odgovora. U okviru paketa se takođe nalazi i responder za voditelja kviza, koji može da upravlja samim softverom – bira način prikazivanja rezultata, omogućava početak odbrojavanja, prikazuje tačne odgovore i slično. S obzirom na to da je ovo jedan od novijih sistema koji se može koristiti u obrazovanju, učenici rado prihvataju ovakav način rada i učestvuju u kvizu. Iako većina učitelja (iskusnijih, ali i onih mlađih) ima izvesnu odbojnost ili strah od korišćenja moderne digitalne tehnologije u samoj nastavi, smatramo da opisani sistem i njemu slični mogu zaista svrsishodno da se upotrebe i oplemene aktivnost na časovima, jer su vrlo jednostavni za korišćenje i ne zahtevaju visok nivo digitalnih kompetencija. S obzirom na činjenicu da postoji veliki broj nastavnika i profesora koji se trude da podele svoje znanje i načine na koje su oni koristili tehnološke alate u nastavi putem tutorijala na internetu, YouTubeu i sličnim platformama, nepoznavanje tehnologije ne može se koristiti kao izgovor. Pritom čak ni engleski jezik nije prepreka, jer dosta tutorijala danas postoji i na srpskom jeziku. Ono što proizlazi iz samog procesa učenja i napredovanja u ovom pogledu jeste to što je učiti o načinima da lakše i zabavnije podučavamo druge zaista vrlo zabavno. Učenje i deljenje iskustava između starijih i mlađih kolega učitelja je neprocenjivo, jer stariji prenose bitne činjenice o dečjem ponašanju, njihovim karakterima i načinima na koje uče, a mlađi dele nove ideje i znanja koje tehnološki napredak današnjice nudi.

 

Pored odgovaranja na pitanja koja testiraju znanje, koncentraciju, brzinu reakcije i rad u timu, STEAM kviz može sadržati i integrativne igre kao što su na primer skriveni predmet, igra memorije, portret od biljaka ili crtanje po diktatu. S obzirom na to da sam naziv igara implicira sadržaj svake od njih, možemo zaključiti da su učenici angažovani na različite načine i na više nivoa: počev od angažovanja čula dodira u taktilnom prepoznavanju osobina i vrsta materijala i predmeta, preko vežbanja pamćenja, sve do kreiranja interesantnih crteža i portreta kombinovanjem različitih elemenata, pri čemu se razvija kreativni potencijal i divergentno mišljenje učenika. Brojna istraživanja pokazala su da reproduktivno znanje nije dovoljno za snalaženje i život u savremenom društvu, već je neophodno logičko zaključivanje, kreativnost i celovito sagledavanje sveta oko nas. Na ovaj način se razvijaju kompetencije za 21. vek koje školska reforma i novi kurikulum zahtevaju. Veštine koje treba razviti kod učenika jesu saradnja, kritičko mišljenje, komunikacija, učenička samostalnost i kreativnost (World Economic Forum, 2015). Multimedijalni STEAM kvizovi, takmičenja, čak i testovi koji mešaju različite tipove aktivnosti i zahtevaju realnu primenu znanja mogu uticati na razvoj pomenutih veština. 

Činjenica je da realizacija pomenute vrste školskih takmičenja zahteva određene investicije i dodatno zalaganje, ali je važno naglasiti da aktivnost poput ove može doprineti većoj kompetentnosti naših učenika, razvoju takmičarskog duha, ali i saradnji sa timom, kao i opštoj motivaciji za dalje napredovanje. Ovakve inicijative omogućavaju saradnju obrazovnih ustanova, jer podstiču saradnju među učiteljima, profesorima fakulteta, učenicima osnovnih škola i studentima, pri čemu je ogroman benefit u razmeni ideja i iskustava koji doprinose boljoj nastavi i njenim kvalitetnijim ishodima. Takođe, uključivanje studenata – budućih učitelja, u kreiranje i realizaciju prethodno opisanih aktivnosti doprinosi unapređenju njihovih profesionalnih kompetencija i omogućava sticanje neophodnog iskustva za rad u školama 21. veka. Traži od njih kreativnost i asertivnost, te predstavlja preko potrebno iskustvo u radu sa učenicima osnovnoškolskog uzrasta i svim pojedinostima koje taj poziv nosi. 

* Napomena: Tekst je nastao nakon realizacije kviza „Igra kroz nauku i umetnost”, 2017. godine, u saradnji Fakulteta pedagoških nauka i učitelja OŠ „Rada Miljković” u Jagodini. 

Detaljniji izveštaj o kvizu možete naći na sajtu FPNJ: https://pefja.kg.ac.rs/wp-content/uploads/2018/05/Detaljnije_Izvestaj_sa_kviza.pdf

Kviz „Igra kroz nauku i umetnost” kreiran je sa ciljem provere efikasnosti STEAM koncepta u obrazovanju, a realizacija je pokazala da su učenici imali veoma pozitivne utiske, te da ovaj koncept ima potencijala za dalje razvijanje i primenu u nastavi, što možete videti i u galeriji fotografija na zvaničnom sajtu FPNJ.

Literatura:

World Economic Forum. (2015). New vision for education: Unlocking the potential of technology. British Columbia Teachers’ Federation.

Gardner, H. (1983). Frames of mind: The theory of multiple intelligences. Basic Books. New York.

http://www.mpn.gov.rs/wp-content/uploads/2015/09/ZOSOV_Sl_gl_88_17.pdf

https://qomo.com/product/qrf300/

https://pefja.kg.ac.rs/kviz-igra-kroz-nauku-i-umetnost-odrzanog-12-5-2017-u-os-rada-miljkovic-u-jagodini/

 

Autor: Nevena Marković završila je Fakultet pedagoških nauka u Jagodini. Diplomski rad na engleskom jeziku „Motivation in Teaching English to Young Learners” odbranila je sa ocenom deset. Ove godine je učestvovala na internacionalnoj konferenciji Professional Competences for Teaching in the 21st Century, održanoj na Fakultetu pedagoških nauka, predstavljajući koautorski rad na temu „Developing 21st Century Skills through Theme-Based Instruction and by Applying Multiple Intelligence Theory: Teacher Competencies”. Uskoro završava i master studije. Trenutno radi kao onlajn nastavnik engleskog jezika i aktivno učestvuje u raznim programima za stručno usavršavanje. 

              

 

Čitajte dalje

Multimedijalni kviz u nastavi zasnovan na STEAM obrazovanju

Multimedijalni kviz u nastavi zasnovan na STEAM obrazovanju

Teorija višestrukih inteligencija predstavljena od strane Hauarda Gardnera (Multiple Intelligence Theory by Howard Gardner) implicira da postoji nekoliko intelektualnih kompetencija koje utiču na naše razumevanje sveta koji nas okružuje. Kako sam Gardner kaže – inteligencija se zasniva na informacijskom sadržaju koji postoji u svetu: numeričkim informacijama, prostornim informacijama i tako dalje (Gardner, 1983). U skladu sa tim, one se dele na muzičko-ritmičku, vizuelno-prostornu, verbalno-lingvističku, logičko-matematičku, telesno-kinestetičku, interpersonalnu, intrapersonalnu, naturalističku i egzistencijalnu inteligenciju. S obzirom na to, nastavne i vannastavne školske aktivnosti treba da budu kreirane tako da utiču na razvoj svake od navedenih inteligencija. Drugim rečima, ono što nastavi u školama nedostaje jesu aktivnosti koje angažuju učenike na više načina i odgovaraju njihovim sposobnostima, afinitetima, kao i stilovima učenja, razvijajući celovite i svestrane ličnosti. 

Po „Opštim principima obrazovanja i vaspitanja” (Član 7), sistem obrazovanja i vaspitanja mora da obezbedi između ostalog i „autonomiju ustanove kroz planiranje i ostvarivanje odgovarajućih aktivnosti, programa i projekata u cilju unapređivanja kvaliteta obrazovanja i vaspitanja poštujući specifičnosti ustanove i lokalne sredine”. Pri ostvarivanju navedenog, poseban akcenat se stavlja na „saradnju sa učenicima radi uspešnog ostvarivanja postavljenih ciljeva obrazovanja i vaspitanja, kao i ostvarivanja odgovarajućih aktivnosti, programa i projekata u cilju unapređivanja kvaliteta obrazovanja i vaspitanja odraslih” (Sl. glasnik RS, br. 88/2017). Dakle, da bi se unapredila i modernizovala nastava, neophodna je podrška odgovarajućih ustanova i njihovo samostalno angažovanje, ali i saradnja sa samim učenicima. Zajedničke aktivnosti učenika i nastavnika, njihovo učešće u planiranju i osmišljavanju plana i načina rada mogu pružiti vredne smernice za kreiranje adekvatnih nastavnih sredstava i postupaka u skladu sa vremenom u kome živimo i poznavanjem savremenih obrazovnih tehnologija. S druge strane, neophodno je povezivati sadržaje različitih nastavnih predmeta u smislenu, logičnu celinu, koja može biti primenljiva i u životu van škole. Objedinjavanje više nauka u svrhu koherentnog razumevanja sveta oko nas, razvoja divergentnog mišljenja i celovitog sagledavanja pojava i procesa u savremenom obrazovnom pristupu skraćeno se naziva STEAM. Pomenuti koncept predstavlja spoj prirodnih nauka, tehnologije, inženjerstva, umetnosti i matematike (STEAM – Science, Technology, Engineering, Arts and Mathematics) i značajan je jer pruža mogućnost izučavanja nastavnih sadržaja sa više aspekata i različitih stanovišta, a složićemo se da u svakodnevnim životnim situacijama (posebno pri rešavanju kompleksnih problema) ne odvajamo matematiku od umetnosti, prirodnih i društvenih nauka i sl. Sama ideja o harmonijskom razvoju ličnosti stara je koliko i civilizacija, počev od Stare Grčke, preko ideja velikih imena koja su se bavila obrazovanjem (između ostalih i Sreten M. Adžić), pa sve do savremenog STEAM koncepta. 

 

Uzevši sve to u obzir, multimedijalni kviz zasnovan na STEAM obrazovanju može predstavljati adekvatan spoj svega prethodno navedenog, te bi mogao biti deo odgovora na postavljene zahteve i rešenje za neke pomenute dileme. Uz igru i takmičarsko nadmetanje, koji dodatno doprinose atraktivnosti same aktivnosti, ovakav način proveravanja naučenog gradiva dodatno motiviše učenike. U skladu sa psihofizičkim osobenostima uzrasta učenika osnovne škole, učenje i primena naučenog kroz igru i takmičenje za njih predstavlja nešto veoma zanimljivo, važno i svrsishodno, čineći ono što se uči daleko relevantnijim. Pored sastavljanja interesantnih i raznovrsnih pitanja, posebno važnih problemskih situacija i kreativnih izazova iz STEAM oblasti – matematike, likovne kulture, prirodnih nauka itd., kreiranje kviza podrazumeva i izradu multimedijalne prezentacije i pripremu materijala za praktičan rad učenika. Osim toga, organizacija samog takmičenja, vođenje programa i operativni deo kviza unapređuju kako preduzetničke, tako i socijalne, digitalne i komunikativne kompetencije nastavnika i učenika. 

