Bolje obrazovanje za bolji svet!

Better education for a better world!

02 Nov

(Zlo)Upotreba internet tehnologija

 

Kada govorimo o zloupotrebi interneta i modernih tehnologija, treba znati da se ona ne odnosi isključivo na aktivnosti raznih kriminalnih radnji poput hakovanja, spamovanja, krađe identiteta i slično. Postoji mnogo načina pomoću kojih se internet tehnologije mogu zloupotrebiti. Jedan od njih je i njihova neprimerena upotreba na poslu i u školi. Zloupotrebu interneta možemo definisati kao neadekvatno pretraživanje na internetu. Kada kažemo „neadekvatno pretraživanje na internetu”, ne mislimo isključivo na sadržaj koji se pretražuje i koji sam po sebi pokreće razna etička pitanja, već podrazumevamo situaciju i vreme pretrage, tj. da li je sadržaj koji se pretražuje u skladu sa politikom kompanije, da li je vreme koje se provodi na internetu u skladu sa politikom kompanije (npr. da li se internet u lične svrhe pretražuje za vreme pauze ili na radnom mestu u toku radnog vremena) i konačno, da li je uopšte dozvoljeno pretraživanje interneta van onoga što se podrazumeva za potrebe obavljanja određenog posla.

Gotovo svaka kompanija, bez obzira na oblast poslovanja, pogođena je ovim problemom. Na osnovu velikog broja istraživanja sprovedenih na teritoriji Severne Amerike, nadležni u kompanijama koje su počele da nadgledaju ponašanje svojih zaposlenih na internetu kažu da su ovim postupkom otvorili Pandorinu kutiju. Zaposleni, prema istim istraživanjima, najčešće zloupotrebe interneta vrše u vidu preterane upotrebe privatnog e-mail naloga, posećivanja stranica za online kupovinu, čitanja vesti na online portalima i slično. Spisak načina zloupotrebe interneta na radnom mestu je dug, a ovo su samo neki od njih.

Za ovakve probleme postoji objašnjenje. Logično je da će se problem zloupotrebe internet tehnologija pojaviti onog trenutka kada je i sam internet postao jedno od osnovnih sredstava poslovanja u gotovo svim industrijama. Zaključci koje nam istraživanja pružaju potvrđuju da sa porastom upotrebe interneta u svakodnevnom poslovanju raste i njegova zloupotreba. Posledice ovakvih aktivnosti su, pre svega, nekvalitetno obavljanje posla ili neobavljanje posla uopšte zbog korišćenja interneta u lične svrhe. Dakle, korišćenje interneta na poslu u neadekvatne svrhe definitivno ima mnogo uticaja na produktivnost, tj. na njeno smanjenje.

Prema istraživanjima, zaposleni provedu od jednog do tri sata na poslu pretražujući internet u lične svrhe. Upravo ovi poražavajući rezultati doveli su do monitoringa korišćenja interneta zaposlenih u kompanijama. Još jedno od rešenja koje su kompanije implementirale u svoje poslovanje su programi za blokiranje pristupa svim eksternim sajtovima, osim onih koji su neophodni za obavljanje poslova. Monitoring, iako mnogima može delovati neetički, može imati značajnu korektivnu funkciju kada je u pitanju smanjena produktivnost. Takođe, monitoring se vrši i zbog pravnih i bezbednosnih razloga, poverljivih kompanijskih informacija, odnosa sa klijentima i sprečavanja uznemiravanja drugih zaposlenih.

Veliki broj firmi svoje zaposlene obaveštava o tome da se njihove aktivnosti na internetu u toku radnog vremena prate, dok su se neke kompanije opredelile za to da ovu činjenicu prećute. Zakoni su različiti u zavisnosti od zemlje u kojoj se sprovode, pa poslodavci moraju obratiti pažnju da ih ovim postupcima ne krše i da ne ugrožavaju privatnost i bezbednost informacija svojih zaposlenih. Upravo zbog ovoga, primena monitoringa mora se sprovoditi pažljivo i umereno.

Pored toga što je internet jedno od osnovnih sredstava za obavljanje poslova u gotovo svim kompanijama i institucijama, on je takođe jedno od osnovnih sredstava kada je obrazovanje dece u pitanju. Ukoliko se koristi kako treba, predstavlja nepresušan izvor informacija i može doneti mnoge benefite. Škola priprema učenike za aktivno učešće u društvu, što podrazumeva i korišćenje informacionih tehnologija, tako da su internet i informacione tehnologije postali sastavni deo te pripreme. Tehnološka pismenost se danas podrazumeva, pogotovu kada su mlađe generacije u pitanju, i ona je od izuzetne važnosti za profesionalnu budućnost dece. Sve je manje učenika koji za potrebe svojih školskih zadataka i projekata istraživanja vrše u biblioteci. Ovo je donekle i razumljivo s obzirom na to da im internet pruža izobilje informacija na gotovo svaku temu. Internet je danas dostupan gotovo svuda. Osim toga što ga koriste za privatne potrebe, npr. kod kuće, učenicima i studentima je danas internet dostupan i u obrazovnim ustanovama. Veliki broj škola i fakulteta omogućava učenicima besplatan pristup Wi-Fi-ju.

