Bolje obrazovanje za bolji svet!

A better education for a better world!

19 Jul

  • By Aleksandra Ikonov
  • In Članci
  • Comments Off

 Primer sprovođenja preduzetničkog učenja u nastavi istorije

Razvoj preduzetničke kompentencije na nivou osnovnog obrazovanja usmereno je na razvoj individualnih kvaliteta učenika: kreativnosti, preuzimanja inicijative i samostalnost, a sve sa ciljem da se razvije preduzetnički stav. Aktivnosti koje podstiču aktivno učenje na ovom uzrastu su rad na projektima, učenje kroz igru, prezentacije jednostavnih studija slučaja i posete lokalnim preduzećima i ustanovama.  

Preduzetničko učenje u nastavi istorije pomaže učenicima da bolje shvate društvene procese u prošlosti, probleme sa kojima se ljudi suočavaju, njihove stavove i uverenja, aktivnosti i događaje u kojima učestvuju. To omogućava učenicima da razumeju i bolje se upoznaju sa društveno-ekonomskom sredinom u prošlosti i tako bolje razumeju svoju ulogu u budućem razvoju društva.

Jedna od aktivnosti koja je pogodna za izgradnju i razvoj preduzetničkih veština i stavova kod učenika u nastavi istorije je projekat čiji je cilj stvaranje školskog muzeja i organizovanje muzejske izložbe. Ishod projektne nastave je da učenici razumeju značaj saradnje za ostvarivanje zajedničkih ciljeva i da razumeju značaj odgovornosti za zajednička postignuća, kao i razvijanje znanja, veština i stavova o socio-ekonomskom okruženju i odgovoran odnos prema istorijskom i kulturno-umetničkom nasleđu. Kroz ovaj projekat pored preduzetništva razvijaju se i druge međupredmetne kompetencije: rad sa podacima i informacijama, saradnja i digitalna kompetencija, dok se međupredmetna korelacija ostvaruje sa nastavnim predmetima: građansko vaspitanje, srpski jezik i svakodnevni život u prošlosti. Po završetku ovog projekta učenici će biti sposobni da: generišu i razviju ideje, efektivno ih predstave i odbrane pred drugima, aktivno učestvuju u procesu donošenja odluka razmenom ideja, pregovaranjem i timskim radom i samostalno razvijaju akcioni plan. Učenici će izgraditi i preduzetničke stavove: inovativnost, inicijativu i kreativnost, samopouzdanje, odgovornost, preuzimanje rizika i donošenje odluka, istraživanje, rešavanje problema i komunikativnost. 

Ovaj projekat se realizuje kroz tri aktivnosti:

  1. Planiranje muzejske postavke 

Tokom prve aktivnosti nastavnik prezentuje polaznu ideju – stvaranje školskog muzeja i organizovanje muzejske izložbe. Kako bi razvio kreativnost kod učenika i generisao što veći broj ideja za realizaciju ovog projekta, nastavnik poziva učenike da uz pomoć servisa Linoit, interaktivne oglasne table, iznesu što veći broj ideja za organizovanje ovog događaja. Učenici dobijaju zadatak da na osnovu svog znanja daju predloge o vrsti eksponata koji će biti izloženi. Prema vrstama eksponata koje će učenici prikupljati, formiraju se timovi za sprovođenje projektnih aktivnosti. Kroz grupni rad učenici će izraditi svoj plan aktivnosti za sprovođenje projekta. Nakon što izrade plan aktivnosti, oni će ga prezentovati, a potom će uslediti dogovor o narednim koracima.

  1. Priprema muzejske izložbe 

Druga aktivnost odnosi se na pripremanje muzejske izložbe. Nastavnik učenicima organizuje posetu lokalnom muzeju, gde će ih kustos upoznati sa tim šta podrazumeva organizacija muzejske izložbe, a učenici će imati priliku da obiđu muzejsku postavku. Nakon toga učenici se dogovaraju o prostoru gde će biti organizovana izložba i gde će se kasnije nalaziti školski muzej, o izradi materijala gde će predstaviti lokalnu istoriju, izradi pozivnica, kao i organizaciji rada tokom same izložbe. Učenici će u skladu sa svojim ranijim zaduženjima prikupljati eksponate u skladu sa svojim mogućnostima. Nastavnik formira dve grupe učenika: jedna grupa učenika je zadužena za izradu materijala kojim će predstaviti lokalnu istoriju. Ovom aktivnošću učenicima će se približiti prošlost i razviti osećaj za očuvanje i negovanje kulturne baštine mesta i okruženja. Učenici će prikupiti fotografije i informacije o istorijskim spomenicima i istorijskim lokalitetima u njihovom mestu, a u školskoj biblioteci potražiće knjige o istorijskom razvoju njihovog mesta.  Druga grupa će biti zadužena za izradu i podelu pozivnica, koje će biti podeljene svim zaposlenim u školi, roditeljima i drugim potencijalnim posetiocima. Učenici će pripremiti prostor, podeliti pozivnice i materijal o lokalnoj istoriji, dogovoriće se o organizaciji rada tokom izložbe i postaviće izložbu.

  1. Muzejska izložba 

Treća aktivnost se odnosi na  muzejsku izložbu. Tokom trajanja izložbe učenici će imati zaduženja: naći će se u ulozi kustosa i davaće informacije posetiocima izložbe, a takođe će brinuti o eksponatima. Po završetku izložbe, učenici diskutuju o sprovođenju ove aktivnosti: ideji i načinu realizacije, problemima i propustima tokom sprovođenja.

Kroz ove projektne aktivnosti učenici su podsticani da koriste svoju kreativnost, da istražuju i eksperimentišu. Učenici su stekli znanja o lokalnoj zajednici u kojoj žive i razvili su interesovanje za aktivnosti koje se u njoj odvijaju. Učenici su razvili i neke od veština kao što su smišljanje ideja, donošenje odluka i rešavanje problema, radili su u timu i preuzimali su odgovornost za realizaciju aktivnosti.  

Literatura:

  1. Izgradnja preduzetničkih kompetencija, Priručnik za nastavnike osnovnih i srednjih škola, Podgorica 2008.
  2. 2. Upustvo za implementaciju preduzetničkog učenja kroz obavezne predmetne programe u osnovnoj školi, Zavod za školstvo, Podgorica 2013

Autor: Jelena Lilić, master istoričar. Završila je istoriju na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Odmah po završetku studija počela je da radi u osnovnom obrazovanju odraslih. Pobedila je na konkursu „Digitalni čas“ Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacije u školskoj 2018/2019. godini sa temom „Istorijski izvori“. Trenutno je zaposlena u dve škole – OŠ „Milivoj Petković-Fećko“ u Platičevu kao nastavnik istorije i OŠ „Ivo Lola Ribar“ u Rumi kao nastavnik istorije i preduzetništva u okviru osnovnog obrazovanja odraslih.