Da li znate Mariju Montesori?

Naša deca – to je naša starost. Pravilan odgoj je naša srećna starost; loš odgoj je naša buduća nesreća, naše suze, naša krivica pred drugim ljudima, pred čitavom zemljom.

Možda ste čuli za Montesori škole i zapitali se ko i sa kakvim uverenjima stoji iza njih. Za početak, treba reći da je Marija Montesori bila vizionar, verujući da deca koju su svi otpisali, napuštena i sa smetnjama u razvoju mogu da napreduju, i to dokazala kada ih je odvela na polaganje ispita u redovnoj školi.

Tvrdila je da je obrazovanje prirodan proces i da čula igraju veliku ulogu u saznavanju sveta i učenju. Za više informacija, pogledajte šta kažu u Montesori društvu Srbije, a mi ćemo napraviti pregled onoga što je ona ustanovila početkom 20. veka, a da je i danas relevantno.

Šta je isto kao ranije?

Kao što Marija Montesori kaže: „Obrazovanje nije nešto što nastavnik radi, već prirodan proces koji se spontano dešava u ljudskom biću.“ Znamo i iz iskustva da možemo da predajemo a da se učenje ne dešava, i da na to utiče mnogo faktora.

1. Okruženje

Jedan od njih je svakako okruženje, pažljivo pripremljeno da omogući učenje. Marija je bila jedan od prvih nastavnika koji su u učionice uveli dečiji nameštaj i stolice koje oni sami mogu da podignu i premeste u skladu sa svojim interesovanjima i pridruže se onom stolu gde se radi nešto zanimljivo.

2. Igračke, pesme i pokreti 

Postoje posebne edukativne igračke koje je ona napravila sa idejom da deca uče o oblicima, zvukovima, bojama, a kasnije apstrahuju ono što nauče.

Insistira se na povezanosti pokreta i saznavanja, što posebno ima smisla u učenju veština, ili stranih jezika, gde je učenje kroz pesme sa pokretima uobičajeno. Čak i matematika može da se bolje razume uz TPR (total physical response). Za ideje, pogledajte ovaj Pinterest.

3. Individualan pristup deci

U Montesori metodi, deci se prilazi individualno, sa verovanjem da deca uče u sopstvenom ritmu, kada su spremna. Moderna saznanja koja nam nudi neuronauka samo potvrđuju ono što je već tvrdila Marija Montesori, kao i Pijaže i Vigotski, o kojima ćemo kasnije govoriti.

Ne neguje se ideja takmičenja među decom, već saradnje. Veruje se da su deca građani sveta, i razvija se odgovornost i proaktivnost prema okruženju. Cilj Montesori programa je da se dete razvije u kompetentnu, odgovornu i prilagodljivu odraslu osobu koja je spremna da rešava probleme i uči kroz život.

4. Uloga nastavnika

I tako se vraćamo na ulogu nastavnika, koji je najčešće saradnik i facilitator, a samo ponekad policajac, kada neko dete ugrožava svoju ili tuđu bezbednost.

On treba da bude uzor ljubaznosti i obazrivosti, da posmatra dete i da u skladu sa njegovim interesovanjima dâ nove zadatke i pomaže, ni više ni manje nego što je to potrebno, da dete dođe do rešenja i novih saznanja.

Ako je dete udubljeno u rad, nastavnik ne treba da ga prekine, jer se pretpostavlja da se učenje dešava upravo u tom trenutku.

Montesori didaktički materijali su uglavnom napravljeni tako da daju povratnu informaciju detetu ako ne radi aktivnost na pravi način, na način na koji danas to rade mnoge edukativne igrice.

Zbog toga je dete u prilici da se samo ispravi i nauči iz svojih grešaka, bez potrebe da nastavnik nagrađuje ili kažnjava.

Šta se razlikuje, a možda bi vam se dopalo?

Stigli smo do toga da ne postoje ocene, jer se smatra da deca ne nauče mnogo niti trajno usvajaju znanje ako su eksterno motivisani, pohvalom ili kaznom. Ceo sistem je napravljen tako da deca imaju određenu slobodu, biraju ono što će učiti, a taj osećaj kontrole ih uči da budu nezavisni u učenju, i kasnije, u životu.

Ne uče da recituju abecedu, već uče zvukove koje određeno slovo proizvodi, tako da im čitanje kasnije ne predstavlja problem. Pisanje uče tako što prstom prelaze preko slova koja su napravljena tako da osete teksturu, i oblik povezuju sa pokretom koji prave dok idu prstom preko slova.

Materijali koje čula koriste su vrata uma.

Verujemo da bi vam se Montesori igračke dopale na neki retro način. Zanimljivo je, međutim, da one drže deci pažnju satima. Pošto deca uče ono što im je u određenim godinama važno, mislim da bi Marija Montesori rado prihvatila novotariju koja se zove „tiha knjiga“ za uzrast u kome deca uče kako da se sama obuku.

Nažalost, novotariju zvanu TV je doživela i nije je uključila u nastavu. Danas, u tradicionalnim Montesori školama nema televizije, računara, ni nezdrave hrane, ali zato su knjige (pažljivo probrane) i dalje na ceni.

Nikada ne pomažite detetu oko zadatka koji ono misli da zna da reši.

U Montesori sistemu se mnogo polaže na samostalnost, i deo toga su svakodnevni kućni poslovi koje deca obavljaju u školi. Nedavno je na Facebooku bio popularan snimak iz Japana koji pokazuje kako učenici učestvuju u posluživanju ručka, a zna se i da učenici čiste školske prostorije, a sve to spada pod ulogu škole, da pripremi decu za život na sve moguće načine.

Jedinstveno za Montesori sistem je da su u razredima deca različitog uzrasta i znanja, gde je najstarije starije od najmlađeg najviše 3 godine.

Marija Montesori je tvrdila da je ovo prirodno, jer podseća na svet van škole u kome nismo odvojeni po uzrastu, već imamo starije koji mogu da nam pomognu, ako im to ljubazno tražimo, što deca brzo nauče.

Starija deca nauče da sistematizuju i objasne svoja znanja i kako da ih prenesu. Tako da se umesto takmičenju, deca uče da predvide potrebe drugih i pomognu im da reše probleme.

To se ne odnosi samo na ljude, već i na prirodni svet, biljke i životinje koje nas okružuju – oni uče o povezanosti stvari oko nas i razumeju svoju ulogu i moć da unaprede sredinu u kojoj žive.

Šta se razlikuje, a ne bi vam se dopalo?

Najpouzdaniji znak da je nastavnik uspeo je kada može da kaže: ‘Deca sada rade kao da me nema.’

Možda vam se ne bi dopalo to što ste u Montesori sistemu pomalo lišeni ličnosti, pošto se insistira da nastavnik ne nameće svoju ličnost učeniku. Uz to, morate da se naviknete na pasivnu ulogu promatrača, što zahteva vežbanje.

Montesori je pravila svoj sistem u vreme kada je zahtev bio naučiti da razmišljate konvergentno, pa sistem ne podstiče dovoljno divergentno mišljenje, koje nam je u 21. veku i te kako potrebno. Ako ste u Montesori materijalu sklopili devet kockica, deseta će se uklopiti. U životu to neće biti tako.

Gde možete saznati više?

Možete da nađete audio-knjige Marije Montesori na sajtu Librivoxa.

U Srbiji postoje Montesori društvo Srbije i Montesori asocijacija, pa im se možete obratiti za više informacija.