Kao što smo napomenuli, jedna od prednosti interneta je izobilje informacija. Osim toga što pomaže učenicima, on je pravi izvor informacija za nastavnike i profesore, i može im pomoći u radu, kao što je npr. naučno-istraživački rad za obe strane. Takođe, može mnogo pomoći učenicima u razumevanju određenog gradiva, a o raznim stvarima koje ih zanimaju mogu pronaći više informacija i može im pomoći prilikom izrade projekata, domaćih zadatka i slično.

Međutim, kao i kod korišćenja interneta na poslu, i ovde se postavlja pitanje etike i načina na koji mladi koriste internet. Većina dece i roditelja veruje da internet pomaže raznim akademskim aktivnostima, ali određeni broj tinejdžera veruje da njihovi vršnjaci koriste internet u svrhe koje se kose s etičkim ponašanjem, kao što je varanje. Određeni broj roditelja i učenika se slaže s tim da učenici koriste internet kako bi ostvarili zapaženije akademske uspehe. Međutim, određeni broj roditelja i dece tvrdi da deca koriste internet i na drugačiji način kada su nastavne obaveze i aktivnosti u pitanju. Pod ovim podrazumevamo prepisivanje tuđih radova, preuzimanje tuđih dela, sadržaja i slično. Ovakve aktivnosti se mogu obavljati i u realnom svetu (offline), s tim što ih je putem interneta mnogo lakše postići, ali i primetiti. Na primer, nastavnicima je danas na raspolaganju veliki broj programa za proveru autentičnosti radova svojih učenika. Pored korišćenja interneta van škole i nastavnih aktivnosti, učenici ga mogu neadekvatno koristiti i na časovima. U ovom slučaju profesori moraju reagovati adekvatno, kako ne bi kršili učenička prava. S druge strane, time se sprečava nedozvoljeno i nedolično ponašanje na časovima i u školi. Na primer, deci se može ograničiti upotreba mobilnih telefona, „pametnih” uređaja i računara na časovima isključivo ukoliko im se dodele školski uređaji za potrebe istraživanja na časovima.

Ukoliko se osvrnemo na korišćenje interneta van posla ili škole, on može biti dobra opcija za razbibrigu i razonodu. Ljudi pretežno koriste internet da prekrate vreme i dosadu. Tome je dosta doprineo i nagli porast upotrebe društvenih mreža, koje su danas neizostavan deo dana većine ljudi. Preterano igranje online igrica, provođenje vremena na društvenim mrežama i ostale načine za online razonodu u nekoj meri takođe možemo svrstati pod zloupotrebu. Zbog svega navedenog, čest je slučaj i da deca zaostaju sa svojim školskim uspehom, što nas opet dovodi do smanjenja produktivnosti kao jednog od najvećih neprijatelja neadekvatnog korišćenja interneta.

Imajući u vidu to da je upotreba interneta jedan od agenasa socijalizacije kod dece, ne treba ga u potpunosti zabraniti. Savremeno doba podrazumeva internet kao jedno od glavnih sredstava komunikacije. Deci je za normalan razvoj i prilagođavanje društvu potrebno druženje, kao i prijatelji i komunikacija sa vršnjacima, a zabranom korišćenja interneta deca se dovode u poziciju da budu različita od ostale dece. Dobro je poznato da deca koja su na bilo koji način različita, često postaju predmet šale svojih vršnjaka ili čak bivaju izopštena iz društva, što za njih može imati ozbiljne posledice. Kao i u kompanijama u kojima se sprovodi monitoring zaposlenih, i u školama je potrebno proveravati ponašanje dece na internetu. Naravno, nije moguće to raditi svakog trenutka, ali u zavisnosti od okolnosti i mogućnosti škole, treba povesti računa o tome. Kao i kod zaposlenih, i deci treba obrazložiti načine na koje su njihove aktivnosti na internetu praćene. Treba im objasniti šta se od njih očekuje i šta se podrazumeva pod adekvatnom upotrebom interneta. Jedna od prednosti koje proizlaze iz monitoringa učenika je to što učenici, kada su svesni toga da se zloupotreba interneta može otkriti i kada znaju da za nju postoji određena sankcija, neće preterano rizikovati. Kao i kod kompanija, i u školama se mogu upotrebiti razni alati i programi kako bi se pratilo ponašanje učenika na internetu. Isto tako, i u školama je moguće ograničiti pristup eksternim sajtovima, mada to ponekad može biti jako frustrirajuće s obzirom na to da su često blokirani sajtovi koji sadrže i adekvatan materijal za nastavu.

