Bolje obrazovanje za bolji svet!

A better education for a better world!

26 Dec

Trendovi u razvoju e-učenja

Shodno sveprisutnoj upotrebi interneta, e-učenje je postalo deo naše svakodnevice i svi ga koristimo u nekoj formi. Iz tog razloga je potrebno pratiti njegov razvoj i nastojati da se na vreme prepoznaju buduće tendencije. Imajući taj cilj u vidu, pokušaćemo da se osvrnemo na neke od najizraženijih trendova u razvoju e-učenja danas.

Mobilno učenje (Mobile Learning, M-learning)

Sve veća upotreba mobilnih telefona doprinela je brzom i naglašenom razvoju pre svega Android i iOS aplikacija, kao i naglašenoj brizi da veb-sajtovi i platforme budu optimizovani za prikaz na mobilnim telefonima i tabletima, tj. da budu prilagođeni za prikaz na različitim veličinama ekrana. Kao jedan od odgovora na ovaj zahtev, kako mu i samo ime kaže, nastao je i responzivni veb-dizajn (od engleske reči response – odgovor), koji omogućava da stranica adekvatno reaguje shodno veličini ekrana.

U razvoju mobilnog učenja stalno se ide korak dalje, pa je sada sve pristupniji i offline mod. On omogućava da se nekim prethodno učitanim sadržajima pristupi i kada nema internet konekcije ili da se izvrši niz akcija koje bivaju finalizirane po ponovnom povezivanju. Sve veća upotreba mobilnih telefona i tableta nije donela samo nove tehničke zahteve, već je i promenila dinamiku i način na koji pristupamo sadržaju. To je dalje dovelo i do potrebe za prilagođavanjem njegove forme, što se prepoznaje u sledećoj tendenciji koju ćemo pomenuti.

Sadržaj u kratkoj formi (Microlearning)

Ova forma podrazumeva video-materijale u trajanju od 5 do 15 minuta, ili niz kraćih koraka i aktivnosti u procesu učenja. Tu se uobičajeno mogu sresti tekstualni materijali podeljeni u više manjih celina i najčešće prožeti interaktivnim elementima na koje se sve više stavlja akcenat u procesu učenja jer doprinose većoj koncentraciji, boljem pamćenju i dubljem razumevanju sadržaja koji se uči.

Interaktivnost

Ova pojava se može posmatrati u najširem smislu u raznim svojim manifestacijama, pa je prepoznajemo u nizu tendencija, kao što je naglasak na povratnoj informaciji (engl. feedback), gejmifikaciji, ili pak socijalnoj interakciji između samih učesnika u procesu učenja.

  • Povratna informacija (Feedback) odavno je prepoznata kao ključna u procesu onlajn učenja. Sada se nastavlja kroz razvoj raznovrsnih formi u kojima se prikazuje, kao i u setu koraka koji se shodno stepenu razumevanja sadržaja predlaže korisniku, što omogućava individualizaciju procesa učenja. Tako se, na primer, korisniku na osnovu pozitivnih ili negativnih odgovora na pitanja nude različite putanje za učenje, dodatni video-materijali, animacije i simulacije praktičnih primera. U sistemu se prikupljaju sve informacije o napretku učenika, pa se shodno njima pruža dodatna podrška korisnicima kojima je potrebna, ili se vrše prilagođavanja materijala za učenje. Sami autori onlajn kurseva takođe sve više ističu značaj povratne informacije i prema svom stvaralačkom radu, pa je učestala pojava da za nju pitaju svoju ciljnu grupu još u procesu izrade kurseva kako bi maksimalno prilagodili sadržaj obrazovnim potrebama publike kojoj je kurs namenjen.
  • Gejmifikacija je sve više zastupljena, bilo kroz interesantne animacije, simulaciju situacija kroz igre, korišćenje virtuelne realnosti ili pak kroz podsticanje takmičenja i nagrađivanja u procesu učenja.
  • Učenje kroz socijalnu interakciju (Social learning). Još jedna od komponenti koja je svojim razvojem nadomestila jednu od zamerki koja se ranije isticala kada je u pitanju onlajn učenje. Prodor društvenih mreža i želja da se sadržaji i iskustva dele među ljudima dobro su prepoznati u procesu onlajn učenja. Usled ove tendencije zaživele su različite forme foruma, grupa za učenje, deljenje plejlista po uzoru na YouTube, a vebinari podrazumevaju direktno uključivanje pratilaca pomoću Zoom i sličnih mnogobrojnih softverskih rešenja dostupnih na tržištu. Takođe, forma bloga može biti interesantan način da se na platformama za učenje na daljinu plasiraju dodatni sadržaji kao izvor znanja i omogući komentarisanje i razmena mišljenja među korisnicima.

