Bolje obrazovanje za bolji svet!

A better education for a better world!

22 Feb

Park nauke u funkciji znanja-mit ili stvarnost?

 

KO i GDE je napravio prvi Park nauke u Srbiji?(Međunarodna iskustva)

Odgovor na postavljeno pitanje može biti kratak i možda jednosložan. STVARNOST! Ali naslov zavređuje pažnju i valjalo bi ga argumentovati. Za početak, odbranimo stvarnost Parkova nauka u našoj zemlji, ali i u svetu. Potreba da se nastava i učenje fizike i drugih prirodnih nauka odvijaju u širem prostoru nego što je učionica, uočena je i istaknuta tokom poslednjih decenija od strane fizičara, astronoma, geografa, nastavnika, pedagoga, filozofa i arhitekata. Znanje o osnovnim zakonima prirode je prikupljeno i oblikovano od strane velikih naučnika tokom impresivnog istorijskog perioda. Neophodno je da studenti dobiju prilku da ponove iskustva i rezonovanja naučnika, kako ona koja su vodila do pravilnih, tako i ona koja su vodila do pogrešnih zaključaka i rešenja. Da bi profesor mogao da realizuje takve situacije, potrebno je da ima mogućnosti da koristi širi prostor od učionice i laboratorije za fiziku. Potrebni su hodnik, dvorište, krov, fasada, terasa da bi se ugradili uređaji i elementi koji omogućuju preslikavanje, demonstraciju i studiranje fizičkih pojava i tako izazivaju asocijacije i podstiču interesovanja i pitanja. Autori članaka, koji su objavljeni od 1972. do 2001. u časopisu Nastavnik fizike (engl. Physics Teacher) u kolumni “Ukrasi hodnike” (engl. Deck the Halls) predložili su više uređaja za demonstraciju u školskom hodniku. Evropsko društvo fizičara je publikovalo biografije slavnih Evropskih fizičara na posterima, da bi se koristili u laboratorijama i hodnicima škola. Društvo fizičara Srbije prevelo je i publikovalo te postere na srpski jezik, da bi bili distribuirani školama u Srbiji. Sa svoje strane, arhitekte širom sveta su inicirale i svesrdno se predale inovativnom projektovanju škola, ako i poboljšanju sveukupne okoline u kojoj se odvija obrazovanje. Dobra okolina olakšava, obogaćuje i podstiče kreativno mišljenje. Koncept eksperimentalne zone za razvoj ljudskih čula, koje je predložio Hugo Kukelaus, pisac, pedagog, arhitekta, filozof i umetnik, dovela je do stvaranja instalacija za razvoj čula. Mnoge od ovih instalacija su veoma korisne u obrazovanju iz fizike, a njihov estetski izgled ih čini korisnim za obrazovanje iz umetničkih predmeta.

Jedan od najpoznatijih parkova nauke na svetu je „The Clore Garden of Science“ u Izraelu i on je bio svojevrsna inspiracija prof. dr Mirjani Popović Božić da napiše prvi članak u Srbiji o školskoj arhitekturi u funkciji učenja 2003. godine. Ideja o parku nauke u Srbiji potekla je sa izložbe „Mileva i Albert Ajnštajn u vremenu i prostoru“ koja je bila organizovana te godine u Narodnom Muzeju u Šapcu. Do realizacije prvog naučnog parka u Srbiji čekalo se još narednih 8 godina. Prvi Park nauke u Srbiji otvoren je u Šapcu 26. 03. 2011. Šabački Park nauke je nastao promišljanjem, odlučnošću i entuzijazmom naučnog tima koji se sastojao od prof. Dr Mirjane Popović Božić, mr Tatjane Marković Topalović i dr Gorana Stojićevića. Prvobitno mesto za Park nauke bilo je u centru grada u Velikom parku, a zatim je posle 6 meseci premešten u dvorište Centra za stručno usavršavanje na Letnjikovcu – Šabac.

Koje instalacije postoje u šabačkom Parku nauke i kako utiču na proces učenja?

Prva instalacija Parka bio je DING – Dan, Noć, i Godina na Globusu. Kugla teška 1850 kg, izlivena od 7 slojeva ferocementa na ručno savijanoj žičanoj konstrukciji. Ova „lopta“ ima osu koja je paralelna sa osom naše planete te je njeno kretanje sinhronizovano sa planetom Zemljom. To zapravo znači da osunčavanje kojem je izložena Zemlja u Sunčevom sistemu, „trpi“ i naš DING globus u Šapcu, sa podjednakom preciznošću. DING globus je idealna instalacija za posmatranje dnevnog i godišnjeg osunčavanja planete, za praćenje terminatora, obdanica/noć, pomaže precizno posmatranje letnjeg i zimskog solsticija, ekvinocija, omogućava određivanje periferne i ugaone brzine naše Zemlje, rastojanje između različitih tačaka na DING globusu, uz uvažavanje razmere u kojem je napravljen. Obrazovne aktivnosti na DING globusu su neverovatno interesantne za decu uzrasta od 5. do 19. godina, a pri tom su u skladu sa nacionalnim kurikulumom.

Sledeća instalacija kojom se može pohvaliti Park nauke u Šapcu je edukativna fontana sa tri bočna mlaza. Ovaj vid fontane je vekovima predstavljao nedoumicu u naučnom razmatranju Leonarda Da Vinčija i Toričelija. Ona je konstruisana tako da se prvi i treći mlaz seku u jednoj tački, a drugi mlaz ima domet koji je jednak visini stuba tečnosti. Zapravo ova fontana predstavlja vizualizaciju realnih korena kvadratne jednačine, koja nastaje kao posledica rešavanja problema kompilacijom Bernulijeve jednačine i horizontalnog hica. Važno je reći da je ovako naučno zamišljena fontana, jedina u svetu.

