Bolje obrazovanje za bolji svet!

Better education for a better world!

24 May

  • By Biljana Ciric
  • In Članci
  • Comments Off

Singapurski obrazovni sistem – od izazova do uspeha

Singapur je država koja je sistemski ulagala u unapređenje obrazovnog sistema. Uskladila je koordinate razvoja prema potrebama koje je imala država u razvoju. Veoma progresivne ideje koje je Singapur usvojio rano u svom napredovanju, osvrt na vrednosti, kao i nužno povezivanje školskih koncepata sa svakodnevnim životom, bili su recept za stvaranje „obrazovne imperije” u 21. veku.

Šta je kontekst u kome se dolazi do sjajnih učeničkih postignuća?

Singapur je najmanja jugoistočna azijska grad-država, koja je republika nešto više od 60 godina. To je država koja se sastoji iz 63 ostrva, ima tropsku klimu. Singapur je dugo bio britanska kolonija, a kasnije je sa još tri države formirana Malezija. Svoju nezavisnost je stekao 1965. godine. Kaže se da je Singapur prošao kroz transfer od zemlje trećeg sveta u zemlju prvog sveta. Nakon mnoštva nezaposlenih, problema sa stvaranjem mesta za stanovanje, stalnim porastom nataliteta, rastućom etničkom netolerancijom, Singapur je polako ulazio u nove faze razvoja. Kako Singapur nema prirodna bogatstva, fokus na rastu ekonomije zemlje je bio ulaganje u ljudske resurse.

Kao što je zemlja prolazila kroz opštu tranziciju, tako je i obrazovni sistem prošao kroz različite faze.  

Razvoj obrazovnog sistema i pozitivne prakse

Škole u Singapuru su najpre bile odvojene po etničkim grupama. Sa kreiranjem prvog nacionalnog obrazovnog programa, ujedinjuje se ceo školski sistem. Već od 1966. godine se koristi bilingvalni pristup (engleski i maternji jezik – kineski, malajski, tamilski). Nakon standardizovanja programa osnovnog obrazovanja, država dobija obrazovaniju radnu snagu. U periodu od sedamdesetih do devedesetih godina dvadesetog veka, Singapur je s ciljem povećanja konkurentnosti svoje radne snage uložio u unapređenje obrazovnog sistema: povećanje kvaliteta nastave i smanjenje stope odustajanja. Industrija počinje da aktivno učestvuje u formiranju kompetentnije radne snage. Singapur prati rast potrebe za tehnološkim unapređenjem, otvaraju se univerziteti za obrazovanje naučnika i inženjera.

Početkom novog milenijuma, Singapur razvija novu obrazovnu filozofiju: „Misleće škole, učeća nacija“ (Thinking Schools, Learning Nation). Singapur živi novu paradigmu – umesto usvajanja znanja, akcenat se stavlja na razvoj veština kreativnog i kritičkog mišljenja i motivaciju za celoživotno učenje. Na ovaj način, obrazovanje postaje sama srž nacionalnog identiteta Singapura. Povećava se fleksibilnost i varijabilnost programa u školskom sistemu. Nastavni program se skraćuje kako bi se planiralo više prostora za istraživačke aktivnosti. Država značajno ulaže u informaciono-komunikacionu tehnologiju (IKT) i tako se stvaraju novi načini učenja. Škole se organizuju u klastere od 10 do 14 škola i klasteri imaju svoju autonomiju i kulturu saradnje. Sve ove promene facilitiraju stvaranje kulture kontinuiranog unapređivanja, kao i otvorenog i saradničkog školskog okruženja.

Godine 2012. se kreira okvir za učeničke kompetencije i ishode u 21. veku, što predstavlja strategiju razvoja obrazovnog sistema u Singapuru (slika 1).

 

Slika 1: Kompetencije (izvor: sajt Ministarstva obrazovanja Singapura)

 

Svaka škola nudi različita iskustva učenja koja utiču na celokupni, holistički razvoj individue. Uz aktivnosti van redovnog kurikuluma, učenje van učionice, učenici mogu da razviju interesovanja i sklonosti ka umetnostima i sportu, da vežbaju svoje veštine vođstva, kao i socijalne i emocionalne kompetencije.