Ukoliko izuzmemo porodicu i njen uticaj na vaspitanje, na decu mogu uticati i nastavnici time što će im predstaviti adekvatne modele ponašanja na internetu. Ukoliko učenici vide svoje nastavnike da na časovim koriste mobilne uređaje, logično je da će se i sami osećati ohrabreno da oponašaju njihove postupke i ponašaju se istovetno. Ukoliko nastavnici uređaje koriste isključivo za potrebe predavanja, deca će ih oponašati, s tom razlikom što je ovog puta to ponašanje produktivno. Bitno je objasniti norme ponašanja i držati ih se u svakoj situaciji.

Naravno, nije sve na profesorima, s obzirom na to da su njima u velikom broju slučajeva vezane ruke. U ovaj problem potrebno je uključiti i roditelje. Jako je bitno da oni shvataju sve mane koje sa sobom nosi internet i objasniti im da ponašanje i aktivnosti dece na internetu moraju da se prate. Ovo je posebno važno kada su u pitanju društvene mreže, naročito kada se radi o bezbednosti dece. Ono u čemu škola može da pomogne je da nauči i pripremi učenike za to kako da razvijaju znanje i veštine pomoću interneta na siguran, pažljiv i odgovoran način. Posebno je važno da profesori i nastavnici objasne mlađim učenicima šta znači bezbedna i adekvatna upotreba interneta, i to kroz uzbudljive i zanimljive primere. Jako je bitno da se ovakvi primeri uvode još u osnovnim školama kako bi se deci na vreme objasnilo šta mogu i treba da rade, a šta ne.
Za kraj treba napomenuti i opasnosti koje prekomerna i neadekvatna upotreba interneta donosi sa sobom, ne samo kod dece i tinejdžera već i kod odraslih. Previše vremena provedenog na internetu može imati posledice kako po fizičko, tako i po mentalno zdravlje. Simptomi mogu biti razni, od poremećaja sna pa do velikih problema kao što je depresija. Naučnici tvrde da prekomerno korišćenje interneta može dovesti i do zavisnosti, pa ovu zavisnost upoređuju sa patološkim kockanjem i sličnim bolestima zavisnosti.

Još jedna krucijalna stvar, pogotovu kada se radi o deci je bezbednost na internetu. Učenike moramo upoznati s tim kako da zaštite sebe i svoje lične informacije. Pored toga, moramo ih upoznati i sa sadržajima koji jesu i koji nisu primereni i kojima nije u redu pristupati. Naravno, u zavisnosti od uzrasta učenika, pravila ponašanja na internetu se prilogođavaju u pogledu načina na koji će im se predstaviti celokupna priča vezana za internet i njegovu zloupotrebu. Od suštinske je važnosti da učenici shvate kakve posledice mogu trpeti ukoliko zloupotrebe informacione tehnologije. Ovde mislimo i na kršenje autorskih prava, plagijat, kršenje privatnosti, namerno pristupanje štetnom materijalu, uznemiravanje, širenje uvredljivog materijala, vršnjačko nasilje i slično. Učenici moraju biti svesni toga da bez obzira na to da li se radi o fizičkom ili virtuelnom okruženju, njihovo ponašanje može imati ozbiljne posledice.

Zaključak je da je obaveza svih nas starijih, bez obzira na to da li se radi o porodici, prijateljima ili nastavnicima i profesorima u školama, da naučimo i pomognemo mlađima, kao posebno osetljivom delu društva, da steknu veštine i znanje za korisno, bezbedno i odgovorno korišćenje interneta i informacionih tehnologija.

 

Autor: Tatjana Kurtić je diplomirani ekonomista. Za vreme studija bila je praktikant u kompaniji RTB „Bor“ i volontirala je na raznim kulturno-obrazovnim događajima. Radila je kao online tutor engleskog jezika i u upravi kompanije za reciklažu „Re-eco flex“ u Boru pre nego što je počela da radi kao koordinator nastave na Business Academy.

 

 

 

 

Izvori:

  • https://www.ntia.doc.gov/legacy/ntiahome/ntiageneral/cipacomments/comments/willard/Chapters.htm
  • https://www.thebalancecareers.com/surfing-the-web-at-work-1919261
  • https://www.councilonrecovery.org/technology-misuse-abuse-addiction-among-teenagers/

 

Leave a Comment