Bolje obrazovanje za bolji svet!

Better education for a better world!

23 Aug

  • By Biljana Ciric
  • In Članci
  • Comments Off

Primeri dobre prakse – Razvoj kritičkog mišljenja

 

Critical thinking is not a set of skills that can be deployed at any time, in any context. It is a type of thought that even 3-year-olds can engage in – and even trained scientists can fail in.

  – Daniel Willingham

Iako se na razvijanju kritičkog mišljenja, kao jedne od ključnih veština 21. veka, insistira već dugi niz godina (o čemu svedoče brojni članci i studije, psihološke analize, održane obuke i seminari), osmisliti čas gde učenici postaju kritički mislioci i dalje je veliki zalogaj za većinu predavača. Takav čas, ili možda čitava nastavna oblast, zahteva detaljno planiranje svakog segmenta, korišćenje različitih izvora informacija i prilagođavanje nastavnog materijala, a često je entuzijazam jedini saveznik u tom poslu.

Kako stvoriti kritičkog mislioca za 21. vek?

Ovaj izazov našao se pred nastavnicima Osnovne škole „Jovan Jovanović Zmaj” u Sremskoj Mitrovici. Kao jedna od 10 institucija osnovnog obrazovanja koje su ušle u projekat „Škole za 21. vek” (British Council i Ministarstvo nauke, prosvete i tehnološkog razvoja), ova škola je dobila zadatak da izradi projekat u kojem će jasno biti vidljiva primena veština modernog doba – digitalna pismenost, rešavanje nerutinskih problema i kritičko razmišljanje, koje su učenicima neophodne za uspešnu karijeru na radnom mestu ili za nastavak obrazovanja.

Za temu je odabrana planeta Zemlja i prikazane su aktivnosti učenika od 2. do 8. razreda na rešavanju aktuelnih ekoloških problema, uz novine koje su unete u pristup toj tematici.

Rezultat rada „How Do I See The Earth”, sa segmentima iz 13 održanih oglednih časova, prikazan je na ovogodišnjem Sajmu novih tehnologija u obrazovanju, na štandu British Councila.

Radeći na projektu, uz nadzor i sugestije mentora, tim škole fokusirao se na četiri ključna aspekta u implementaciji kritičkog mišljenja:  razmatranje perspektiva, ispitivanje dokaza, rešavanje nerutinskih problema i traženje dubljih struktura. Pritom, neophodno je bilo voditi računa o tome da kritičko razmišljanje treba predavati u kontekstu predmeta, da ono nije namenjeno samo naprednim učenicima, da iskustvo učenika otvara put ka kompleksnim konceptima, kao i da strategije za kritičko razmišljanje treba da budu eksplicitne i primenjene.

As educators, our job is to help this new generation of kids learn how to think, how to ask unexpected questions, and how to solve problems. It’s not just about the math, ELA, and science standards. We have to help students learn these 21st-century skills. (www.mentoringminds.com)

Ako se drži ovih smernica, svaki edukator može da potvrdi navode sa početka ovog teksta – u kritičkom razmišljanju može da učestvuje čak i trogodišnje dete, naravno, u skladu sa svojom kognitivnom, emocionalnom i socijalnom zrelošću, ali ga moramo podstaći na svestranost i radoznalost, ne smemo od njega tražiti ono do čega ni sami ne možemo da dođemo i moramo mu ukazati na to da za dati problem uvek postoji više različitih rešenja.

To će, kako ukazuje američki psiholog David Willingham, najbolje biti učinjeno ako se pri davanju povratnih informacija učenicima usmeri pažnja na manje aspekte zadatka i dodaju ciljevi, ako je ta povratna informacija kratka, razumljiva, ali ne previše jednostavna, i ako se vodi računa da povratne informacije ne budu previše detaljne i konkretne tako da učenik nema više o čemu da razmišlja.

Zaključci koji su proizašli iz angažovanja na projektu, ukazali su da i najmanja želja za uvođenjem inovacija, iskakanjem iz šablona i pružanjem različitih načina za istraživanje i obradu informacija, stvara učenike koji su motivisaniji da rade na časovima. Tako je i sa razvojem kritičkog mišljenja. Primećeno je da učenici lakše usvajaju oblasti predviđene planom i programom, spremniji su na timski rad i razmenu ideja. Time im se u velikoj meri olakšava stvaranje sopstvenih resursa i dalja primena u nekom drugom kontekstu, što i diktiraju potrebe savremenog društva.

 

Literatura:

Critical Thinking. Why Is It So Hard to Teach?, Daniel T. Willingham, 2007.

Deo sadržaja preuzet sa obuke Škole za 21. vek (British Council), održane u OŠ „Jovan Jovanović Zmaj”, Sremska Mitrovica

Citat i fotografija sa internet stranice  www.mentoringminds.com

Autori članka:

Dragana Bogosavljević diplomirala je informatiku na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu. Trenutno predaje matematiku u Osnovnoj školi „Jovan Jovanović Zmaj” u Sremskoj Mitrovici, gde radi u bilingvalnim odeljenjima od petog do osmog razreda. Kao član Tima za realizaciju dvojezične nastave učestvovala je u projektu „Erasmus+” – „Multiligualism аs а Condition For EU Integration”, zatim „Škole za 21. vek”, u organizaciji Britanskog saveta i Ministarstva prosvete i nekoliko eTwinning projekata. Angažovana je i u Timu za internet prezentaciju i promociju škole, u sklopu kojeg uređuje blog www.esaiserbia.wordpress.com i sarađuje sa nekoliko medijskih kuća.

Branislava Blajvaz je diplomirala na studijama medicinske fizike i masterirala metodiku nastave na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu 2011. godine. Radi u Osnovnoj školi „Jovan Jovanović Zmaj“ u Sremskoj Mitrovici kao nastavnik fizike. Bavi se radom sa talentovanom decom. Dobitnik je mnogobrojnih republičkih nagrada, Svetosavskih povelja i laureat je fonda „Talenti“ AP Vojvodina. Od 2011. godine je predsednik podružnice Društva fizičara Srbije za sremski okrug, u okviru koje organizuje predavanja i stručna usavršavanja za nastavnike. Kao član Tima za realizaciju dvojezične nastave, učestvovala je u projektu „Erasmus+” – „Multiligualism аs а Condition For EU Integration”, zatim „Škole za 21. vek”, u organizaciji Britanskog saveta i Ministarstva prosvete, kao i nekoliko eTtwinning projekata.

Tatjana Štefanac je diplomirala engleski jezik i književnost na Univerzitetu u Sarajevu. Trenutno radi kao nastavnik engleskog jezika u Osnovnoj školi „Jovan Jovanović Zmaj“ u Sremskoj Mitrovici, gde predaje u bilingvalnim odeljenjima od 3. do 8. razreda. Deo je Tima za realizaciju dvojezične nastave, Tima za projekte i koordinator Tima za stručno usavršavanje i napredovanje u zvanju. Kao član Tima za realizaciju dvojezične nastave, bila je koordinator i učesnik projekta „Erasmus +“ – „Multiligualism as a Condition for EU Integration“, koordinator i saradnik na nekoliko eTwinning projekata, kao i koordinator „Pen Pal“, mini-projekta  škole.