Bolje obrazovanje za bolji svet!

Better education for a better world!

15 Jun

  • By Biljana Ciric
  • In Članci
  • Comments Off

Rizični faktori za pojavu problema u ponašanju u školskom okruženju

 

Tokom poslednjih dvadeset godina sprovedena su brojna istraživanja čiji je cilj bio da utvrde koji sve faktori povećavaju verovatnoću nastajanja različitih oblika problema u ponašanju, a koji se odnose na školsku sredinu (Chung et al.; Farrington, 1995; Gottfredson, 2001; Herrenkohl et al.; Wasserman, et al; prema: Žunić Pavlović i Popović Ćitić, 2005). Od velikog broja faktora, izdvojena su tri: školski neuspeh, antisocijalno ponašanje u školi i nedovoljna posvećenost školi i školskim obavezama.

Školski neuspeh, kao prvi faktor, uslovljen je različitim razlozima, koji se kreću od psiholoških karakteristika samog deteta, preko negativne školske klime, visokih zahteva za školskim postignućima bez adekvatnog sistema podrške od strane nastavnika, niskih očekivanja nastavnika i nedostatka jasnih školskih pravila, karakteristika školskog okruženja, do karakteristika samog obrazovnog sistema (Žunić Pavlović i Popović Ćitić, 2005; Jelić, 2013). Slab školski uspeh i slabo napredovanje u savladavanju školskog gradiva povećava verovatnoću javljanja različitih oblika problema u ponašanju. Školski neuspeh najčešće uzrokuje neangažovanost, povećava frustracije i snižava učeničko samopoštovanje, koje onda uzrokuje da učenici učine neku radnju koja se kategoriše kao problem u ponašanju, ali i dovodi do toga da učenici imaju negativan stav prema školi, drugim učenicima, nastavnicima i sl. (Gašić Pavišić, 2004).

Antisocijalno ponašanje u školi odnosi se na sve oblike ponašanja koji su u suprotnosti sa ustanovljenim pravilima ponašanja u školi. Ovakvo ponašanje ukazuje na socijalnu neprilagođenost i slabo socijalno vezivanje deteta za školu. Antisocijalno ponašanje u školi se odnosi na one oblike ponašanja koji zanemaruju društveno prihvatljivo ponašanje a karakteriše ga: neposlušnost, preosetljivost za greške drugih, sklonost ka nazadovanju, rušilaštvu, svadljivosti, suprotstavljanju, pravljenju smicalica drugima, napadima besa i dr. Istaživanja su pokazala da ukoliko se ovo ponašanje javi na mlađem školskom uzrastu, postoji snažan osnov za razvitak devijantnog i delinkventnog ponašanja (Herrenkohl et al., 2001). Rizik postaje još veći ako je antisocijalno ponašanje udruženo sa agresivnim i nasilničkim ponašanjem i poremećajima pažnje (Farrington et al., 1995).

Treći faktor iz domena školskog okruženja jeste nedovoljna posvećenost školi i školskim obavezama, koja se najčešće javlja u kombinaciji sa školskim neuspehom i ukazuje na negativan stav dece prema školi. Najčešće se ispoljava kroz nedovoljno zalaganje dece na časovima i često neopravdano izostajanje sa nastave (Jovanović i sar., 2014). Ovaj faktor se smatra posledicom slabog vezivanja učenika za školu i nepostojanja jasnih pravila ponašanja, kao i nedoslednosti nastavnika u pridržavanju postojećih pravila (Gottfredson, 2001). Učenici sa slabijom privrženošću školi doživljavaju školu kao mesto frustracije i neuspeha. Usled toga vrlo često nastoje da vreme predviđeno za nastavu provedu izvan škole, što povećava verovatnoću da budu izloženi negativnim uticajima u okruženju (Gašić Pavišić, 2004).

Rizičnim faktorima u školskoj sredini mora se pokloniti naročita pažnja, jer je ponašanje učenika u školi rezultat niza interakcija učitelja i učenika, kao i učenika međusobno. Nesklad između potencijala učenika sa problemima u ponašanju i edukacijskih zahteva škole dovodi do nepoželjnih oblika ponašanja i edukacijske neuspešnosti. Nesporno je da učenici koji imaju izrazit neuspeh u školi moraju biti u fokusu kada je u pitanju prevencija problema u ponašanju u školskom okruženju, ali isto tako moraju biti i polazna tačka u tretmanu dece sa već izraženim problemima u ponašanju kako pojedini oblici problema u ponašanju ne bi prerasli u teže oblike i forme.

Posebno ističemo važnost pravovremene identifikacije rizičnih faktora koji pridonose razvoju problema u ponašanju i preventivnu reakciju škole kako bi se zaustavio dalji razvoj problema u ponašanju. Preventivna uloga škole sastoji se u konkretnim vaspitnim akcijama usmerenim na sprečavanje i otklanjanje negativnih pojava u školi, kao što su: bežanje sa časova, nezainteresovanost za sticanje znanja, neaktivnost, pasivnost na časovima, agresivnost, nepoštovanje nastavnika i drugog školskog osoblja i sl.

Da bi škola uspešno ostvarila svoju preventivnu ulogu, nužno je celovito ostvarivanje i vaspitne i obrazovne funkcije. U tom smislu značajno je blagovremeno uočavanje simptoma i početnih oblika problema u ponašanju. Potrebno je više pažnje posvetiti praćenju i posmatranju ponašanja i aktivnosti učenika, donošenju jasnih pravila i propisa ponašanja, kao i njihovoj primeni, savetodavnom radu sa učenicima, organizovanju slobodnih aktivnosti, kao i saradnji porodice i škole.

Literatura:

Žunić Pavlović, V., Popović Ćitić, B. (2005). Poremećaji ponašanja učenika i mogućnosti prevencije u školskoj sredini. Nastava i vaspitanje, 54 (2–3), 264–279.

Jelić, M. (2013). Specifičnosti pedagoškog rada sa učenicima sa poremećajem ponašanja. Pedagoška stvarnost, 59 (1), 109–124.

Gašić Pavišić, S. (2004). Mere i program za prevenciju nasilja u školama. Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja, 36, 168–187.

Herrenkohl, T.I., Hawkins, J.D., Chung, I.J., Hill, K.G., Battin-Pearson, S. (2001). School and community risk factors and interventions, U: R. Loeber, D., Farrington D.P. (Ur.). Child Delinquents: Development, Intervention and Service Needs. Thousand Oaks, CA, Sage Publications.

Farrington, D. P. (1995). The development of offending and antisocial behavior from childhood: Key findings from Camridge Study in Delinquent Development, Journal of Child Psychology and Psychiatry, 36, 929‒964.

Jovanović, M., Gajić, J., Stepanović, D. (2014). Privrženost školi i posvećenost školskim obavezama. Učitelj, 3, 433–448.

Gottfredson, D.C. (2001). School and delinquency. New York: Cambridge University Press.

Autor članka: Maša Đurišić

Maša Đurišić, master učitelj, zaposlena u Osnovnoj školi „Veselin Masleša” u Beogradu. Student je doktorskih studija na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju u Beogradu, gde trenutno priprema doktorsku disertaciju. Predmet naučno-istraživačkog rada: Prevencija i tretman poremećaja ponašanja. Autor je brojnih naučnih i stručnih radova i učesnik na velikom broju međunarodnih konferencija i stručnih skupova. Realizator je akreditovanog programa stalnog stručnog usavršavanja nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika: Razvijanje socijalnih veština u školi.