U današnje vreme postoji veliki broj programa koji omogućavaju kreiranje najraznovrsnijih multimedijalnih kvizova znanja. Kako bi kviz dobio što realniju takmičarsku atmosferu, može se koristiti, na primer, QClick Response sistem, koji se sastoji iz odgovarajućeg softvera predviđenog za kreiranje kvizova i testova znanja i daljinskih upravljača (respondera), koji poseduju odgovarajuće tastere za javljanje i biranje odgovora. U okviru paketa se takođe nalazi i responder za voditelja kviza, koji može da upravlja samim softverom – bira način prikazivanja rezultata, omogućava početak odbrojavanja, prikazuje tačne odgovore i slično. S obzirom na to da je ovo jedan od novijih sistema koji se može koristiti u obrazovanju, učenici rado prihvataju ovakav način rada i učestvuju u kvizu. Iako većina učitelja (iskusnijih, ali i onih mlađih) ima izvesnu odbojnost ili strah od korišćenja moderne digitalne tehnologije u samoj nastavi, smatramo da opisani sistem i njemu slični mogu zaista svrsishodno da se upotrebe i oplemene aktivnost na časovima, jer su vrlo jednostavni za korišćenje i ne zahtevaju visok nivo digitalnih kompetencija. S obzirom na činjenicu da postoji veliki broj nastavnika i profesora koji se trude da podele svoje znanje i načine na koje su oni koristili tehnološke alate u nastavi putem tutorijala na internetu, YouTubeu i sličnim platformama, nepoznavanje tehnologije ne može se koristiti kao izgovor. Pritom čak ni engleski jezik nije prepreka, jer dosta tutorijala danas postoji i na srpskom jeziku. Ono što proizlazi iz samog procesa učenja i napredovanja u ovom pogledu jeste to što je učiti o načinima da lakše i zabavnije podučavamo druge zaista vrlo zabavno. Učenje i deljenje iskustava između starijih i mlađih kolega učitelja je neprocenjivo, jer stariji prenose bitne činjenice o dečjem ponašanju, njihovim karakterima i načinima na koje uče, a mlađi dele nove ideje i znanja koje tehnološki napredak današnjice nudi.

 

Pored odgovaranja na pitanja koja testiraju znanje, koncentraciju, brzinu reakcije i rad u timu, STEAM kviz može sadržati i integrativne igre kao što su na primer skriveni predmet, igra memorije, portret od biljaka ili crtanje po diktatu. S obzirom na to da sam naziv igara implicira sadržaj svake od njih, možemo zaključiti da su učenici angažovani na različite načine i na više nivoa: počev od angažovanja čula dodira u taktilnom prepoznavanju osobina i vrsta materijala i predmeta, preko vežbanja pamćenja, sve do kreiranja interesantnih crteža i portreta kombinovanjem različitih elemenata, pri čemu se razvija kreativni potencijal i divergentno mišljenje učenika. Brojna istraživanja pokazala su da reproduktivno znanje nije dovoljno za snalaženje i život u savremenom društvu, već je neophodno logičko zaključivanje, kreativnost i celovito sagledavanje sveta oko nas. Na ovaj način se razvijaju kompetencije za 21. vek koje školska reforma i novi kurikulum zahtevaju. Veštine koje treba razviti kod učenika jesu saradnja, kritičko mišljenje, komunikacija, učenička samostalnost i kreativnost (World Economic Forum, 2015). Multimedijalni STEAM kvizovi, takmičenja, čak i testovi koji mešaju različite tipove aktivnosti i zahtevaju realnu primenu znanja mogu uticati na razvoj pomenutih veština. 

Činjenica je da realizacija pomenute vrste školskih takmičenja zahteva određene investicije i dodatno zalaganje, ali je važno naglasiti da aktivnost poput ove može doprineti većoj kompetentnosti naših učenika, razvoju takmičarskog duha, ali i saradnji sa timom, kao i opštoj motivaciji za dalje napredovanje. Ovakve inicijative omogućavaju saradnju obrazovnih ustanova, jer podstiču saradnju među učiteljima, profesorima fakulteta, učenicima osnovnih škola i studentima, pri čemu je ogroman benefit u razmeni ideja i iskustava koji doprinose boljoj nastavi i njenim kvalitetnijim ishodima. Takođe, uključivanje studenata – budućih učitelja, u kreiranje i realizaciju prethodno opisanih aktivnosti doprinosi unapređenju njihovih profesionalnih kompetencija i omogućava sticanje neophodnog iskustva za rad u školama 21. veka. Traži od njih kreativnost i asertivnost, te predstavlja preko potrebno iskustvo u radu sa učenicima osnovnoškolskog uzrasta i svim pojedinostima koje taj poziv nosi. 

* Napomena: Tekst je nastao nakon realizacije kviza „Igra kroz nauku i umetnost”, 2017. godine, u saradnji Fakulteta pedagoških nauka i učitelja OŠ „Rada Miljković” u Jagodini. 

Detaljniji izveštaj o kvizu možete naći na sajtu FPNJ: https://pefja.kg.ac.rs/wp-content/uploads/2018/05/Detaljnije_Izvestaj_sa_kviza.pdf

Kviz „Igra kroz nauku i umetnost” kreiran je sa ciljem provere efikasnosti STEAM koncepta u obrazovanju, a realizacija je pokazala da su učenici imali veoma pozitivne utiske, te da ovaj koncept ima potencijala za dalje razvijanje i primenu u nastavi, što možete videti i u galeriji fotografija na zvaničnom sajtu FPNJ.

Literatura:

World Economic Forum. (2015). New vision for education: Unlocking the potential of technology. British Columbia Teachers’ Federation.

Gardner, H. (1983). Frames of mind: The theory of multiple intelligences. Basic Books. New York.

http://www.mpn.gov.rs/wp-content/uploads/2015/09/ZOSOV_Sl_gl_88_17.pdf

https://qomo.com/product/qrf300/

https://pefja.kg.ac.rs/kviz-igra-kroz-nauku-i-umetnost-odrzanog-12-5-2017-u-os-rada-miljkovic-u-jagodini/

 

Autor: Nevena Marković završila je Fakultet pedagoških nauka u Jagodini. Diplomski rad na engleskom jeziku „Motivation in Teaching English to Young Learners” odbranila je sa ocenom deset. Ove godine je učestvovala na internacionalnoj konferenciji Professional Competences for Teaching in the 21st Century, održanoj na Fakultetu pedagoških nauka, predstavljajući koautorski rad na temu „Developing 21st Century Skills through Theme-Based Instruction and by Applying Multiple Intelligence Theory: Teacher Competencies”. Uskoro završava i master studije. Trenutno radi kao onlajn nastavnik engleskog jezika i aktivno učestvuje u raznim programima za stručno usavršavanje. 

              

 

Čitajte dalje

Multimedijalni kviz u nastavi zasnovan na STEAM obrazovanju

Multimedijalni kviz u nastavi zasnovan na STEAM obrazovanju

Teorija višestrukih inteligencija predstavljena od strane Hauarda Gardnera (Multiple Intelligence Theory by Howard Gardner) implicira da postoji nekoliko intelektualnih kompetencija koje utiču na naše razumevanje sveta koji nas okružuje. Kako sam Gardner kaže – inteligencija se zasniva na informacijskom sadržaju koji postoji u svetu: numeričkim informacijama, prostornim informacijama i tako dalje (Gardner, 1983). U skladu sa tim, one se dele na muzičko-ritmičku, vizuelno-prostornu, verbalno-lingvističku, logičko-matematičku, telesno-kinestetičku, interpersonalnu, intrapersonalnu, naturalističku i egzistencijalnu inteligenciju. S obzirom na to, nastavne i vannastavne školske aktivnosti treba da budu kreirane tako da utiču na razvoj svake od navedenih inteligencija. Drugim rečima, ono što nastavi u školama nedostaje jesu aktivnosti koje angažuju učenike na više načina i odgovaraju njihovim sposobnostima, afinitetima, kao i stilovima učenja, razvijajući celovite i svestrane ličnosti. 

Po „Opštim principima obrazovanja i vaspitanja” (Član 7), sistem obrazovanja i vaspitanja mora da obezbedi između ostalog i „autonomiju ustanove kroz planiranje i ostvarivanje odgovarajućih aktivnosti, programa i projekata u cilju unapređivanja kvaliteta obrazovanja i vaspitanja poštujući specifičnosti ustanove i lokalne sredine”. Pri ostvarivanju navedenog, poseban akcenat se stavlja na „saradnju sa učenicima radi uspešnog ostvarivanja postavljenih ciljeva obrazovanja i vaspitanja, kao i ostvarivanja odgovarajućih aktivnosti, programa i projekata u cilju unapređivanja kvaliteta obrazovanja i vaspitanja odraslih” (Sl. glasnik RS, br. 88/2017). Dakle, da bi se unapredila i modernizovala nastava, neophodna je podrška odgovarajućih ustanova i njihovo samostalno angažovanje, ali i saradnja sa samim učenicima. Zajedničke aktivnosti učenika i nastavnika, njihovo učešće u planiranju i osmišljavanju plana i načina rada mogu pružiti vredne smernice za kreiranje adekvatnih nastavnih sredstava i postupaka u skladu sa vremenom u kome živimo i poznavanjem savremenih obrazovnih tehnologija. S druge strane, neophodno je povezivati sadržaje različitih nastavnih predmeta u smislenu, logičnu celinu, koja može biti primenljiva i u životu van škole. Objedinjavanje više nauka u svrhu koherentnog razumevanja sveta oko nas, razvoja divergentnog mišljenja i celovitog sagledavanja pojava i procesa u savremenom obrazovnom pristupu skraćeno se naziva STEAM. Pomenuti koncept predstavlja spoj prirodnih nauka, tehnologije, inženjerstva, umetnosti i matematike (STEAM – Science, Technology, Engineering, Arts and Mathematics) i značajan je jer pruža mogućnost izučavanja nastavnih sadržaja sa više aspekata i različitih stanovišta, a složićemo se da u svakodnevnim životnim situacijama (posebno pri rešavanju kompleksnih problema) ne odvajamo matematiku od umetnosti, prirodnih i društvenih nauka i sl. Sama ideja o harmonijskom razvoju ličnosti stara je koliko i civilizacija, počev od Stare Grčke, preko ideja velikih imena koja su se bavila obrazovanjem (između ostalih i Sreten M. Adžić), pa sve do savremenog STEAM koncepta. 

 

Uzevši sve to u obzir, multimedijalni kviz zasnovan na STEAM obrazovanju može predstavljati adekvatan spoj svega prethodno navedenog, te bi mogao biti deo odgovora na postavljene zahteve i rešenje za neke pomenute dileme. Uz igru i takmičarsko nadmetanje, koji dodatno doprinose atraktivnosti same aktivnosti, ovakav način proveravanja naučenog gradiva dodatno motiviše učenike. U skladu sa psihofizičkim osobenostima uzrasta učenika osnovne škole, učenje i primena naučenog kroz igru i takmičenje za njih predstavlja nešto veoma zanimljivo, važno i svrsishodno, čineći ono što se uči daleko relevantnijim. Pored sastavljanja interesantnih i raznovrsnih pitanja, posebno važnih problemskih situacija i kreativnih izazova iz STEAM oblasti – matematike, likovne kulture, prirodnih nauka itd., kreiranje kviza podrazumeva i izradu multimedijalne prezentacije i pripremu materijala za praktičan rad učenika. Osim toga, organizacija samog takmičenja, vođenje programa i operativni deo kviza unapređuju kako preduzetničke, tako i socijalne, digitalne i komunikativne kompetencije nastavnika i učenika. 

U današnje vreme postoji veliki broj programa koji omogućavaju kreiranje najraznovrsnijih multimedijalnih kvizova znanja. Kako bi kviz dobio što realniju takmičarsku atmosferu, može se koristiti, na primer, QClick Response sistem, koji se sastoji iz odgovarajućeg softvera predviđenog za kreiranje kvizova i testova znanja i daljinskih upravljača (respondera), koji poseduju odgovarajuće tastere za javljanje i biranje odgovora. U okviru paketa se takođe nalazi i responder za voditelja kviza, koji može da upravlja samim softverom – bira način prikazivanja rezultata, omogućava početak odbrojavanja, prikazuje tačne odgovore i slično. S obzirom na to da je ovo jedan od novijih sistema koji se može koristiti u obrazovanju, učenici rado prihvataju ovakav način rada i učestvuju u kvizu. Iako većina učitelja (iskusnijih, ali i onih mlađih) ima izvesnu odbojnost ili strah od korišćenja moderne digitalne tehnologije u samoj nastavi, smatramo da opisani sistem i njemu slični mogu zaista svrsishodno da se upotrebe i oplemene aktivnost na časovima, jer su vrlo jednostavni za korišćenje i ne zahtevaju visok nivo digitalnih kompetencija. S obzirom na činjenicu da postoji veliki broj nastavnika i profesora koji se trude da podele svoje znanje i načine na koje su oni koristili tehnološke alate u nastavi putem tutorijala na internetu, YouTubeu i sličnim platformama, nepoznavanje tehnologije ne može se koristiti kao izgovor. Pritom čak ni engleski jezik nije prepreka, jer dosta tutorijala danas postoji i na srpskom jeziku. Ono što proizlazi iz samog procesa učenja i napredovanja u ovom pogledu jeste to što je učiti o načinima da lakše i zabavnije podučavamo druge zaista vrlo zabavno. Učenje i deljenje iskustava između starijih i mlađih kolega učitelja je neprocenjivo, jer stariji prenose bitne činjenice o dečjem ponašanju, njihovim karakterima i načinima na koje uče, a mlađi dele nove ideje i znanja koje tehnološki napredak današnjice nudi.

