Bolje obrazovanje za bolji svet!

A better education for a better world!

28 Jun

  • By Aleksandra Karadzic
  • In Članci
  • Comments Off

Poverenje na času

 „Jedan pokazatelj ispravnosti obrazovnih postupaka jeste sreća deteta.“  

                                                                                           Marija Montesori, pedagog, filozof i lekar

 

Mnogi savremeni pedagozi ističu da je razvijanje kreativnosti i kritičkog mišljenja veoma važno za  razvoj ličnosti učenika. Zbog toga je jedan od zadataka nastavnika da podstiče sposobnosti učenika stavljajući ga u aktivnu i istraživačku situaciju. Razvijanje kreativnosti i kritičkog mišljenja je u direktnoj vezi sa razvojem unutrašnje motivacije učenika.

Ako imamo u vidu činjenicu da se savremene tehnike i metode učenja razlikuju od tradicionalnih, onda se menja i sam pogled na atmosferu za vreme časa. Pošto očekujemo da metode nastave budu sve više orijentisane na aktivnost učenika, na istraživanje i otkrivanje, na međusobnu saradnju učenika, sasvim je očekivano i da atmosfera na času bude dinamičnija i „življa“ u odnosu na tradicionalnu nastavu.

Govoreći o tišini i radnoj atmosferi za vreme časa, mislimo prvenstveno na disciplinu učenika. Tradicionalna disciplina se zasniva na „slepoj poslušnosti“ i autoritetu nastavnika. Ovakav vid discipline je u korelaciji sa nastavom u kojoj se isključivo predaje i ispituje. Učenik je u pasivnoj ulozi i uglavnom sluša i reprodukuje nastavno gradivo. U tradicionalnoj nastavi pod disciplinom se podrazumeva kontrola ponašanja koja je spolja uvedena.

Nasuprot tradicionalnoj nastavi, u demokratskom upravljanju školama se smatra da učenici kojima se ponudi poverenje stiču veći stepen odgovornosti i unutrašnju motivaciju. To ne znači da ne postoje pravila ponašanja, već da je više održiva disciplina koja se bazira na međusobnom poverenju. U ovakvom pristupu nastavi način učenja nije „uniformisan“, već je prilagođen individualnim mogućnostima i potrebama učenika. Učenici imaju i više slobode po pitanju izbora samog načina učenja.

Metod rada proizilazi iz smisla i shvatanja suštine nastave i obrazovanja i njihove vrednosne osnove. U tradicionalnoj nastavi nisu dovoljno vrednovani inicijativa i originalnost učenika. „Pod snažnim dejstvom novih društvenih i proizvodnih odnosa potiskuje se formalizam iz škole, a to utiče  i na nov pristup vrednovanju rada u njoj“, kaže dr Mladen Vilotijević. Džon Djui ističe da škola „nije priprema za život, nego sam život“. Ovaj filozof i teoretičar obrazovanja naglašava da škola mora biti životna zajednica u punom smislu ove reči.

Da bismo analizirali radnu atmosferu na času, zapravo je  potrebno da analiziramo i motivaciju učenika za učenje u nastavnom procesu. Jedan od zadataka  istraživača u obrazovanju jeste da pronađu efikasne strategije koje motivišu učenike za učenje. Po Gardneru efikasno učenje ne zavisi samo od nastavnih metoda i oblika, već i od osećanja učenika, interesovanja i ciljeva. Pedagozi, psiholozi i praktičari sve više naglašavaju motivaciju kao važan činilac nastave i učenja. Neki psiholozi definišu unutrašnju motivaciju kao samoodređujuće spontane aktivnosti koje osoba sprovodi kada slobodno sledi svoja interesovanja. Dakle, ključno pitanje unutrašnje motivacije čine interesovanja. Takođe, neki teoretičari smatraju da pitanje motivacije za učenje ne treba posmatrati samo kao individualni fenomen i način ostvarivanja discipline i moći. Ovo pitanje se može tumačiti i u širem socijalnom kontekstu.

U okviru praćenja i vrednovanja rezultata rada učenika prate se i vrednuju znanja, ali i: potrebe, interesovanja učenika u nastavi, radne navike, odnos učenika prema radu, ponašanje učenika u grupi (saradnja), procenjuju se osobine ličnosti i odnos prema radu. Time se ukazuje na potrebu kompleksnijeg i šireg praćenja i vrednovanja rada učenika. Na taj način se mogu izbeći slabosti tradicionalnog ocenjivanja. To je podsticaj za otvaranje novih vidika u obrazovanju i pripreme učenika za neka nova zanimanja budućnosti.

Literatura:

  • Vilotijević, Mladen (1992): Vrednovanje pedagoškog rada škole, Beograd: Naučna knjiga, Centar za usavršavanje rukovodilaca u obrazovanju, PA, Beograd
  • Vilotijević, Mladen (2000): Didaktika, organizacija nastave, Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Učiteljski fakultet, Beograd
  • Djui, Džon (1971 ): Vaspitanje i demokratija, Obod, Cetinje 

 

Autor: Jelena Jugović Jovanović, master učitelj. Radi kao profesor razredne nastave u osnovnoj školi. Master studije je završila na Učiteljskom fakultetu u Beogradu. Koautor je pet udžbenika u okviru oblasti Prirode i društva, kao i dva priručnika za nastavnike. Recenzent je jednog udžbenika u oblasti gramatike. Autor je brojnih članaka u listu „Prosvetni pregled“, kao i članaka u stručnim časopisima „Obrazovna tehnologija“ i „Učitelj“. Dobitnik je treće nagrade na Nagradnom konkursu za nastavnike osnovnih škola „Digitalni čas“, Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija. Član je redakcije „Zbornika primera školskih programa za prvi razred obaveznog osnovnog obrazovanja školske 2003/2004. godine“, Ministarstva prosvete i sporta Republike Srbije. Učestvovala je u nekoliko projekata od nacionalnog značaja pri Ministarstvu prosvete i sporta Republike Srbije. Uspešno je sarađivala sa Savezom učitelja Republike Srbije kroz niz  radionica. Nagrađivana je u oblasti književnog i dramskog stvaralaštva.