Program „Vrednosti u akciji“ – iskustva učenja koja podstiču razvoj učenika kao socijalno odgovornog građanina koji smisleno doprinosi zajednici kroz učenje i primenom vrednosti, znanja i veština.

Profesori su stubovi ovakvog obrazovnog sistema. Vrednosti ove profesije su posvećenost, timsko učenje, profesionalna izvrsnost, što se gaji kroz akademije za profesore i zajednice stručnjaka za unapređivanje. Umrežavanje stručnjaka, kao i potenciranje celoživotnog učenja u razvoju njihove profesije su koncepti koji su značajno uticali i na pozitivno konotiranje profesije.

PISA testiranje

Singapurski obrazovni sistem dolazi u žižu interesovanja kada beleži najbolje rezultate na Međunarodnom programu procene učeničkih postignuća (PISA). Učenici iz Singapura su pokazali najbolje postignuće u svim oblastima koje su se procenjivale 2015. godine (što su poslednji objavljeni rezultati istraživanja) – naučna, matematička i čitalačka pismenost i rešavanje problema (Gurria, 2016).

PISA se realizuje u organizaciji OECD-a (Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj) od 1997. godine. Testiranja učenika organizuju se svake treće godine. PISA procenjuje kako su učenici koji su završili prvi obrazovni ciklus (osnovnu školu) usvojili znanja i veštine neophodne za nastavak školovanja (slika 2), kako vide svoj profesionalni razvoj i koliko odgovorno učestvuju u civilnom društvu (Baucal & Pavlović – Babić, 2010).

Kako danas izgleda singapurski obrazovni sistem?

Sva deca ulaze u školski sistem sa sedam godina. Osnovno obrazovanje je obavezno i traje 6 godina. Cilj u ovom obrazovnom periodu je da učenici razviju jezičke i numeričke veštine, ali i da izgrade karakter i steknu određene vrednosti i dobre navike.

Na kraju ovog obrazovnog ciklusa, učenici polažu izlazni test (Primary School Leaving Examination). Procenjuje se spremnost učenika da pređe u sledeći obrazovni ciklus i test ih usmerava u srednju školu koja odgovara njihovim sposobnostima i sklonostima. Učenici imaju priliku da traže dozvolu za upis u drugu školu ukoliko imaju potrebne sklonosti ka umetnosti ili sportu.

U nižim razredima srednje škole (u 7. i 8. razredu) učenici imaju priliku da dobiju široko obrazovanje po pitanju jezika, društvenih nauka, umetnosti, matematike, nauka, dizajna, tehnologije, fizičkog obrazovanja, kao i obrazovanje karakternih i građanskih vrednosti. U naredna dva razreda (9. i 10. razred) učenici imaju nastavu iz dva jezika, socijalne studije i matematike, kao i različitih izbornh predmeta i programa za koje se odluče.

Skoro svi učenici nakon srednje škole nastavljaju obrazovni proces na nekoj od sledećih institucija:

  1. Junior koledži / Centralizovani instituti – nude preduniverzitetski kurs;
  2. Politehnika – trogodišnji kurs usmeren na sticanje veština važnih za rad u industriji (većina nakon kursa ulazi u svet rada, ali određeni broj učenika nastavlja sa univerzitetskim obrazovanjem);
  3. Institut tehničkog obrazovanja – nudi široki i multidisciplinarni program koji uključuje inženjerske, tehničke, poslovne i uslužne veštine;
  4.  Umetničke institucije.

Nastavni program za nauku – redovni program

Fokusiran je na tri domena, a to su: znanje, razumevanje i primena; veštine i procesi; etika i vrednosti. Kurikulum je posvećen približavanju uloge nauke učenicima u svakodnevnom životu i društvu.