 

Pored odgovaranja na pitanja koja testiraju znanje, koncentraciju, brzinu reakcije i rad u timu, STEAM kviz može sadržati i integrativne igre kao što su na primer skriveni predmet, igra memorije, portret od biljaka ili crtanje po diktatu. S obzirom na to da sam naziv igara implicira sadržaj svake od njih, možemo zaključiti da su učenici angažovani na različite načine i na više nivoa: počev od angažovanja čula dodira u taktilnom prepoznavanju osobina i vrsta materijala i predmeta, preko vežbanja pamćenja, sve do kreiranja interesantnih crteža i portreta kombinovanjem različitih elemenata, pri čemu se razvija kreativni potencijal i divergentno mišljenje učenika. Brojna istraživanja pokazala su da reproduktivno znanje nije dovoljno za snalaženje i život u savremenom društvu, već je neophodno logičko zaključivanje, kreativnost i celovito sagledavanje sveta oko nas. Na ovaj način se razvijaju kompetencije za 21. vek koje školska reforma i novi kurikulum zahtevaju. Veštine koje treba razviti kod učenika jesu saradnja, kritičko mišljenje, komunikacija, učenička samostalnost i kreativnost (World Economic Forum, 2015). Multimedijalni STEAM kvizovi, takmičenja, čak i testovi koji mešaju različite tipove aktivnosti i zahtevaju realnu primenu znanja mogu uticati na razvoj pomenutih veština. 

Činjenica je da realizacija pomenute vrste školskih takmičenja zahteva određene investicije i dodatno zalaganje, ali je važno naglasiti da aktivnost poput ove može doprineti većoj kompetentnosti naših učenika, razvoju takmičarskog duha, ali i saradnji sa timom, kao i opštoj motivaciji za dalje napredovanje. Ovakve inicijative omogućavaju saradnju obrazovnih ustanova, jer podstiču saradnju među učiteljima, profesorima fakulteta, učenicima osnovnih škola i studentima, pri čemu je ogroman benefit u razmeni ideja i iskustava koji doprinose boljoj nastavi i njenim kvalitetnijim ishodima. Takođe, uključivanje studenata – budućih učitelja, u kreiranje i realizaciju prethodno opisanih aktivnosti doprinosi unapređenju njihovih profesionalnih kompetencija i omogućava sticanje neophodnog iskustva za rad u školama 21. veka. Traži od njih kreativnost i asertivnost, te predstavlja preko potrebno iskustvo u radu sa učenicima osnovnoškolskog uzrasta i svim pojedinostima koje taj poziv nosi. 

* Napomena: Tekst je nastao nakon realizacije kviza „Igra kroz nauku i umetnost”, 2017. godine, u saradnji Fakulteta pedagoških nauka i učitelja OŠ „Rada Miljković” u Jagodini. 

Detaljniji izveštaj o kvizu možete naći na sajtu FPNJ: https://pefja.kg.ac.rs/wp-content/uploads/2018/05/Detaljnije_Izvestaj_sa_kviza.pdf

Kviz „Igra kroz nauku i umetnost” kreiran je sa ciljem provere efikasnosti STEAM koncepta u obrazovanju, a realizacija je pokazala da su učenici imali veoma pozitivne utiske, te da ovaj koncept ima potencijala za dalje razvijanje i primenu u nastavi, što možete videti i u galeriji fotografija na zvaničnom sajtu FPNJ.

Literatura:

World Economic Forum. (2015). New vision for education: Unlocking the potential of technology. British Columbia Teachers’ Federation.

Gardner, H. (1983). Frames of mind: The theory of multiple intelligences. Basic Books. New York.

http://www.mpn.gov.rs/wp-content/uploads/2015/09/ZOSOV_Sl_gl_88_17.pdf

https://qomo.com/product/qrf300/

https://pefja.kg.ac.rs/kviz-igra-kroz-nauku-i-umetnost-odrzanog-12-5-2017-u-os-rada-miljkovic-u-jagodini/

 

Autor: Nevena Marković završila je Fakultet pedagoških nauka u Jagodini. Diplomski rad na engleskom jeziku „Motivation in Teaching English to Young Learners” odbranila je sa ocenom deset. Ove godine je učestvovala na internacionalnoj konferenciji Professional Competences for Teaching in the 21st Century, održanoj na Fakultetu pedagoških nauka, predstavljajući koautorski rad na temu „Developing 21st Century Skills through Theme-Based Instruction and by Applying Multiple Intelligence Theory: Teacher Competencies”. Uskoro završava i master studije. Trenutno radi kao onlajn nastavnik engleskog jezika i aktivno učestvuje u raznim programima za stručno usavršavanje. 

              

 

Čitajte dalje

Multimedijalni kviz u nastavi zasnovan na STEAM obrazovanju

Multimedijalni kviz u nastavi zasnovan na STEAM obrazovanju

Teorija višestrukih inteligencija predstavljena od strane Hauarda Gardnera (Multiple Intelligence Theory by Howard Gardner) implicira da postoji nekoliko intelektualnih kompetencija koje utiču na naše razumevanje sveta koji nas okružuje. Kako sam Gardner kaže – inteligencija se zasniva na informacijskom sadržaju koji postoji u svetu: numeričkim informacijama, prostornim informacijama i tako dalje (Gardner, 1983). U skladu sa tim, one se dele na muzičko-ritmičku, vizuelno-prostornu, verbalno-lingvističku, logičko-matematičku, telesno-kinestetičku, interpersonalnu, intrapersonalnu, naturalističku i egzistencijalnu inteligenciju. S obzirom na to, nastavne i vannastavne školske aktivnosti treba da budu kreirane tako da utiču na razvoj svake od navedenih inteligencija. Drugim rečima, ono što nastavi u školama nedostaje jesu aktivnosti koje angažuju učenike na više načina i odgovaraju njihovim sposobnostima, afinitetima, kao i stilovima učenja, razvijajući celovite i svestrane ličnosti. 

Po „Opštim principima obrazovanja i vaspitanja” (Član 7), sistem obrazovanja i vaspitanja mora da obezbedi između ostalog i „autonomiju ustanove kroz planiranje i ostvarivanje odgovarajućih aktivnosti, programa i projekata u cilju unapređivanja kvaliteta obrazovanja i vaspitanja poštujući specifičnosti ustanove i lokalne sredine”. Pri ostvarivanju navedenog, poseban akcenat se stavlja na „saradnju sa učenicima radi uspešnog ostvarivanja postavljenih ciljeva obrazovanja i vaspitanja, kao i ostvarivanja odgovarajućih aktivnosti, programa i projekata u cilju unapređivanja kvaliteta obrazovanja i vaspitanja odraslih” (Sl. glasnik RS, br. 88/2017). Dakle, da bi se unapredila i modernizovala nastava, neophodna je podrška odgovarajućih ustanova i njihovo samostalno angažovanje, ali i saradnja sa samim učenicima. Zajedničke aktivnosti učenika i nastavnika, njihovo učešće u planiranju i osmišljavanju plana i načina rada mogu pružiti vredne smernice za kreiranje adekvatnih nastavnih sredstava i postupaka u skladu sa vremenom u kome živimo i poznavanjem savremenih obrazovnih tehnologija. S druge strane, neophodno je povezivati sadržaje različitih nastavnih predmeta u smislenu, logičnu celinu, koja može biti primenljiva i u životu van škole. Objedinjavanje više nauka u svrhu koherentnog razumevanja sveta oko nas, razvoja divergentnog mišljenja i celovitog sagledavanja pojava i procesa u savremenom obrazovnom pristupu skraćeno se naziva STEAM. Pomenuti koncept predstavlja spoj prirodnih nauka, tehnologije, inženjerstva, umetnosti i matematike (STEAM – Science, Technology, Engineering, Arts and Mathematics) i značajan je jer pruža mogućnost izučavanja nastavnih sadržaja sa više aspekata i različitih stanovišta, a složićemo se da u svakodnevnim životnim situacijama (posebno pri rešavanju kompleksnih problema) ne odvajamo matematiku od umetnosti, prirodnih i društvenih nauka i sl. Sama ideja o harmonijskom razvoju ličnosti stara je koliko i civilizacija, počev od Stare Grčke, preko ideja velikih imena koja su se bavila obrazovanjem (između ostalih i Sreten M. Adžić), pa sve do savremenog STEAM koncepta. 

 

Uzevši sve to u obzir, multimedijalni kviz zasnovan na STEAM obrazovanju može predstavljati adekvatan spoj svega prethodno navedenog, te bi mogao biti deo odgovora na postavljene zahteve i rešenje za neke pomenute dileme. Uz igru i takmičarsko nadmetanje, koji dodatno doprinose atraktivnosti same aktivnosti, ovakav način proveravanja naučenog gradiva dodatno motiviše učenike. U skladu sa psihofizičkim osobenostima uzrasta učenika osnovne škole, učenje i primena naučenog kroz igru i takmičenje za njih predstavlja nešto veoma zanimljivo, važno i svrsishodno, čineći ono što se uči daleko relevantnijim. Pored sastavljanja interesantnih i raznovrsnih pitanja, posebno važnih problemskih situacija i kreativnih izazova iz STEAM oblasti – matematike, likovne kulture, prirodnih nauka itd., kreiranje kviza podrazumeva i izradu multimedijalne prezentacije i pripremu materijala za praktičan rad učenika. Osim toga, organizacija samog takmičenja, vođenje programa i operativni deo kviza unapređuju kako preduzetničke, tako i socijalne, digitalne i komunikativne kompetencije nastavnika i učenika. 

U današnje vreme postoji veliki broj programa koji omogućavaju kreiranje najraznovrsnijih multimedijalnih kvizova znanja. Kako bi kviz dobio što realniju takmičarsku atmosferu, može se koristiti, na primer, QClick Response sistem, koji se sastoji iz odgovarajućeg softvera predviđenog za kreiranje kvizova i testova znanja i daljinskih upravljača (respondera), koji poseduju odgovarajuće tastere za javljanje i biranje odgovora. U okviru paketa se takođe nalazi i responder za voditelja kviza, koji može da upravlja samim softverom – bira način prikazivanja rezultata, omogućava početak odbrojavanja, prikazuje tačne odgovore i slično. S obzirom na to da je ovo jedan od novijih sistema koji se može koristiti u obrazovanju, učenici rado prihvataju ovakav način rada i učestvuju u kvizu. Iako većina učitelja (iskusnijih, ali i onih mlađih) ima izvesnu odbojnost ili strah od korišćenja moderne digitalne tehnologije u samoj nastavi, smatramo da opisani sistem i njemu slični mogu zaista svrsishodno da se upotrebe i oplemene aktivnost na časovima, jer su vrlo jednostavni za korišćenje i ne zahtevaju visok nivo digitalnih kompetencija. S obzirom na činjenicu da postoji veliki broj nastavnika i profesora koji se trude da podele svoje znanje i načine na koje su oni koristili tehnološke alate u nastavi putem tutorijala na internetu, YouTubeu i sličnim platformama, nepoznavanje tehnologije ne može se koristiti kao izgovor. Pritom čak ni engleski jezik nije prepreka, jer dosta tutorijala danas postoji i na srpskom jeziku. Ono što proizlazi iz samog procesa učenja i napredovanja u ovom pogledu jeste to što je učiti o načinima da lakše i zabavnije podučavamo druge zaista vrlo zabavno. Učenje i deljenje iskustava između starijih i mlađih kolega učitelja je neprocenjivo, jer stariji prenose bitne činjenice o dečjem ponašanju, njihovim karakterima i načinima na koje uče, a mlađi dele nove ideje i znanja koje tehnološki napredak današnjice nudi.

