Bolje obrazovanje za bolji svet!

A better education for a better world!

29 Mar

  • By Aleksandra Karadzic
  • In Članci
  • Comments Off

Vođena fantazija kao alatka za razumevanje kompleksnih mehanizama

U vremenu u kome živimo informacije i znanja su dostupna i na jedan klik. Međutim, kako se informacije koje primamo stalno zatrpavaju talasima novih, potrebno je povremeno usporiti, osvrnuti se i pogledati oko sebe. Kada govorimo o adolescentima, koji su u neprekidnom kontaktu sa računarima i telefonima, potrebno je ponekad izmestiti ih iz zone komfora u kojoj žive i promeniti im već ustaljeni ritam i usmeriti pažnju na sadržaj. U tome nam može pomoći metod rada kao što je vođena fantazija, jer ona unosi promenu fokusa i dovodi do povećanja nivoa pažnje. Ako uzmemo u obzir da je opseg pažnje kod adolescenata iz generacije u generaciju manji, tim je važnije baviti se ovom temom.

Šta je vođena fantazija?

Vođena fantazija je vremenski ograničena aktivnost tokom koje su učesnici podstaknuti da se opuste i prebace pažnju na sopstvene misli, osećanja, senzacije i zvukove koji su pobuđeni specifičnom situacijom koju opisuje onaj koji vodi vežbu. Ova metoda pokazuje značajnu vezu između reprezentacije i povezivanja konkretnih objekata i događaja. Iako je svaka sesija drugačija, postoji nekoliko razloga za korišćenje ove metode u učionici. Jedan je ponovno pristupanje informacijama za koje učenici nisu svesni da ih znaju ili su ih zaboravili.

Postavljanjem učenika na nivou odeljenja u stanje mirovanja i fokusa na sopstveno stanje duha, kreiramo atmosferu koja je povoljna za rad. Pažnja učenika treba da je kompletno usmerena na predavača i informacije koje se plasiraju. Čas treba započeti vežbama relaksacije i koncentracije, pri čemu prirodnu sposobnost tinejdžera za maštanje treba koristiti da se pažnja podigne na nivo potreban za savladavanje gradiva.

Poreg gore pomenutih dobrih strana metode, vođena fantazija pozitivno utiče na usvajanje novih znanja i ideja kroz stimulisanje postojećih neuroloških puteva. Pristupanjem informacija koje učenici misle da su zaboravili podiže se nivo svesti o retenciji znanja. Samim tim učenici postaju svesni toga šta znaju, a šta ne, te mogu da rade na unapređivanju znanja iz oblasti koje im teže idu. Naposletku ova metoda uvodi promenu ritma i čini rad u učionici drugačijim i interesantnijim.

Kako primeniti ovu metodu u nastavi?

Iako deluje kao da je ova metoda previše kompleksna da bi se upotrebila u praksi, zapravo ju je lako upotrebiti u segmentima, ako ne i u potpunosti.

Sve počinje idejom. Postoji pregršt tema koje mogu da se pretvore u priču i iznesu na ovaj način. Pritom, metoda daje predavaču kompletnu autonomnost u pravljenju priče koja odgovara senzibilitetu grupe kojoj predaje. U različitim odeljenjima se priča može različito interpretirati, pri čemu će rezultati koji se postižu biti jednako delotvorni.

Na početku je neophodno pripremiti scenu, odnosno dovesti učenike u raspoloženje za ovaj tip aktivnosti. Poželjno je pre implementacije ispitati teren i videti kako učenici reaguju na vežbe koncentracije. Ukoliko učenici imaju pozitivnu reakciju na ovaj tip vežbi, onda se može nastaviti i primeniti tehnika. Bitno je napomenuti da se vođena fantazija može primeniti i spontano, kada želimo da promenimo tok časa, bez ikakve prethodne pripreme. Ovo može biti „kec u rukavu” kada su učenici umorni, glasni ili ne paze, te je potrebno promeniti način predavanja s ciljem usvajanja gradiva i stišavanja učenika. Prekidanje toka časa koji se otrgao kontroli ovakvim tipom vežbe je posebno značajno kod mladih nastavnika koji u ovakvim situacijama pribegavaju povišenom tonu i komunikaciji koja nije asertivna. Izmeštanjem svesti učenika i prebacivanjem pažnje na sopstvene opažaje i senzacije iz spoljašnje sredine ponovo se uspostavljaju ravnoteža i pozitivna atmosfera u učionici.

