Bolje obrazovanje za bolji svet!

A better education for a better world!

28 May

Priča o priči u slikama

Deca vole da im se čita, a kasnije i sama da čitaju tekstove koji čine književnost namenjenu njima. Svet književnosti za decu jeste svet mašte, bajkovitosti, fantastike, pun dinamike i zanimljivosti. Deca se pri slušanju ili čitanju emotivno stapaju s njim, razmišljaju i zamišljaju svoje svetove. Stvaralačka mašta ih vodi i pomaže im da otkriju mnoge tajne i osobenosti ovoga sveta.

„Priča u slikama” –  prva dečja knjiga

Među brojnim knjigama za decu predškolskog uzrasta nalazi se slikovnica – „Priča u slikama”. Ona je često prva „pročitana” knjiga malog deteta, štivo sa književno-umetničkim vrednostima tokom prvih godina dečjeg života. Dete dugo pamti predstave koje memoriše „čitajući” slikovnicu. Na poetičan i duhovit način ona predstavlja jednostavan tumač prirode, ljudi i sredine u kojoj se dete nalazi, dok istovremeno naglašava prave vrednosti.

Slikovnice se mogu svrstati u dve osnovne grupe:

  • slikovnice koje sadrže objektivna i razumljiva saznanja iz prirode i društva;
  • slikovnice metaforičnog karaktera koje su produkt stvaralačke mašte.

Takođe, slikovnice se mogu razlikovati u pogledu dimenzija i materijala od kog su napravljene. Mogu biti dvodimenzionalne, trodimenzionalne, sa otvorima ili zvučnim efektima, dok su motivi i sadržaji uvek usklađeni sa dečjim uzrastom.

U radu sa decom mlađom od tri godine koriste se slikovnice sa manje elemenata i gotovo bez teksta, napravljene od tvrđeg materijala. Takva slikovnica predstavlja neku vrstu igračke. Proistekla je iz uverenja da likovni izraz deluje na čoveka, a posebno na dete, snažnije nego tekstualni. U trećoj godini dete teži slikovnicama sa nizom slika na osnovu kojih povezuje fabulu ponuđenog sadržaja, dok u četvrtoj postaju interesantne slikovnice  sa mnoštvom detalja koji podstiču maštu, pa ono samo „čita” i prepričava tekst. Peta godina je karakteristična po slikovnicama sa kraćim tekstom, koji omogućava detetu da ono samo stvara prve rečenice, koje predstavljaju suštinsko viđenje svake slike. U periodu pred polazak u školu dete može da savlada slikovnicu sa obimnijim tekstom. Interesuju ga ilustrovane basne, pripovetke, pesme ili priče. Na kraju ovog perioda dečja slikovnica polako se zamenjuje knjigom sa ilustracijama.

Kako izabrati pravu slikovnicu?

Prilikom izbora potrebno je birati slikovnice koje su verne stvarnom životu, sa istaknutim linijama, bojama, pokretima i likovima. Dobar izbor slikovnica će podsticati dete na aktivnost, razgledanje njenog sadržaja, slušanje, postavljanje pitanja i uključivanje u komunikaciju. Slikovnice se ne zasnivaju samo na tekstualnom elementu već i na likovnom izrazu. Tekst je u drugom planu. U slikovnici je dozvoljena i hiperbola, ponekad je i poželjna, ali mora biti usko povezana sa sadržinom da ne bismo doveli dete u situaciju da stekne pogrešne predstave o bićima i predmetima.

Kako kazivati tekst slikovnice?