 

Pored odgovaranja na pitanja koja testiraju znanje, koncentraciju, brzinu reakcije i rad u timu, STEAM kviz može sadržati i integrativne igre kao što su na primer skriveni predmet, igra memorije, portret od biljaka ili crtanje po diktatu. S obzirom na to da sam naziv igara implicira sadržaj svake od njih, možemo zaključiti da su učenici angažovani na različite načine i na više nivoa: počev od angažovanja čula dodira u taktilnom prepoznavanju osobina i vrsta materijala i predmeta, preko vežbanja pamćenja, sve do kreiranja interesantnih crteža i portreta kombinovanjem različitih elemenata, pri čemu se razvija kreativni potencijal i divergentno mišljenje učenika. Brojna istraživanja pokazala su da reproduktivno znanje nije dovoljno za snalaženje i život u savremenom društvu, već je neophodno logičko zaključivanje, kreativnost i celovito sagledavanje sveta oko nas. Na ovaj način se razvijaju kompetencije za 21. vek koje školska reforma i novi kurikulum zahtevaju. Veštine koje treba razviti kod učenika jesu saradnja, kritičko mišljenje, komunikacija, učenička samostalnost i kreativnost (World Economic Forum, 2015). Multimedijalni STEAM kvizovi, takmičenja, čak i testovi koji mešaju različite tipove aktivnosti i zahtevaju realnu primenu znanja mogu uticati na razvoj pomenutih veština. 

Činjenica je da realizacija pomenute vrste školskih takmičenja zahteva određene investicije i dodatno zalaganje, ali je važno naglasiti da aktivnost poput ove može doprineti većoj kompetentnosti naših učenika, razvoju takmičarskog duha, ali i saradnji sa timom, kao i opštoj motivaciji za dalje napredovanje. Ovakve inicijative omogućavaju saradnju obrazovnih ustanova, jer podstiču saradnju među učiteljima, profesorima fakulteta, učenicima osnovnih škola i studentima, pri čemu je ogroman benefit u razmeni ideja i iskustava koji doprinose boljoj nastavi i njenim kvalitetnijim ishodima. Takođe, uključivanje studenata – budućih učitelja, u kreiranje i realizaciju prethodno opisanih aktivnosti doprinosi unapređenju njihovih profesionalnih kompetencija i omogućava sticanje neophodnog iskustva za rad u školama 21. veka. Traži od njih kreativnost i asertivnost, te predstavlja preko potrebno iskustvo u radu sa učenicima osnovnoškolskog uzrasta i svim pojedinostima koje taj poziv nosi. 

* Napomena: Tekst je nastao nakon realizacije kviza „Igra kroz nauku i umetnost”, 2017. godine, u saradnji Fakulteta pedagoških nauka i učitelja OŠ „Rada Miljković” u Jagodini. 

Detaljniji izveštaj o kvizu možete naći na sajtu FPNJ: https://pefja.kg.ac.rs/wp-content/uploads/2018/05/Detaljnije_Izvestaj_sa_kviza.pdf

Kviz „Igra kroz nauku i umetnost” kreiran je sa ciljem provere efikasnosti STEAM koncepta u obrazovanju, a realizacija je pokazala da su učenici imali veoma pozitivne utiske, te da ovaj koncept ima potencijala za dalje razvijanje i primenu u nastavi, što možete videti i u galeriji fotografija na zvaničnom sajtu FPNJ.

Literatura:

World Economic Forum. (2015). New vision for education: Unlocking the potential of technology. British Columbia Teachers’ Federation.

Gardner, H. (1983). Frames of mind: The theory of multiple intelligences. Basic Books. New York.

http://www.mpn.gov.rs/wp-content/uploads/2015/09/ZOSOV_Sl_gl_88_17.pdf

https://qomo.com/product/qrf300/

https://pefja.kg.ac.rs/kviz-igra-kroz-nauku-i-umetnost-odrzanog-12-5-2017-u-os-rada-miljkovic-u-jagodini/

 

Autor: Nevena Marković završila je Fakultet pedagoških nauka u Jagodini. Diplomski rad na engleskom jeziku „Motivation in Teaching English to Young Learners” odbranila je sa ocenom deset. Ove godine je učestvovala na internacionalnoj konferenciji Professional Competences for Teaching in the 21st Century, održanoj na Fakultetu pedagoških nauka, predstavljajući koautorski rad na temu „Developing 21st Century Skills through Theme-Based Instruction and by Applying Multiple Intelligence Theory: Teacher Competencies”. Uskoro završava i master studije. Trenutno radi kao onlajn nastavnik engleskog jezika i aktivno učestvuje u raznim programima za stručno usavršavanje. 

              

 

Čitajte dalje

Multimedijalni kviz u nastavi zasnovan na STEAM obrazovanju

Multimedijalni kviz u nastavi zasnovan na STEAM obrazovanju

Teorija višestrukih inteligencija predstavljena od strane Hauarda Gardnera (Multiple Intelligence Theory by Howard Gardner) implicira da postoji nekoliko intelektualnih kompetencija koje utiču na naše razumevanje sveta koji nas okružuje. Kako sam Gardner kaže – inteligencija se zasniva na informacijskom sadržaju koji postoji u svetu: numeričkim informacijama, prostornim informacijama i tako dalje (Gardner, 1983). U skladu sa tim, one se dele na muzičko-ritmičku, vizuelno-prostornu, verbalno-lingvističku, logičko-matematičku, telesno-kinestetičku, interpersonalnu, intrapersonalnu, naturalističku i egzistencijalnu inteligenciju. S obzirom na to, nastavne i vannastavne školske aktivnosti treba da budu kreirane tako da utiču na razvoj svake od navedenih inteligencija. Drugim rečima, ono što nastavi u školama nedostaje jesu aktivnosti koje angažuju učenike na više načina i odgovaraju njihovim sposobnostima, afinitetima, kao i stilovima učenja, razvijajući celovite i svestrane ličnosti. 

Po „Opštim principima obrazovanja i vaspitanja” (Član 7), sistem obrazovanja i vaspitanja mora da obezbedi između ostalog i „autonomiju ustanove kroz planiranje i ostvarivanje odgovarajućih aktivnosti, programa i projekata u cilju unapređivanja kvaliteta obrazovanja i vaspitanja poštujući specifičnosti ustanove i lokalne sredine”. Pri ostvarivanju navedenog, poseban akcenat se stavlja na „saradnju sa učenicima radi uspešnog ostvarivanja postavljenih ciljeva obrazovanja i vaspitanja, kao i ostvarivanja odgovarajućih aktivnosti, programa i projekata u cilju unapređivanja kvaliteta obrazovanja i vaspitanja odraslih” (Sl. glasnik RS, br. 88/2017). Dakle, da bi se unapredila i modernizovala nastava, neophodna je podrška odgovarajućih ustanova i njihovo samostalno angažovanje, ali i saradnja sa samim učenicima. Zajedničke aktivnosti učenika i nastavnika, njihovo učešće u planiranju i osmišljavanju plana i načina rada mogu pružiti vredne smernice za kreiranje adekvatnih nastavnih sredstava i postupaka u skladu sa vremenom u kome živimo i poznavanjem savremenih obrazovnih tehnologija. S druge strane, neophodno je povezivati sadržaje različitih nastavnih predmeta u smislenu, logičnu celinu, koja može biti primenljiva i u životu van škole. Objedinjavanje više nauka u svrhu koherentnog razumevanja sveta oko nas, razvoja divergentnog mišljenja i celovitog sagledavanja pojava i procesa u savremenom obrazovnom pristupu skraćeno se naziva STEAM. Pomenuti koncept predstavlja spoj prirodnih nauka, tehnologije, inženjerstva, umetnosti i matematike (STEAM – Science, Technology, Engineering, Arts and Mathematics) i značajan je jer pruža mogućnost izučavanja nastavnih sadržaja sa više aspekata i različitih stanovišta, a složićemo se da u svakodnevnim životnim situacijama (posebno pri rešavanju kompleksnih problema) ne odvajamo matematiku od umetnosti, prirodnih i društvenih nauka i sl. Sama ideja o harmonijskom razvoju ličnosti stara je koliko i civilizacija, počev od Stare Grčke, preko ideja velikih imena koja su se bavila obrazovanjem (između ostalih i Sreten M. Adžić), pa sve do savremenog STEAM koncepta. 

 

Uzevši sve to u obzir, multimedijalni kviz zasnovan na STEAM obrazovanju može predstavljati adekvatan spoj svega prethodno navedenog, te bi mogao biti deo odgovora na postavljene zahteve i rešenje za neke pomenute dileme. Uz igru i takmičarsko nadmetanje, koji dodatno doprinose atraktivnosti same aktivnosti, ovakav način proveravanja naučenog gradiva dodatno motiviše učenike. U skladu sa psihofizičkim osobenostima uzrasta učenika osnovne škole, učenje i primena naučenog kroz igru i takmičenje za njih predstavlja nešto veoma zanimljivo, važno i svrsishodno, čineći ono što se uči daleko relevantnijim. Pored sastavljanja interesantnih i raznovrsnih pitanja, posebno važnih problemskih situacija i kreativnih izazova iz STEAM oblasti – matematike, likovne kulture, prirodnih nauka itd., kreiranje kviza podrazumeva i izradu multimedijalne prezentacije i pripremu materijala za praktičan rad učenika. Osim toga, organizacija samog takmičenja, vođenje programa i operativni deo kviza unapređuju kako preduzetničke, tako i socijalne, digitalne i komunikativne kompetencije nastavnika i učenika. 

U današnje vreme postoji veliki broj programa koji omogućavaju kreiranje najraznovrsnijih multimedijalnih kvizova znanja. Kako bi kviz dobio što realniju takmičarsku atmosferu, može se koristiti, na primer, QClick Response sistem, koji se sastoji iz odgovarajućeg softvera predviđenog za kreiranje kvizova i testova znanja i daljinskih upravljača (respondera), koji poseduju odgovarajuće tastere za javljanje i biranje odgovora. U okviru paketa se takođe nalazi i responder za voditelja kviza, koji može da upravlja samim softverom – bira način prikazivanja rezultata, omogućava početak odbrojavanja, prikazuje tačne odgovore i slično. S obzirom na to da je ovo jedan od novijih sistema koji se može koristiti u obrazovanju, učenici rado prihvataju ovakav način rada i učestvuju u kvizu. Iako većina učitelja (iskusnijih, ali i onih mlađih) ima izvesnu odbojnost ili strah od korišćenja moderne digitalne tehnologije u samoj nastavi, smatramo da opisani sistem i njemu slični mogu zaista svrsishodno da se upotrebe i oplemene aktivnost na časovima, jer su vrlo jednostavni za korišćenje i ne zahtevaju visok nivo digitalnih kompetencija. S obzirom na činjenicu da postoji veliki broj nastavnika i profesora koji se trude da podele svoje znanje i načine na koje su oni koristili tehnološke alate u nastavi putem tutorijala na internetu, YouTubeu i sličnim platformama, nepoznavanje tehnologije ne može se koristiti kao izgovor. Pritom čak ni engleski jezik nije prepreka, jer dosta tutorijala danas postoji i na srpskom jeziku. Ono što proizlazi iz samog procesa učenja i napredovanja u ovom pogledu jeste to što je učiti o načinima da lakše i zabavnije podučavamo druge zaista vrlo zabavno. Učenje i deljenje iskustava između starijih i mlađih kolega učitelja je neprocenjivo, jer stariji prenose bitne činjenice o dečjem ponašanju, njihovim karakterima i načinima na koje uče, a mlađi dele nove ideje i znanja koje tehnološki napredak današnjice nudi.