Kao nastavnik biologije, verujem da se kolege pitaju kako se ova metoda može iskoristiti za razumevanje bioloških mehanizama. Tokom nastavnih jedinica vezanih za krvotok, ova metoda se može iskoristiti da se razume tok krvi kroz ceo kardiovaskularni sistem. Učenici se kroz vizuelizaciju stavljaju u ulogu crvenog krvnog zrnca. Predavač ih polako vodi kroz svaki deo sistema, objašnjavajući im zvuke, oblike, pritisak i ostale senzacije koje se mogu naći na ovom putu. Proces uživljavanja u ulogu crvenog krvnog zrnca je spor, prati ga duboko, usporeno disanje i vođenje učenika ka smanjivanju i dostizanju veličine ćelije koja će se pratiti kroz priču. Ukoliko imamo odeljenje koje je živahno, možemo prilagoditi priču tako da se oni voze u crvenom krvnom zrncu kao u zabavnom parku. Kada se put završi, učenici se polako vraćaju u svoju veličinu i otvaraju oči.

Na ovaj način će učenici, svaki put kada treba da se sete puta krvi od jednog dela tela na drugi, imati priču koje će se setiti. Put koji su u mislima prešli biće doživljaj, a ne gomila činjenica kojih se moraju prisetiti u datom trenutku. Ukoliko koristite ovu metodu, idealno je da učenicima date vremena da se prisete puta ili da ih, ukoliko je moguće, na njega podsetite kako bi informacije mogli da pronađu koristeći putovanje koje ste im predstavili.

Metoda se može koristiti i kod objašnjavanja evolutivnih promena, deobe, biohemijskih mehanizama, sinteze, respiracije i mnogih drugih.

Pokušajte i vi. Pored toga što je zabavno, veoma je delotvorno u nastavi na mnogo načina!

Literatura:

Kosslyn, S. M., Thompson, W. L., and Ganis, G., The case for mental imagery. New York: Oxford University Press, Inc., 2006.

Linda K Tuyn, MA, RN, CS, Using Guided Imagery Exercises in the Classroom, Journal of Nursing Education. 1994;33(4):157–158, 1994.

Angela C. Henderson, Jennifer L. Murdock, Getting Students Beyond Ideologies: Using Heterosexist Guided imagery in the Classroom, Innovative Higher Education, June 2012, Volume 37, Issue 3, pp 185–198.

Bob Algozzine & Patricia Douville, Use Mental Imagery Across the Curriculum, Published online: 07 Aug 2010.

Robert D. Myrick and Linda S. Myrick, Elementary School Guidance & Counseling,

Vol. 28, No. 1, SPECIAL ISSUE ON COUNSELING AND CHILDREN’S PLAY (October 1993), pp. 62–70, Sage Publications, Inc.

 

Autor: Nadežda Golubović– master biologije oblasti fiziologija biljaka i profesor biologije u Savremenoj International School.Tokom studija bila je aktivan član Kancelarije za mlade gde je radila na razvijanju projekata iz različitih oblasti, marketingu, vršnjačkoj edukaciji i medijaciji. Kao profesor biologije ima cilj da ovu nauku približi učenicima koristeći moderne metode nastave kao i kreativne demonstracije koje su tu da pokažu koliko je biologija upotrebljiva u svakodnevnom životu. Slobodno vreme provodi u prirodi istražujući fenomene koji nas okružuju.