Prilikom kazivanja teksta cilj je izazivanje posebnih utisaka, osećanja, raspoloženja, misli i stavova kod dece. Da bi se to ostvarilo, moramo se pridržavati vrednosti govornog jezika bitnih za verbalnu komunikakciju, jer prilikom čitanja ili prepričavanja teksta „nije bitno samo shvatanje njegove misaone strane već i isticanje stava čitača prema onome što čita” (Ilić, P. 2006). Ma koliko nastojali govoriti pravilnim i leksički razvijenim jezikom, bez primene vrednosti govornog jezika, naša kazivanja ili čitanja delovala bi prazno, monotono i neuverljivo, jer naše unutrašnje doživljavanje instiktivno teži da nađe izraz u razvijenijem i punijem obimu govornih mogućnosti.  Prepričavanje ili čitanje teksta mora da se odlikuje tačnošću izgovorenih misli, pravilnom primenom normativno književnog jezika u govoru, jasnoćom izlaganja misli i unošenjem živosti u sopstveno izlaganje. Takođe, potrebno je obratiti pažnju na kraće i duže pauze,  koje pružaju mogućnost isticanja pojedinih reči i rečeničnih delova, stvaraju napetost u pripovedanju i povećavaju dečju uzbudljivost tokom slušanja. Ne treba zanemariti intonaciju i boju glasa, melodičnost ili svrsishodnost govora.

Pomenute vrednosti govornog jezika, sve zajedno, utiču „da se govor uskladi sa doživljajem, sa shvatanjem onoga o čemu govorimo, bez neumesne patetike, usiljene prirodnosti, neprirodne afektacije, pogrešnog isticanja reči i pričanja koje ne ostavlja utisak” (Maljković, M., 2005).

 

Kako primeniti tekst slikovnice?

U prvim godinama života slikovnica je detetu igračka, a kasnije sredstvo koje mu pomaže da priča, iskazuje svoja osećanja, bogati rečnik i razvija sopstvenu stvaralačku ličnost. One u početku nalaze primenu prilikom motoričke aktivnosti, kasnije perceptivne, da bi na kraju postale podsticaj intelektualnim dečjim  igrama, tokom kojih dete može da poredi, uviđa, zaključuje ili istražuje. Vaspitačima i roditeljima slikovnica može koristiti za raznovrsna istraživanja razvoja dečjeg govora, za vežbe artikulacije i diskriminacije, za bogaćenje dečjeg rečnika i razvoj rečenice, razvijanje dečje mašte, vežbe stvarnog i stvaralačkog pričanja, opisivanja ili prepričavanja. Deca moraju biti pripremljena za posmatranje slika i zapažanje detalja. Komunikacija sa decom tokom rada sa slikovnicom  treba da prati sledeći tok: „Šta je nacrtano na slici?”, „Šta rade na slici?”, a nakon toga „Šta slika predstavlja?” Svi dečji odgovori dobijeni postavljanjem ovako formulisanih pitanja povezuju se u neku vrstu priče da bi se dobila konkretna predstava o onome što su gledala. Tekst slikovnice je samo polazna osnova za dečje jezičko stvaranje, istraživanje ili raznovrsne interaktivne igre. Koristeći slikovnice, detetu se omogućuje da:

  • postavlja pitanja i analizira;
  • istražuje;
  • snalazi se u novim situacijama;
  • rešava probleme na nov način;
  • zamišlja i stvara;
  • tumači svoj vlastiti svet;
  • neguje misaone i kreativne procese;
  • razvija individualne sposobnosti, energičnost i istrajnost.

Vaspitači često ističu da deca predškolskog uzrasta vole slikovnice koje su interesantne,  neobične, šarene i koje imaju zabavan sadržaj. Međutim, nije retkost da deca predškolskog uzrasta u korelaciji sa metodikom likovne kulture stvaraju sopstvene slikovnice sa vaspitačem. Upravo su one za njih često od posebne važnosti, dugo se čitaju i čuvaju, a kako i da ne – u nju su utkali sopstvenu kreativnost.

 

Reference:

Ilić, P. (2006). Srpski jezik i književnost u nastavnoj teoriji i praksi. Novi Sad: Zmaj.

Belamarić, D. (1969). Slikovnica – prva dečija knjiga. Novi Sad: Zbornik radova.

Maljković, M. (2005). Metodički priručnik za razvoj govora dece predškolskog uzrasta. Kikinda: Savez pedagoških društava Vojvodine.

Maljković, M. (2007). Kreativni postupci u metodičkoj obradi basne. Novi Sad: Zmaj.

 

Autor: Milanka Maljković, doktor pedagoških nauka, profesor na VŠSSOV u Kikindi za oblast pedagoških nauka – metodika nastave. Autor brojnih radova u okviru pomenute oblasti.