 

Pored odgovaranja na pitanja koja testiraju znanje, koncentraciju, brzinu reakcije i rad u timu, STEAM kviz može sadržati i integrativne igre kao što su na primer skriveni predmet, igra memorije, portret od biljaka ili crtanje po diktatu. S obzirom na to da sam naziv igara implicira sadržaj svake od njih, možemo zaključiti da su učenici angažovani na različite načine i na više nivoa: počev od angažovanja čula dodira u taktilnom prepoznavanju osobina i vrsta materijala i predmeta, preko vežbanja pamćenja, sve do kreiranja interesantnih crteža i portreta kombinovanjem različitih elemenata, pri čemu se razvija kreativni potencijal i divergentno mišljenje učenika. Brojna istraživanja pokazala su da reproduktivno znanje nije dovoljno za snalaženje i život u savremenom društvu, već je neophodno logičko zaključivanje, kreativnost i celovito sagledavanje sveta oko nas. Na ovaj način se razvijaju kompetencije za 21. vek koje školska reforma i novi kurikulum zahtevaju. Veštine koje treba razviti kod učenika jesu saradnja, kritičko mišljenje, komunikacija, učenička samostalnost i kreativnost (World Economic Forum, 2015). Multimedijalni STEAM kvizovi, takmičenja, čak i testovi koji mešaju različite tipove aktivnosti i zahtevaju realnu primenu znanja mogu uticati na razvoj pomenutih veština. 

Činjenica je da realizacija pomenute vrste školskih takmičenja zahteva određene investicije i dodatno zalaganje, ali je važno naglasiti da aktivnost poput ove može doprineti većoj kompetentnosti naših učenika, razvoju takmičarskog duha, ali i saradnji sa timom, kao i opštoj motivaciji za dalje napredovanje. Ovakve inicijative omogućavaju saradnju obrazovnih ustanova, jer podstiču saradnju među učiteljima, profesorima fakulteta, učenicima osnovnih škola i studentima, pri čemu je ogroman benefit u razmeni ideja i iskustava koji doprinose boljoj nastavi i njenim kvalitetnijim ishodima. Takođe, uključivanje studenata – budućih učitelja, u kreiranje i realizaciju prethodno opisanih aktivnosti doprinosi unapređenju njihovih profesionalnih kompetencija i omogućava sticanje neophodnog iskustva za rad u školama 21. veka. Traži od njih kreativnost i asertivnost, te predstavlja preko potrebno iskustvo u radu sa učenicima osnovnoškolskog uzrasta i svim pojedinostima koje taj poziv nosi. 

* Napomena: Tekst je nastao nakon realizacije kviza „Igra kroz nauku i umetnost”, 2017. godine, u saradnji Fakulteta pedagoških nauka i učitelja OŠ „Rada Miljković” u Jagodini. 

Detaljniji izveštaj o kvizu možete naći na sajtu FPNJ: https://pefja.kg.ac.rs/wp-content/uploads/2018/05/Detaljnije_Izvestaj_sa_kviza.pdf

Kviz „Igra kroz nauku i umetnost” kreiran je sa ciljem provere efikasnosti STEAM koncepta u obrazovanju, a realizacija je pokazala da su učenici imali veoma pozitivne utiske, te da ovaj koncept ima potencijala za dalje razvijanje i primenu u nastavi, što možete videti i u galeriji fotografija na zvaničnom sajtu FPNJ.

Literatura:

World Economic Forum. (2015). New vision for education: Unlocking the potential of technology. British Columbia Teachers’ Federation.

Gardner, H. (1983). Frames of mind: The theory of multiple intelligences. Basic Books. New York.

http://www.mpn.gov.rs/wp-content/uploads/2015/09/ZOSOV_Sl_gl_88_17.pdf

https://qomo.com/product/qrf300/

https://pefja.kg.ac.rs/kviz-igra-kroz-nauku-i-umetnost-odrzanog-12-5-2017-u-os-rada-miljkovic-u-jagodini/

 

Autor: Nevena Marković završila je Fakultet pedagoških nauka u Jagodini. Diplomski rad na engleskom jeziku „Motivation in Teaching English to Young Learners” odbranila je sa ocenom deset. Ove godine je učestvovala na internacionalnoj konferenciji Professional Competences for Teaching in the 21st Century, održanoj na Fakultetu pedagoških nauka, predstavljajući koautorski rad na temu „Developing 21st Century Skills through Theme-Based Instruction and by Applying Multiple Intelligence Theory: Teacher Competencies”. Uskoro završava i master studije. Trenutno radi kao onlajn nastavnik engleskog jezika i aktivno učestvuje u raznim programima za stručno usavršavanje. 

              

 

Čitajte dalje

Nametnuti autoritet (lider)

Nametnuti autoritet (lider)

U ovom članku neće se pričati o tome kako nametnuti nekome autoritet, već koja je moguća posledica nametnutog autoriteta.

U školama profesori, pedagozi, psiholozi se trude da budu u neku ruku autoritativni.
Nekima je to urođeno, a nekima to jednostavno slabo polazi za rukom.
Rezultat nametnutog autoriteta kod dece se može završiti na puno loših načina: od toga da profesor istrčava plačući iz učionice, jer ne može da nađe način kako da ovlada situacijom, do toga da profesor ili zaposleni kažnjava učenika lošom ocenom ili ga izbacuje sa časa. Mislim da bi trebalo da pronađemo način, ili bar da pokušamo, kako doći kod dece i nenametljivo nametnuti autoritet. To uglavnom mogu da budu dogovori između učenika i profesora u vidu smislenih zadataka. Čak ako i vi sa njima krenete da počistite to smeće iz učionice – nije sramota, a kada učenici to vide, krenuće i oni.

Ovo su neki najosnovniji primeri kako da postignete dogovor sa učenikom, a tako mogu i roditelji sa detetom. Naređivanjem se postiže samo kontraefekat i pravi se odbojnost,
jer učenici ili deca u pubertetu imaju potrebu da kontriraju za sve što im se naredi.
Čak i ako urade, uradiće to površno, što nije rešenje. Treba da žele da izvrše neki zadatak.
Odradite deo zajedno i rezultat je neizostavan. Tako će se i u njima možda probuditi iskra i osećaj zadovoljstva, jer su nešto uradili, makar to bilo i čišćenje te učionice.
Dok ne probate, ne znate!

Danas imamo situaciju gde direktori firmi postavljaju ljude da budu lideri, a oni, dokazujući poslušnost, postaju loše gazde, promaše potpuno suštinu liderstva.
Lider mora da čuje ljude oko sebe, da prepozna da li je neko dao maksimum, da ohrabri kada treba, odnosno da saseče kada nešto ne valja, a ne samo da nabacuje poslove, obaveze, rokove, ne znajući koliko njegov zaposleni može da podnese posla.
Jednostavno, mora da ima sluha, jer ne može svako da bude lider.
Dešava se i dešavalo se da iz raznih firmi odlaze zaposleni, to su nekad neradnici, a nekad su požrtvovani i predani poslu, ali ih je neki lider slomio nerealnim zadacima, samo zato što ne zna da prepozna koliko je moguće da se za neko vreme uradi određeni posao.
Tu dolazi do odlaska i nekih „lepih” ljudi, kada kažem „lepi”, ne mislim na fizički izgled, nego na čoveka iznutra; to su oni koji pre svega vole svoj posao i ostavili bi sve druge obaveze da odrade zadatke koji su pred njih postavljeni.
Ovde treba da povučemo crtu i ako ste lider ili direktor te neke firme.
Zapitajte se: „Zašto mi je otišlo toliko ljudi, daj da vidim gde grešim, možda je do mene?”
Naravno, malo ljudi će se iskreno zapitati koji je razlog tog odlaska.
Uglavnom će odreagovati ljudska sujeta koja nam ne dozvoljava da se zapitamo da li mi grešimo, nego bismo da odmah zapošljavamo nove ljude.

Daj čoveku moć, pa ćeš videti kakav je čovek u stvari !

Gde grešimo!?

Mi se uglavnom rađamo sa dozom ega – neko sa velikim egom, neko se trudi da ga sabije, poneko u tome i uspe, a neko ne može da ga iskontroliše.
Kao što sam napomenuo ranije, ako smo već postavljeni za lidere, moramo raditi na sebi i trebalo bi da čujemo te ljude, njihove probleme, pa tek onda da donesemo odluku. Možda oni žele da nam kažu nešto, a mi ih ne čujemo ili nemamo vremena za njih.
Ako ste već lider, nemojte biti gazda!
Prvo se upoznajte sa tim ljudima, sagledajte njihove mogućnosti i, naravno, imajte moć slušanja.
Kada vaši podređeni urade određeni zadatak, nemojte preuzimati njihove zasluge, već ih nagradite. Tako možete dobiti izvanrednog i požrtvovanog radnika, koji će sigurno izvući maksimum iz sebe.

 Osobine pravog lidera:

  • kada tim napravi grešku, on/ona kaže: „Ja sam pogrešio!”
  • kada tim dobro radi, on/ona kaže: „Mi smo dobro uradili!”
  • kada tim radi izuzetno dobro, on/ona kaže: „Vi ste ovo odlično uradili!” 

Ovaj članak je autorski rad kolege Uroša Krstovića, oformljen na osnovu iskustva u radu sa decom i roditeljima.

Autor: Uroš Krstović, koordinator vannastavnih aktivnosti i školskog benda u Savremenoj gimnaziji drži muzičku sekciju i sekciju muzičke produkcije, a svojim radom u Savremenoj želi da podstakne učenike da se u što većem broju odazovu na vannastavne aktivnosti koje organizuje škola, da ih motiviše, usmeri njihovu energiju i doprinese stvaranju zdravijeg odnosa.

Već 20 godina profesionalno se bavi muzikom i muzičkom produkcijom, a 15 godina drži individualne i grupne časove gitare. Višegodišnje iskustvo u radu sa decom stekao je držeći obuke preživljavanja u prirodi, zaštite životne sredine i prve pomoći, ali i prilikom kampova za decu organizovanih po Srbiji.

 

Čitajte dalje

Primer sprovođenja preduzetničkog učenja u nastavi istorije

 Primer sprovođenja preduzetničkog učenja u nastavi istorije

Razvoj preduzetničke kompentencije na nivou osnovnog obrazovanja usmereno je na razvoj individualnih kvaliteta učenika: kreativnosti, preuzimanja inicijative i samostalnost, a sve sa ciljem da se razvije preduzetnički stav. Aktivnosti koje podstiču aktivno učenje na ovom uzrastu su rad na projektima, učenje kroz igru, prezentacije jednostavnih studija slučaja i posete lokalnim preduzećima i ustanovama.  

Preduzetničko učenje u nastavi istorije pomaže učenicima da bolje shvate društvene procese u prošlosti, probleme sa kojima se ljudi suočavaju, njihove stavove i uverenja, aktivnosti i događaje u kojima učestvuju. To omogućava učenicima da razumeju i bolje se upoznaju sa društveno-ekonomskom sredinom u prošlosti i tako bolje razumeju svoju ulogu u budućem razvoju društva.

Jedna od aktivnosti koja je pogodna za izgradnju i razvoj preduzetničkih veština i stavova kod učenika u nastavi istorije je projekat čiji je cilj stvaranje školskog muzeja i organizovanje muzejske izložbe. Ishod projektne nastave je da učenici razumeju značaj saradnje za ostvarivanje zajedničkih ciljeva i da razumeju značaj odgovornosti za zajednička postignuća, kao i razvijanje znanja, veština i stavova o socio-ekonomskom okruženju i odgovoran odnos prema istorijskom i kulturno-umetničkom nasleđu. Kroz ovaj projekat pored preduzetništva razvijaju se i druge međupredmetne kompetencije: rad sa podacima i informacijama, saradnja i digitalna kompetencija, dok se međupredmetna korelacija ostvaruje sa nastavnim predmetima: građansko vaspitanje, srpski jezik i svakodnevni život u prošlosti. Po završetku ovog projekta učenici će biti sposobni da: generišu i razviju ideje, efektivno ih predstave i odbrane pred drugima, aktivno učestvuju u procesu donošenja odluka razmenom ideja, pregovaranjem i timskim radom i samostalno razvijaju akcioni plan. Učenici će izgraditi i preduzetničke stavove: inovativnost, inicijativu i kreativnost, samopouzdanje, odgovornost, preuzimanje rizika i donošenje odluka, istraživanje, rešavanje problema i komunikativnost. 