Sve ulice u Parku nauke su dobile imena po značajnim naučnicima čija se nauka dešava u odgovarajućoj ulici ili su zadužili grad na desnoj obali Save ili su se školovali u njemu. Dakle, ulice Mileve Ajnštajn (školovala se u Šabačkoj gimnaziji dve godine), Isaka Njutna, bulevar Milutina Milankovića (njegova žena Kristina – Tinka Topuzović, bila je rođena Šapčanka), Mendeljejeva, Sigmunda Frojda. Naravno, Park nauke otvara prostor i za istraživanje u društvenim i filosofskim naukama. Park nauke u Šapcu danas ima 27 instalacija, Periodni sistem na fasadi zgrade, šah na otvorenom, grafenska učionica, brahistohrona, parabolična zvučna ogledala, modeli DNK-a atoma, analematski časovnik, replika Griničkog meridijana, tečna Pitagorina teorema, model Piramide, optičke iluzije…

Ideja Parka nauke jeste da omogući učenicima da izađu iz skučenih učioničkih prostora i proaktivno razmišljaju prolazeći kroz isti ili sličan misaoni proces kroz koji je prolazio naučnik koji je naučni problem istraživao.

Ciljevi parka nauke

Osnovni cilj parka nauke je izvesti učenike iz učionice i naučiti ih da koriste 3-D udžbenik za razumevanje i percepciju nauke. Život se ne dešava samo u učionicama, realan život i niz fizičkih fenomena se dešavaju i u prostorima koji nisu učionički. Pored ovih, bilo je još mnogo drugih, takođe važnih ciljeva, kao što su:

  • merljivo istraživanje o napretku učenika u usvajanju naučnih fenomena kroz nastavu u parkovima nauke;
  • obuka nastavnika za korišćenje parkova nauke, artikulacija i održavanje uglednih i oglednih časova u proširenim školskim laboratorijama – parkovima nauke;
  • stvaranje mreže parkova nauke u našoj zemlji sa jasnim ciljem razvoja obrazovnog turizma u Srbiji;
  • razvijanje svesti kod šire zajednice da sva školska dvorišta u našoj zemlji mogu postati male laboratorije na otvorenom po ugledu na šabački park nauke.

Perspektive razvoja parkova nauke i obrazovnog turizma u Srbiji

Kroz šabački park nauke je prošlo, učilo i promišljalo oko 10000 učenika i posetilaca i održano preko 500 javnih časova i radionica. Postoje istraživanja koja pokazuju da je percepcija nauke u podsticajnim sredinama čak za 50% kvalitetnija, pouzdanija i sadržajnija od usvajanja znanja u dvodimenzionalnim udžbenicima. Istraživanje ove vrste će u narednoj godini biti predstavljeno u prvoj doktorskoj tezi koja se bavi temom naučnih parkova kod nas i u svetu.

Danas u Srbiji, po ugledu na šabački park nauke (koji je zapravo izvršio globalan uticaj u Srbiji) otvoreno je još pet parkova nauke, Park na Adi, Kikinda, Čačak, Kragujevac, Niš, Kanjiža i Kruševac (u pripremi). Svi parkovi su otvoreni ili se planiraju u dvorištima centara za stručno usavršavanje. Mreža parkova nauke u Srbiji se polako stvara sa jasnom namerom autora da ideja podsticajnih okolina za učenje prirodnih nauka počne da živi pre svega u dvorištima osnovnih i srednjih škola sa svom različitošću koje nam daju ishodi nacionalnog kurikuluma.

Umesto zaključka

Vratimo se na početak i kao pravi kritičari osvrnimo se na pitanje u naslovu, da li je park nauke mit ili stvarnost? Da li je stvarnost mogli ste zaključiti iz prethodnog teksta, ali ostaje pitanje da li je park nauke ujedno i MIT?

Brojne su tvrdnje da je najveći broj mitova prožet namerom da se razume svet i značaj života u njemu, da se razume priroda, jer MIT nije govor koji izražava neku simboličku istinu, već oblik određenog načina mišljenja koji prethodi RACIONALNOM filosofskom mišljenju. Ovom opisu odgovara upravo šabački Park nauke.

Zbog toga, MIT je bitan sastojak razvoja ljudske civilizacije i on nije nikakva uzaludna priča, već vredna AKTIVNA SILA kojom oblikujemo pragmatičan svet.

Dakle, PARK NAUKE JE I MIT I STVARNOST!

 

Autor: mr Tatjana Marković Topalović –Diplomirala na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, magistrirala na Medicinskoj fizici, Departmana za fiziku, Univerziteta u Novom Sadu. Radi kao nastavnik fizike u Medicinskoj školi „Dr Andra Jovanović“ u Šapcu. Poseduje preko 600 sati stručnog usavršavanja u zemlji i inostranstvu. Posebno ističe dva puta boravak u CERN-u u Švajcarskoj i na konferenciji EGU u Beču, u Austriji. Ko-autor je prvog Parka nauke u Srbiji, koji se nalazi u Šapcu. Višestruko je nagrađivana od 1997. za svoj rad, a od toga posebno ističe zadovoljstvo zbog nagrade za najboljeg nastavnika Srbije, 2014. godine za koje je nominovana ispred Udruženja „Živojin Mišić“, kao i nominaciju ispred Srbije za takmičenje za najboljeg nastavnika sveta, GTP-Global Teacher Prize (2018). Udata je, supruga je jednog inženjera, majka dve ćerke, jedna koja je već inženjer i druge koja teži tome da postane. Veruje u učenje i obrazovanje, ma gde na Zemljinoj kugli. Njen moto je „Sloboda se ne dobija, sloboda se osvaja!“.

Leave a Comment