Singapurska matematika

Ovaj fenomen predstavlja pravu ilustraciju singapurske borbe za progres i njihove obrazovne revolucije. Osamdesetih godina prošlog veka, Ministarstvo obrazovanja predstavlja novi pristup učenju matematike, kao produkt truda da se pruži podrška učenicima koji nemaju dobro postignuće. Ovo je bila nova paradigma. Pristup matematici je bio usmeren na rešavanje problema, a ne na računanje i usvajanje procedura bez šire slike. Ovo je bio početak koji je doveo do stvaranja novih pristupa učenju koji su postali temelji aktuelnih rezultata singapurskog sistema.

Prijavite se za akreditovani seminar „Singapurska matematika – od problema do rešenja” putem ovog linka.

Kako se Singapur nosi sa rizicima?

Sjajni rezultati koje donosi ova robusna mašinerija imaju i drugu stranu medalje – ugroženo mentalno zdravlje učenika zarad visoke motivacije da budu najbolji od najboljih (bez stvaranja opšte hipoteze da sjajni rezultati uvek predstavljaju rizik da učenici imaju ranjivo mentalno zdravlje). Anksioznost koja je povezana sa školskim sadržajima je značajno izražena kod singapurskih učenika (86% – briga oko školskih ocena) u odnosu na OECD (Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj) prosek (66%). Takođe, posledično je osećaj pripadnosti školi manji  (Gurria, 2016). Ovakvi odgovori mogu biti povezani sa drugim prisutnim faktorom – učenici iz Singapura pokazuju i jaku želju da budu najbolji. Ovaj fenomen može da ima kulturološko objašnjenje. Neke od glavnih nacionalnih vrednosti su upornost, trud, borba sa sopstvenim granicama. Takođe, roditelji singapurskih đaka pokazuju istrajnost u tome da svojoj deci ponude brojne privatne časove i dodatnu podršku u učenju kako bi uspeli da upišu prestižne srednje škole. Takav aktuelni presek stanja objašnjava moguće faktore koji utiču na razvoj rizika za mentalno zdravlje učenika.

Ova nova saznanja stvaraju drugačiju i složeniju sliku ovog obrazovnog sistema. Predstavnici singapurskog obrazovnog sistema se bave ovim rizikom: reakcija predstavnika škole je osnaživanje učenika da usvoje širu pespektivu, da modifikuju svoja očekivanja, prepoznaju svoje snage i prostore za unapređenje kako bi njihova konkurentnost bila još snažnija. Iz takvih poruka je razvijena ideja o podršci učenicima koji doživljavljavaju određene anksiozne ili depresivne teškoće. Plan Ministarstva obrazovanja je da do kraja 2019. godine formira vršnjačku mrežu podrške – edukuje mlade da mogu biti podrška jedni drugima, uz senzitivnost da prepoznaju kada je potrebno da se obrate za pomoć odraslima ili stručnjacima.

Potrebno je imati u vidu značaj podrške mentalnom zdravlju tokom celog obrazovnog procesa. To predstavlja još jedan deo kompetencije kojim se ide ka jednom od ciljeva, a to je osvešćenost građana za opšte konstruktivno funkcionisanje.

Literatura

Baucal, A., & Babić, D. P. (2010). Nauči me da mislim, nauči me da učim

Pavlović-Babić, D., & Baucal, A. (2012). Podrži me, inspiriši me

Gurria, A. (2016). Pisa 2015 results in focus. PISA in Focus, (67), 1.

www.pisa.rs

www.oecd.org

www.moe.gov.sg

www.gov.sg

http://ifonlysingaporeans.blogspot.rs

http://singaporemathematics.com.au

Autor članka: Aleksandra Rakić

Aleksandra je master psihologije obrazovanja. Osnovne i master studije završila je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Zvanje savetnika, na završnoj godini edukacije iz sistemske porodične psihoterapije stekla je na Institutu za mentalno zdravlje. Ima trogodišnje iskustvo saradnje sa hraniteljskim porodicama kao savetnik za hraniteljstvo.