Ovaj projekat se realizuje kroz tri aktivnosti:

  1. Planiranje muzejske postavke 

Tokom prve aktivnosti nastavnik prezentuje polaznu ideju – stvaranje školskog muzeja i organizovanje muzejske izložbe. Kako bi razvio kreativnost kod učenika i generisao što veći broj ideja za realizaciju ovog projekta, nastavnik poziva učenike da uz pomoć servisa Linoit, interaktivne oglasne table, iznesu što veći broj ideja za organizovanje ovog događaja. Učenici dobijaju zadatak da na osnovu svog znanja daju predloge o vrsti eksponata koji će biti izloženi. Prema vrstama eksponata koje će učenici prikupljati, formiraju se timovi za sprovođenje projektnih aktivnosti. Kroz grupni rad učenici će izraditi svoj plan aktivnosti za sprovođenje projekta. Nakon što izrade plan aktivnosti, oni će ga prezentovati, a potom će uslediti dogovor o narednim koracima.

  1. Priprema muzejske izložbe 

Druga aktivnost odnosi se na pripremanje muzejske izložbe. Nastavnik učenicima organizuje posetu lokalnom muzeju, gde će ih kustos upoznati sa tim šta podrazumeva organizacija muzejske izložbe, a učenici će imati priliku da obiđu muzejsku postavku. Nakon toga učenici se dogovaraju o prostoru gde će biti organizovana izložba i gde će se kasnije nalaziti školski muzej, o izradi materijala gde će predstaviti lokalnu istoriju, izradi pozivnica, kao i organizaciji rada tokom same izložbe. Učenici će u skladu sa svojim ranijim zaduženjima prikupljati eksponate u skladu sa svojim mogućnostima. Nastavnik formira dve grupe učenika: jedna grupa učenika je zadužena za izradu materijala kojim će predstaviti lokalnu istoriju. Ovom aktivnošću učenicima će se približiti prošlost i razviti osećaj za očuvanje i negovanje kulturne baštine mesta i okruženja. Učenici će prikupiti fotografije i informacije o istorijskim spomenicima i istorijskim lokalitetima u njihovom mestu, a u školskoj biblioteci potražiće knjige o istorijskom razvoju njihovog mesta.  Druga grupa će biti zadužena za izradu i podelu pozivnica, koje će biti podeljene svim zaposlenim u školi, roditeljima i drugim potencijalnim posetiocima. Učenici će pripremiti prostor, podeliti pozivnice i materijal o lokalnoj istoriji, dogovoriće se o organizaciji rada tokom izložbe i postaviće izložbu.

  1. Muzejska izložba 

Treća aktivnost se odnosi na  muzejsku izložbu. Tokom trajanja izložbe učenici će imati zaduženja: naći će se u ulozi kustosa i davaće informacije posetiocima izložbe, a takođe će brinuti o eksponatima. Po završetku izložbe, učenici diskutuju o sprovođenju ove aktivnosti: ideji i načinu realizacije, problemima i propustima tokom sprovođenja.

Kroz ove projektne aktivnosti učenici su podsticani da koriste svoju kreativnost, da istražuju i eksperimentišu. Učenici su stekli znanja o lokalnoj zajednici u kojoj žive i razvili su interesovanje za aktivnosti koje se u njoj odvijaju. Učenici su razvili i neke od veština kao što su smišljanje ideja, donošenje odluka i rešavanje problema, radili su u timu i preuzimali su odgovornost za realizaciju aktivnosti.  

Literatura:

  1. Izgradnja preduzetničkih kompetencija, Priručnik za nastavnike osnovnih i srednjih škola, Podgorica 2008.
  2. 2. Upustvo za implementaciju preduzetničkog učenja kroz obavezne predmetne programe u osnovnoj školi, Zavod za školstvo, Podgorica 2013

Autor: Jelena Lilić, master istoričar. Završila je istoriju na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Odmah po završetku studija počela je da radi u osnovnom obrazovanju odraslih. Pobedila je na konkursu „Digitalni čas“ Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacije u školskoj 2018/2019. godini sa temom „Istorijski izvori“. Trenutno je zaposlena u dve škole – OŠ „Milivoj Petković-Fećko“ u Platičevu kao nastavnik istorije i OŠ „Ivo Lola Ribar“ u Rumi kao nastavnik istorije i preduzetništva u okviru osnovnog obrazovanja odraslih.

 

Čitajte dalje

Jednakost među decom predškolskog uzrasta

Jednakost među decom predškolskog uzrasta

Biti deo dečjeg odrastanja i njihov prvi oslonac predstavlja najlepši i najbitniji zadatak koji osoba može da preuzme na sebe. Takođe, ovaj zadatak predstavlja i jedan od najtežih na svetu.

Iako smo svi rođeni jednaki, često nismo tretirani jednako, zato je zadatak nas vaspitača da decu naučimo da, bez obzira na razlike koje možda postoje među njima u našoj grupi, svi za nas predstavljaju njen jednako važan deo. U kakvom god vrtiću radili kao vaspitači, u svojoj grupi uvek imamo decu koja se međusobno razlikuju. Ističemo da u radu sa decom različitih karakteristika treba težiti da svakom detetu pružimo ono što će njemu omogućiti da postigne najbolji rezultat, pružajući mu podršku i pomoć, prihvatajući ga onakvog kakvo jeste. Postoje tri grupe razlika na koje treba da obratimo pažnju, jer su to razlike koje se najčešće pojavljuju u radu sa decom. Radi se o intelektualnim, emocionalnim i socijalnim razlikama.

Socijalne razlike jesu razlike u karakteristikama neposrednog okruženja u kom deca odrastaju. One u velikoj meri određuju njihovo ponašanje i prilike koje imaju za razvoj i obrazovanje. Kao najznačajnije razlike možemo navesti socio-ekonomski status porodice, nivo pripremljenosti za vrtić i kulturni identitet.

Ukoliko edukacija samih roditelja i obrazovanje izostaju, može delovati da su deca nezainteresovana ili neuredna, da sporije napreduju od ostale dece. To ne znači da su ona zanemarena od strane roditelja, već samo da oni nisu dovoljno posvećeni njihovom obrazovanju. Veoma je važno da vaspitač zna da se ova deca ne razlikuju od ostalih jer su nemarna, već da razumeju da je reč o nepovoljnom uticaju okruženja iz koga deca dolaze, te da svojim postupanjem mogu značajno da promene takvu sliku. Veoma je bitno da kreiramo okruženje u kome su deca slobodna da pitaju sve što žele, gde osećaju da nije strašno ne znati i da uvek mogu da pitaju ono što ih zanima. S obzirom na to da su nekada socijalne razlike ogromne, bilo bi najbolje da izbegavamo, ukoliko je to moguće, da tražimo od dece da odnose ili rade projekte kod kuće, jer su na tom uzrastu deca veoma zavisna od roditeljske pomoći, pa je velika šansa da deca bez edukativne podrške porodice neće moći da ispune zadatak. Veoma bitan faktor jeste kulturni identitet, koji predstavlja osećaj pripadnosti određenoj grupi koja ima sopstvene običaje,vrednosti i način života. Za razliku od većinske grupe, deca koja pripadaju nekoj od manjinskih grupa nekada imaju teškoće da u potpunosti prate ono što se radi, jer to može biti u manjoj ili većoj meri različito od njihovog iskustva. Ukoliko ne bismo u obzir uzeli sve razlike koje postoje među decom, ona bi mogla da se osećaju zapostavljeno, nesigurno ili kao da tu ne pripadaju i da nešto sa njima nije u redu. Veoma je bitno da ne zaboravimo da neka deca ne pripadaju većinskoj grupi i da u aktivnosti uključujemo elemente njihove kulture. Takođe je važno da sami vaspitači pronađu način da stvore ambijent prihvaćenosti i empatije, jer tek kada vaspitač svojim primerom pokaže da ne postoji nikakva razlika među decom u grupi, tada i sama deca prihvataju jedna druge kao jednake.

Neke od karakteristika dece koje utiču na njihovo ponašanje i prilike za razvoj i učenje su dečje sposobnosti i načini na koje se deca suočavaju sa problemima. 

Sposobnosti se definišu na različite načine – kao sposobnost za učenje, sposobnost prilagođavanja ili veštine rešavanja problema. Kod različite dece će u različitoj meri biti izražene različite sposobnosti, pa će neka biti uspešnija u određenoj aktivnosti dok će u drugoj biti manje uspešna i obrnuto. 

Jedna od najuticajnijih teorija višestruke sposobnosti jeste teorija Hauarda Gardnera, koji je izdvojio osam vrsta intelektualnih sposobnosti – jezičku, muzičku, logičko-matematičku, prostornu, telesno-kinetičku, interpersonalnu, intrapersonalnu i prirodnjačku. Izuzetno je važno za vaspitače da znaju koje sve vrste sposobnosti postoje, kao i da budu osetljivi i prepoznaju ih. Razvoj slabije prisutnih sposobnosti kod deteta najbolje ćemo podstaći oslanjanjem na one koje su kod deteta razvijenije. Ovo pokazuje da naša očekivanja ne treba da se grade na osnovu čitave grupe, već na osnovu individue, podsticanjem dogradnje onoga u čemu je dete dobro i učenjem onoga što dete još uvek ne ume da obavi. Svako dete je potrebno gledati kao zasebnu individuu, ne pokušavajući da ga uporedimo sa drugima ili omalovažimo ukoliko ne ume nešto, već da podstaknemo sve ono što ume i pronađemo adekvatan način da u skladu sa svojim mogućnostima uspe da ovlada onim u čemu trenutno nije vično.

Veoma je važno da vaspitač organizuje aktivnosti tako da se one mogu obaviti, ostavljajući deci izbor da odluče šta će i na koji način raditi. Postoje dve vrste ličnosti dece – introvertna i ekstrovertna. Introvertnom tipu deteta više prijaju igre u miru sa jednom osobom ili igre koje igra samo, dok ekstrovertni tipovi dece vole da su okruženi drugima i da budu u centru pažnje. U toku aktivnosti treba ostaviti prostora za oba tipa ličnosti dece. Osim toga, na osnovu načina na koji se deca suočavaju sa problemima imamo podelu na konstruktivne načine i nekonstruktivne. Deca koja problem rešavaju konstruktivno dolaze sama do rešenja, pokušavajući više puta da pronađu način, dok oni koji nekonstruktivno rešavaju problem lako odustaju nakon nekog nespeha. Veoma je važno da uočimo različit stepen emocionalne zrelosti kod dece i pomognemo im da svoje probleme reše brzo i efikasno. Kod nekonstruktivnog rešavanja problema neophodno je da deci pokažemo konstruktivno rešenje. Istovremeno, deca predškolskog uzrasta tek ovladavaju strategijama upravljanja sopstvenim emocijama, zbog čega se događa da njima budu preplavljena, pa je važno da na decu delujemo umirujuće. 

Ključ uspešne grupe sa uspešnim i zadovoljnim vaspitačem jeste prihvatanje. Svaki vaspitač ima zadatak da prvenstveno upozna svoju grupu, njene osobine, potrebe. Bez obzira na širok spektar razlika što socijalnih, što emocionalnih, koje deca u grupama poseduju, treba naći način da potrebe sve dece budu ispunjene. Naš cilj bi trebalo da bude da dokažemo deci da nijedna od njihovih razlika ne determiniše njihovu ličnost. Svakog jutra kada uđemo u svoju grupu treba da se zapitamo da li je svako naše dete prethodnog dana dobilo podjednaku količinu podrške i ljubavi. 

Cilj naše male učionice i našeg sveta unutar nje jeste da svakom detetu damo prostor i pravo da svoje razlike iskoristi na najbolji način, da deca prihvate da u svetu oko njih postoji veliki broj različitih ljudi, da sami vaspitači prihvate i nauče kako da od svega naprave najbolje. Naš zadatak je da podržimo našu decu, da im dokažemo da su bitna, da su važna nama, ovom svetu i da predstavljaju podjednako bitne ličnosti, bez obzira na to odakle dolaze, šta imaju, od čega polaze, jer sve dok donose sebe, oni su nešto posebno takvi kakvi jesu. Ohrabrimo našu decu da nije sramota biti to što jesi, prihvatimo ih onakvima kakvi jesu.

Sve počinje od nas starijih, „pametnijih”, hajde onda da budemo primer da napokon i deca nauče od nas, a ne samo mi od njih. Negde u poslednje vreme oni više daju primer nama nego mi njima. Deca neće odbaciti druge zbog drugačijeg statusa ili boje kože sve dok im mi ne ukažemo da je tako ispravno. Zato se nadam da će se uskoro deca u nama probuditi i da ćemo stvari videti pravim očima. Roditelji, vaspitači, svi mi koji treba da smo primer, a zapravo model ponašanja možemo gledati od sopstvene dece. Ako pogledamo život dečjim očima, shvatićemo da smo zapravo svi jednaki, a da su razlike samo u našim glavama. Pogledajmo svet očima deteta i bićemo srećni.