Onlajn kursevi

Pored svega navedenog, onlajn kursevi su i dalje glavna forma u kojoj se sadržaj za učenje prezentuje. Sa naglim porastom korisnika kojem svedočimo u proteklim godinama došlo je prirodno i do porasta broja autora. Samim tim napredovao je i razvoj alata za kreiranje kurseva kao što su iSpring, Adobe Captivate i brojna druga softverska rešenja koja imaju tendenciju da u sebi objedine do sada najčešće korišćene pojedinačne alate. Instruktori onlajn kurseva za korišćenje Adobe Captivate, često u šali vole da kažu da ovako kreirano krajnje rešenje izgleda kao „PowerPoint na steroidima”. Ovako kreirani kursevi sve češće nemaju linearnu strukturu, već shodno interesovanju korisnik može da izabere kojim redosledom, kојој temi i tipu materijala će pristupiti. Na ovaj način približavamo se još jedan korak adaptivnom učenju omogućavajući korisnicima koji imaju veće predznanje da preskoče određene korake, a polaznicima kojima je potrebna pomoć u razumevanju sadržaja da pristupe dodatnim izvorima informacija, objašnjenja i podršci tutora.

Vremenom je, osim na individualnom planu, učenje putem onlajn kurseva i platformi prepoznato i kao neprocenjivo sa stanovišta mogućnosti za brzo i efikasno obučavanje i informisanje zaposlenih, pa je potreba za ovim vidom učenja sve prisutnija u poslovnom okruženju. Shodno tome, ovaj vid učenja je potrebno uključiti i u obrazovanje mlađih uzrasta kako bi bili adekvatno pripremljeni za snalaženje u radnom okruženju za koje se pripremaju.

Za kraj ćemo se još osvrnuti i na neizostavnu, goruću temu koja će u narednom periodu biti u žiži interesovanja i razvojnih procesa, a to je svakako razvoj i primena veštačke inteligencije.

Veštačka inteligencija (Artificial Intelligence, Deep Learning)

Na ovom polju se radi odavno, ali dostignuća koja postaju sada i široko dostupna imaće nesumnjivo ogroman uticaj na razvoj i transformaciju onlajn učenja. Predviđa se da će doći do još veće automatizacije određenih akcija koje se unapred mogu predefinisati, kao i da će proces učenja postati osetljiviji na individualne sklonosti i ponašanje korisnika. Preporučene putanje za učenje će biti sve više individualizovane, ali će se i više pažnje posvećivati informisanosti korisnika kako bi znali koji se podaci analiziraju kako bi se ceo proces prilagodio konkretno njihovim potrebama, i kako bi konačna odluka ipak bila na njima. O tome svakako svedoče i nove regulative koje se uvode na ovom polju.

Jedno je sigurno, očekuju nas promene i u načinima svakodnevne komunikacije. Razumevanje na različitim jezicima biće olakšano. Pisano poslovno komuniciranje kakvo je trenutno dominantno svakako će pretrpeti razne promene, čemu već i svedoče novine koje uvodi Google i ostali značajni igrači na ovom polju, pa će to imati svog odjeka i u procesu učenja. Mnoge svakodnevne aktivnosti će biti automatizovane, što možemo zaključiti na osnovu sve veće upotrebe digitalnog ličnog asistenta, automatizacije vožnje automobila i ostalih aktuelnih tendencija na ovom polju. Nadamo se da će nam ovakva rešenja ostaviti još više prostora da se usredsredimo na kreativnost. Sve ovo će svakako imati svoj uticaj i na promene u procesu učenja, tako da ćemo sa zadovoljstvom moći da učestvujemo u kreiranju neverovatnih dostignuća u budućnosti na ovom planu.

Literatura:

Autor: Branka Miranović je koordinator Centra za e-učenje Instituta za moderno obrazovanje. Diplomirani je andragog i ima decenijsko iskustvo u procesu analize i unapređenja kvaliteta nastave. Poslednjih 7 godina bavi se razvojem LMS-a (Learning Management System), aplikacija za učenje, standardizacijom i proizvodnjom onlajn kurseva.

Leave a Comment