Bolje obrazovanje za bolji svet!

Better education for a better world!

15 May

  • By Biljana Ciric
  • In Članci
  • Comments Off

Vršnjačko nasilje na internetu

Razvoj IKT-a je, pored očiglednih benefita, omogućio i pojavu novih krivičnih dela na štetu dece. Tako je nasilje nad decom poprimilo različite oblike. Uz korišćenje IKT-a ovi oblici se javljaju u vidu vređanja, uznemiravanja, slanja pretećih i uvredljivih poruka, lažnog predstavljanja, podsticanja na mržnju i nasilje i slično.

Rezultati istraživanja pokazuju da se 14,2% dece na internetu predstavljalo kao neka druga osoba, njih 10,3% je postavljalo fotografije drugih osoba a da ih prethodno nisu pitali za odobrenje. Čak 12,5% dece je davalo komentare o nekoj drugoj osobi na način koji je mogao povrediti tu osobu, a jednak procenat ih je otvaralo profil na ime druge osobe.

Nasilje preko interneta obuhvata:

  • Slanje uznemirujuće poruke mejlom ili na četu;
  • Slanje poruka neprimerenog sadržaja, koje stručnjaci nazivaju verbalno nasilje;
  • Slanje neželjene pošte, spemova i virusa putem elektronske pošte ili na bilo koji drugi način na internetu;
  • Slanje fotografija koje vređaju  dostojanstvo, integritet, slobodu i bezbednost;
  • Krađu ili promenu lozinke za mejl ili nadimak na četu;
  • Objavljivanje privatnih podataka ili neistine na četu, blogu ili internet stranici;
  • Postavljanje internetske ankete o žrtvi;
  • Podsticanje govora mržnje i mržnje uopšte na internetu;
  • Podsticanje komunikacije bazirane na uvredama i nipodaštavanju;
  • Prosleđivanje tuđih fotografija i traženje komentara ili bilo kakvog sadržaja o drugome sa zahtevom za komentarisanje;
  • Povređivanje privatnosti upadanjem u tuđi kompjuter i čitanjem tuđih sadržaja komunikacije na internetu;
  • Lažno predstavljanje i upotrebu lažnog identiteta;
  • Proizvodnju i distribuciju dečje pornografije.

Rizici sadržaja: Dete je izloženo neželjenom i neprikladnom sadržaju. Ovo može uključivati seksualne, pornografske i nasilne fotografije; određene oblike oglašavanja; rasističke, diskriminacijske i materijale koji sadrže govor mržnje; stranice koje promovišu nezdrava ili opasna ponašanja, poput samopovređivanja, samoubistava i anoreksije.

Rizici kontakta: Dete učestvuje u rizičnoj komunikaciji, npr. s odraslom osobom koja traži neprikladan odnos ili dete za seksualne potrebe, ili s pojedincima koji nastoje njega ili nju da ubede da učestvuje u nezdravim i opasnim ponašanjima.

Rizici ponašanja: Dete se ponaša na određeni način koji doprinosi nastanku rizičnog sadržaja ili odnosa. Ovo može uključivati decu koja negativno pišu o drugoj deci ili stvaraju materijale pune mržnje prema drugoj deci, podstičući rasizam, ili objavljivanje i deljenje seksualnih slika, uključujući materijal koji su sami kreirali.

Ovi rizici moraju biti posmatrani u kontekstu. Sva deca se suočavaju s mogućnošću susretanja s pretnjama koje su posledica tehnologije. Ključno je razumeti zašto ovaj rizik predstavlja istinsku opasnost za neku decu.

Posledice nasilja preko interneta mogu biti mnogo ozbiljnije od nasilja u školskom dvorištu, budući da je publika na internetu mnogo šira. Takođe, dok se u verbalnom okršaju uvrede mogu zaboraviti, na internetu funkcioniše snaga pisane reči, pa žrtva može trajno biti izožena uvredama.

Roditelji bi od ranih faza razvoja deteta trebalo da budu moderatori u stvaranju navika i ponašanja. Takođe, škole kao ustanove za vaspitanje i obrazovanje dece moraju ponuditi više kada je reč o ovom problemu, a uz podršku lokalnih zajednica i nevladinog sektora.

Literatura:

  1. http://internetbezbednost.weebly.com/105310721089108011131077-10851072-108010851090107710881085107710901091.html
  2. http://www.unicef.rs/wp-content/uploads/2017/12/deca-u-digitalnom-svetu.pdf