 

Autor: Aleksandra Oljača, završila Medicinsku školu, student Učiteljskog fakulteta. Radi sa decom, drži časove engleskog i francuskog jezika. Volonter u programu obrazovanja u sektoru Podrška u učenju. 

 

Čitajte dalje

Poverenje na času

Poverenje na času

 „Jedan pokazatelj ispravnosti obrazovnih postupaka jeste sreća deteta.“  

                                                                                           Marija Montesori, pedagog, filozof i lekar

 

Mnogi savremeni pedagozi ističu da je razvijanje kreativnosti i kritičkog mišljenja veoma važno za  razvoj ličnosti učenika. Zbog toga je jedan od zadataka nastavnika da podstiče sposobnosti učenika stavljajući ga u aktivnu i istraživačku situaciju. Razvijanje kreativnosti i kritičkog mišljenja je u direktnoj vezi sa razvojem unutrašnje motivacije učenika.

Ako imamo u vidu činjenicu da se savremene tehnike i metode učenja razlikuju od tradicionalnih, onda se menja i sam pogled na atmosferu za vreme časa. Pošto očekujemo da metode nastave budu sve više orijentisane na aktivnost učenika, na istraživanje i otkrivanje, na međusobnu saradnju učenika, sasvim je očekivano i da atmosfera na času bude dinamičnija i „življa“ u odnosu na tradicionalnu nastavu.

Govoreći o tišini i radnoj atmosferi za vreme časa, mislimo prvenstveno na disciplinu učenika. Tradicionalna disciplina se zasniva na „slepoj poslušnosti“ i autoritetu nastavnika. Ovakav vid discipline je u korelaciji sa nastavom u kojoj se isključivo predaje i ispituje. Učenik je u pasivnoj ulozi i uglavnom sluša i reprodukuje nastavno gradivo. U tradicionalnoj nastavi pod disciplinom se podrazumeva kontrola ponašanja koja je spolja uvedena.

Nasuprot tradicionalnoj nastavi, u demokratskom upravljanju školama se smatra da učenici kojima se ponudi poverenje stiču veći stepen odgovornosti i unutrašnju motivaciju. To ne znači da ne postoje pravila ponašanja, već da je više održiva disciplina koja se bazira na međusobnom poverenju. U ovakvom pristupu nastavi način učenja nije „uniformisan“, već je prilagođen individualnim mogućnostima i potrebama učenika. Učenici imaju i više slobode po pitanju izbora samog načina učenja.

Metod rada proizilazi iz smisla i shvatanja suštine nastave i obrazovanja i njihove vrednosne osnove. U tradicionalnoj nastavi nisu dovoljno vrednovani inicijativa i originalnost učenika. „Pod snažnim dejstvom novih društvenih i proizvodnih odnosa potiskuje se formalizam iz škole, a to utiče  i na nov pristup vrednovanju rada u njoj“, kaže dr Mladen Vilotijević. Džon Djui ističe da škola „nije priprema za život, nego sam život“. Ovaj filozof i teoretičar obrazovanja naglašava da škola mora biti životna zajednica u punom smislu ove reči.

Da bismo analizirali radnu atmosferu na času, zapravo je  potrebno da analiziramo i motivaciju učenika za učenje u nastavnom procesu. Jedan od zadataka  istraživača u obrazovanju jeste da pronađu efikasne strategije koje motivišu učenike za učenje. Po Gardneru efikasno učenje ne zavisi samo od nastavnih metoda i oblika, već i od osećanja učenika, interesovanja i ciljeva. Pedagozi, psiholozi i praktičari sve više naglašavaju motivaciju kao važan činilac nastave i učenja. Neki psiholozi definišu unutrašnju motivaciju kao samoodređujuće spontane aktivnosti koje osoba sprovodi kada slobodno sledi svoja interesovanja. Dakle, ključno pitanje unutrašnje motivacije čine interesovanja. Takođe, neki teoretičari smatraju da pitanje motivacije za učenje ne treba posmatrati samo kao individualni fenomen i način ostvarivanja discipline i moći. Ovo pitanje se može tumačiti i u širem socijalnom kontekstu.

U okviru praćenja i vrednovanja rezultata rada učenika prate se i vrednuju znanja, ali i: potrebe, interesovanja učenika u nastavi, radne navike, odnos učenika prema radu, ponašanje učenika u grupi (saradnja), procenjuju se osobine ličnosti i odnos prema radu. Time se ukazuje na potrebu kompleksnijeg i šireg praćenja i vrednovanja rada učenika. Na taj način se mogu izbeći slabosti tradicionalnog ocenjivanja. To je podsticaj za otvaranje novih vidika u obrazovanju i pripreme učenika za neka nova zanimanja budućnosti.

Literatura:

  • Vilotijević, Mladen (1992): Vrednovanje pedagoškog rada škole, Beograd: Naučna knjiga, Centar za usavršavanje rukovodilaca u obrazovanju, PA, Beograd
  • Vilotijević, Mladen (2000): Didaktika, organizacija nastave, Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Učiteljski fakultet, Beograd
  • Djui, Džon (1971 ): Vaspitanje i demokratija, Obod, Cetinje 

 

Autor: Jelena Jugović Jovanović, master učitelj. Radi kao profesor razredne nastave u osnovnoj školi. Master studije je završila na Učiteljskom fakultetu u Beogradu. Koautor je pet udžbenika u okviru oblasti Prirode i društva, kao i dva priručnika za nastavnike. Recenzent je jednog udžbenika u oblasti gramatike. Autor je brojnih članaka u listu „Prosvetni pregled“, kao i članaka u stručnim časopisima „Obrazovna tehnologija“ i „Učitelj“. Dobitnik je treće nagrade na Nagradnom konkursu za nastavnike osnovnih škola „Digitalni čas“, Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija. Član je redakcije „Zbornika primera školskih programa za prvi razred obaveznog osnovnog obrazovanja školske 2003/2004. godine“, Ministarstva prosvete i sporta Republike Srbije. Učestvovala je u nekoliko projekata od nacionalnog značaja pri Ministarstvu prosvete i sporta Republike Srbije. Uspešno je sarađivala sa Savezom učitelja Republike Srbije kroz niz  radionica. Nagrađivana je u oblasti književnog i dramskog stvaralaštva.

 

 

Čitajte dalje

Problem ocenjivanja u savremenoj nastavi

 Problem ocenjivanja u savremenoj nastavi

Polazak deteta u školu veliki je događaj kako za dete, tako i za ostale članove porodice. Svakodnevni boravak u školi bi za cilj trebalo da ima sticanje novih znanja, veština i navika, ali retko koji roditelj će dete pitati, kada se vrati iz škole: ,,Šta si novo naučio?”, već ono opterećujuće: ,,Koju si ocenu dobio?”

Opterećenost ocenom i procenjivanjem dečjih postupaka datira još iz ranije razvojne faze. Dete je naviknuto da okolina procenjuje njegove postupke i vrlo često za sve dobro što uradi sledi pohvala: ,,Bravo! Petica!” Deca kreću u školu ubeđena da će sve ono što budu dobro uradila biti nagrađeno najvišom ocenom. Dakle, vrednuje se ishod, a zanemaruje se put koji je učenika doveo do tog ishoda. Postavlja se pitanje da li se vrednuje rezultat nastavnog procesa ili njegov kvalitet.

Oni koji su u uključeni u obrazovni proces treba da znaju: ,,Ne uči se samo znanje već i proces dolaženja do tog znanja. Proces dolaženja češće ima veću vrednost od same količine znanja dobijenog u gotovom vidu” (Vilotijević, 1992). Cilj je da škola osposobi učenike da identifikuju ključne probleme saznanja, da samostalno misle i uče, kritički ocenjuju, da deluju nezavisno i da primenjuju stečena znanja u novim situacijama. Imajući sve to u vidu, da li su nam onda kriterijumi kojima merimo njihova znanja adekvatni?

Svaki učenik je individua za sebe, pa shodno tome će ih i različiti putevi dovoditi do novih znanja. Zato nisu svi u istoj početnoj poziciji. Učenik koji sa lakoćom postiže predviđene ishode biće ocenjen najvišom ocenom. Ali kako proceniti učenika koji je uz evidentne poteškoće, ali i uz veliki trud i rad, prevazišao očekivanja i postigao isti ishod? Da li se u ovom slučaju brojčanim pokazateljima ili rečju ,,savladao/la” sve može iskazati? Kako objasniti učeniku da on za neverovatan trud i rad nikada ne može postići najvišu ocenu?

Danas nastavnik treba da bude taj koji će usmeravati učenike na individualan put saznavanja, pri čemu učenici samostalno stiču nova znanja odgovarajućim tempom. Na taj način nastavnik svakom pojedincu pomaže da u svom razvoju dostigne nivo koji mu omogućavaju njegovi prirodni potencijali. Treba imati u vidu da je postojeći sistem vrednovanja ograničen, jer se pretežno vrednuju obrazovni, a zapostavljaju vaspitni elementi. Kako bismo uopšte ocenili koliko je učenik vaspitan? Ako se svaki učenik uvažava kao ličnost za sebe, onda su postojeći brojčani pokazatelji, zakonom propisani standardi i ishodi učenja kontradiktorni, jer na rigidan način svrstavaju učenike u tri izdvojene grupe – ispodprosečni, prosečni i napredni učenici. Zato se može reći da se njihova postignuća ocenjuju ,,po modelu”, što nije dobro. Mnogo je bolje da se postignuća učenika, uzimajući u obzir individualan put dolaska do saznanja, individualno i vrednuju.

Literatura

  • Vilotijević M., Vilotijević N., Vrednovanje kvaliteta rezultata i procesa učenja. Inovacije u nastavi, XXVII, 2014/4, Beograd: Srpska akademija obrazovanja, 2014, str. 21–30.
  • Vilotijević, M., Vrednovanje pedagoškog rada škole, Beograd: Naučna knjiga, 1992.
  • Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, dostupno na: http://demo.paragraf.rs/WebParagrafDemo/?actid=130133.

Autor: Jelena Lukić, diplomirani učitelj.  Osnovne studija završila je na Učiteljskom fakultetu u Beogradu, na Smeru za obrazovanje učitelja. Osnovnu školu i gimnaziju završila je u Obrenovcu.

Dobitnica je stipendije Fonda za mlade talente Republike Srbije ,,Dositeja”.

Članica je hora ,,Obrenovačke devojke” i hora Učiteljskog fakulteta.

Čitajte dalje

Poželjne odlike nastavnika

Poželjne odlike nastavnika

 

Posao nastavnika je da vaspitava, obrazuje, istražuje, motiviše, vodi, komunicira, donosi odluke, meri i ocenjuje.

Nastavnika treba da krase pozitivne i međusobno harmonizovane misli, reči i dela. Oni treba da budu model ponašanja svojim učenicima, da razvijaju i kod sebe i kod drugih racionalnu, ali više emocionalnu i duhovnu inteligenciju. Potrebno je da razumeju sistem vrednosti, hijerarhiju branše i šire – društvenu hijerarhiju, kao i da budu strpljivi, smireni i spremni na praštanje, da podstiču svojim primerom, da ne popuštaju ljudskim slabostima i strastima. Svetlost, istina, lepota i dobrota suštinske su vrednosti svetosavske i sveukupne prosvete. Nastavnici zato treba da budu širokog misaonog obuhvata, sa izraženom društvenom empatijom.

U svojoj sredini neophodno je da stvaraju atmosferu za dostizanje opštih ciljeva obrazovanja. Treba da razumeju da su ljudi koji nas okružuju prvo ljudi emocija, a zatim ljudi logike, nikako ljudi roboti i da prvo osećaju, pa onda misle. Treba da budu principijelni i objektivni u odlučivanju i delovanju, ne smeju vršiti negativan uticaj na druge zarad lične koristi i protiv opšteg dobra. Potrebno je i da teže da iza sebe imaju iskustvo u radu u više organizacija i da neprekidno rade na unapređenju svojih sposobnosti.

 

 

Valjalo bi i da nastavnici bude odmereni i oprezni u izjavama i u davanju kvalifikacija o ljudima, da koriste blage reči i čvrste argumente. Neophodno je da pažljivo slušaju, mirno pričaju i prestaju da govore kad nemaju više šta značajno da kažu (umeće ćutanja).

Zadatak nastavnika je da podstiču i hrabre svoje učenike da ne gube volju za duhovnim uzrastanjem (težnja više ka slobodi, a manje ka stvarima) i intelektualnim usavršavanjem i spoznajom. Potrebno je da imaju izvesnu stalnost u komunikaciji i ponašanju, radu i mišljenju, da budu zreli ljudi, stvaraoci koji se vode opštim dobrom i slobodom izbora. Moraju biti smerni i odmereni, nikako gordi, sebični ili čak egoiste. Moraju imati razvijen osećaj za druge – individualnu i društvenu empatiju, osećaj za celinu i za opšte dobro. Treba da razvijaju mlađe, da im pomažu i da ih zaštite, a starije da sačuvaju, kao i da se trude da u svemu budu uzor onima koje obrazuju i vaspitavaju. Neophodno je da poštuju i uvažavaju starije, da budu skromni, suzdržani i ne donose ishitrene odluke. Takođe, treba da razumeju i čuvaju nastavnički red i da to kulturološko nasleđe prenose mlađima.

Nastavnici ne smeju biti grubi i okrutni prema drugima, posebno ne prema mlađima. Isto tako, ne smeju da se ponašaju kao gospodari i sudije, već kao sluge opšteg dobra, stvaraoci i vaspitači koji pomažu i razvijaju druge tako da svako dostigne svoj maksimum i uvažavaju svačije polazne pozicije, radna opterećenja (obim i frekvenciju napora) i veličinu zone odgovornosti i interesa. Trebalo bi da razumeju da se dostignuća (društvena, profesionalna, lična) postižu zahvaljujući velikom ličnom pregalačkom radu i odricanju, ali i zahvaljujući drugima, jer nastavnik deluje među ljudima. Neophodno je da podržavaju inventivnost, inovacije, modernizacije i obnovu, da budu društveno odgovorni, kooperativni i konstruktivni, spremni da saslušaju druge, kao i da izbegavaju česte sporove i konfliktna ponašanja. Nastavnici treba i da cene iskustvo, mudrost i snagu (moć) onih koji ih uvode u profesorski red (koji su prošli putem kojim oni tek treba da prođu), a jedna od odlika bi trebalo da im bude i stalno preispitivanje misli, reči, dela i postupaka.

 

Obrazovnovaspitni rad

Pojam obrazovanja sadrži u sebi pojmove nastajanja, stvaranja, jačanja ljudskog obraza i lika i bića čovekovog [5]. Osnovna funkcija obrazovanja i vaspitanja sastoji se u pomaganju datom čoveku da postane što savršenije biće, da što bolje ostvari i ispuni svoj božanski obraz. Nastava ili pouka mora biti u znaku duhovne potrage – znatiželje, pouke i poruke i radosti duhovne spoznaje. U tom smislu, ljubav prema ljudima (učenicima), nastavi, nauci osnovni je preduslov uspešne nastave, a učenje – nadgradnja duhovno i intelektualno, „magnet” je i polje ljubavi u kojem se susreću dve ličnosti: vaspitanik (učenik) i nastavnik kojima učenje postaje suština i zajednički cilj.

Kroz vaspitnoobrazovni proces treba razvijati analitički i sintetički način razmišljanja i zaključivanja i vaspitanike osposobljavati uočavanju odnosa između uzroka i posledica, bavljenju svim aspektima problema i ciljno-racionalnom delovanju. Obrazovanje treba prilagoditi talentima i sposobnostima učenika. Treba da bude zastupljena kombinacija tradicionalnih i savremenih načina podučavanja, s naglaskom na aktivnom učešću u procesu učenja. Potrebno je razviti sistem kreativnog učenja i rešavanja problema da bismo dobili kreativce i zdrave ideje, jer ideje pokreću svet. Vaspitanike valja motivisati da koriste različite izvore znanja, da povezuju sopstvena iskustva i školsko znanje, da samostalno istražuju i uče.

Veća individualizacija nastave i veći broj časova za izbornu nastavu povećaće motivaciju učenika. Takođe, potrebno je više udžbenika i drugih nastavnih sredstava i pomagala i više nastavnika, a manje nastavne grupe. Idealna nastava bi trebalo vaspitanike da potakne, ohrabri i inspiriše da se upute u život kao oduševljeni istraživači i kreativci. Valjalo bi da nastavnici sebe shvataju samo kao vođenje i pratnju u procesu učenja i menjanja učenika, tj. lica koja utiču na razvoj potencijala učenika (Gerald Hiter). Između ostalog, deo podučavanja treba da bude i postavljanje pitanja učenicima i njihovo intenzivnije podsticanje da postavljaju pitanja na koja ponekad i nastavnici ne znaju odgovore.

Radeći zajedničke projekte i zadatke, učenici treba da nauče kako uspešno komunicirati u različitim uslovima, preuzimati odgovornost za svoj deo posla, sarađivati, deliti i preuzimati ideje, raditi na stvaranju grupne atmosfere. Učenje na inteligentan način podrazumeva da vaspitanik pita (ne stidi se priznati da ne zna ili da ne razume), rizikuje (ne boji se pogreške: iz nje će nešto naučiti), uči koristeći empatiju (uživljava se i posmatra), uči kreativno (smišlja svoje načine da brže i bolje shvati i nauči), uči komunicirajući (uči od drugih); povezuje i razvija znanje (neprestano uči iz svega oko sebe). Vaspitanike, takođe, treba učiti uočavanju odnosa (uzrok–posledica, sledi – prethodi – u isto vreme, manje–više, deo–celina i slično) a ne sadržaja, razumevanju a ne znanju, bavljenju svim aspektima problema, ciljnom rešavanju problema (motivacija usmerena na krajnje stanje). Uči se putem delovanja, posmatranja posledica, reorganizovanja percepcije stvarnosti i ponovnog delovanja, gde naglasak treba biti na aktivnom učenju, na transferu znanja od osoba sa većim znanjem ka osobi sa manjim znanjem. Sve više treba primenjivati istraživački orijentisano učenje, usmereno na učenika, gde se težište stavlja na potencijale, a ne na deficite učenika. U njemu se obrađuju problemi o kojima oni koji uče zajednički razmišljaju i razvija se vlastiti model razmišljanja.

Nastavnik je kreator i organizator radnog ambijenta u učionici. Inače, pozitivan radni ambijent u učionici stvaraju zadovoljni, motivisani i pozitivni ljudi koji poštuju sebe i druge, neprekidno uče i rade na svom razvoju. Učenici prepoznaju pozitivnu energiju, iskrene i dobre namere, organizacionu fleksibilnost, svrsishodno delovanje, čvrst i postojan karakter i principijelnost nastavnika i takvog ga prihvataju kao neformalnog mentora i „model” kome teže. Nastavnik treba vešto da održava radnu disciplinu (dinamiku, komunikaciju, odnose i slično). U neposrednoj komunikaciji sa učenicima mora da raspolaže sposobnošću da hitro reaguje, ali i da filigranski razlikuje bitno od nebitnog i da precizno razmešta oštrinu i toleranciju, popuštanje i odlučnu nepopustljivost.

Dobar nastavnik treba, pored ostalog, da poseduje i neprekidno razvija određene osobine: sposobnost da proceni ko se na kojim poslovima može najuspešnije koristiti unutar grupe (zasnovana na uživljavanju u situaciju i predočavanju stanja), sugestivnost, odnosno sposobnost ubeđivanja i pregovaranja da se lična volja prenese na druge i da se drugi podstaknu na dobrovoljnu saradnju i aktivnost (zasnovana na unutrašnjoj sigurnosti, ličnoj ubeđenosti u cilj, samodisciplini i jakoj volji), kao i prirodni optimizam.

Rad na času treba da ostavlja utisak zadovoljstva pri nagoveštaju moguće interakcije različitih ideja. Njegov praktični deo predstavlja značajan motivacioni faktor. Stvaralački koncept časa matematike jeste lična kreacija nastavnika i dobro je da bude bazirana na istorijskoj građi i hronološkom razvoju pojmova. Cilj nastavnika je da u predviđeni ram pripreme časa smesti temu ili nastavnu jedinicu, odabere fragmente i zadatke koji će najbolje ispričati njen razvojni put. Postizanje koncentracije učenika jeste preduslov njihove posvećenosti i aktivnog učešća u nastavi („Rem” faza časa). Radionice je potrebno graduirati, od individualnog pristupa i grupnog oblika rada do formiranja ekspertskih timova.

Kada su učenici mentori, metodološka skica časa saznajni proces podređuje vršnjačkoj edukaciji. Učenik najpre individualno analizira svoj zadatak i predviđa načine i moguća rešenja problema. Stepen razumevanja determiniše put rešavanja. Kroz otvorenu diskusiju, sledeća etapa predviđa rad u paru ili grupi. Tada učenici obrazlažu svoje razumevanje i predlažu načine za rešavanje zadatka, što jeste okosnica divergentnog mišljenja. Nekada je ono sistemsko, podrazumeva učenje formula, a često samo podstiče predlaganje ideja. O individualnom pristupu može se govoriti i kada je čas frontalno zamišljen i organizovan. Gradacijsko uvođenje novih sadržaja, kao i odabira zadataka po nivoima od lakšeg ka težem, drži pažnju svim učenicima.

Izlazak iz zone komfora svakako je afirmativni ključ koji dovodi do uspešnosti i dobrih ishoda nastavnog procesa.

 

Reference:

       1. Andrejić M, Milenkov M. Pristup stvaranju oficira moderne logistike. Beograd: Vojnotehnički glasnik, 2016.

       2. Andrejić M, Andrejić I. Prilog unapređenju rada i upravljanja u Vojnoj akademiji i na Univerzitetu odbrane. Beograd: Vojnotehnički glasnik, 2015.    

       3. Arhimandrat R. Tajna spasenja – više misliti i manje govoriti. Beograd: Službeni list Srpske pravoslavne crkve 3/2016.

Autor: Profesor dr Marko  D Andrejić, dipl.inž., je pukovnik VS u penziji. Rođen je 19.04.1963. godine u s. Pleš, opština Aleksandrovac (župski),  okrug Rasinski, Republika Srbija. Po završetku profesionalne vojne službe zaposlio se u Visokoj brodarskoj školi akademskih studija – Beograd. Proveo je 26 godina u visokom obrazovanju, od toga 25 godina u Vojnoj akademiji Univerziteta odbrane, kao saradnik i nastavnik visoke škole. Bio je član svih stručnih i upravljačkih organa u Vojnoj akademiji i na Univerzitetu odbrane.

Čitajte dalje

Učesnici

The program of the conference “Contemporary Education” was inspirational and engaging

The organization of the conference “Contemporary Education” was excellent and allowed the program to run smoothly. The program was relevant and inspirational, and the lecturers interesting and competent. The Institute was a very considerate host, and I believe all visitors felt comfortable.
Dr Suncica Milosavlevic

U narednom periodu IMO organizuje sledeće aktivnosti

First testing of tasks by new Brainfinity creators

Apply

(Srpski) Onlajn-predavanje: Da na časovima našim inteligencija emocionalna bude aktivnost centralna

Apply

First testing of tasks by new Brainfinity creators

Apply

Invitation for participation in the second International Conference LINK IT & EdTech24 on the application of IT in Education

Apply

Prijavite se za članstvo i ostvarite popust

Postani član

Najnovije vesti

Brainfinity – Yet Another Newsletter About Teacher Training in Sofia

Čitajte dalje...

The Top Detectives of the Brainfinity Detectives Project Announced!

Čitajte dalje...

The Top Detectives of the Brainfinity Detectives Project Announced!

Čitajte dalje...

The Top Detectives of the Brainfinity Detectives Project Announced!

Čitajte dalje...

Učlanite se na Institut za moderno obrazovanje

Ostvarite popust!