Bolje obrazovanje za bolji svet!

A better education for a better world!

30 Aug

  • By Aleksandra Karadzic
  • In Članci
  • Comments Off

Nauka superheroja – polazna osnova za popularizaciju nauke među učenicima osnovne škole

 

Svedoci smo činjenice da su rezultati PISA (Programme for International Student Assessment) i TIMSS (Trends in International Mathematics and Science Study) testova ukazali na izvesne nedostatke obrazovnog sistema u Srbiji. Naime, pomenuti testovi pokazali su da je kvalitet znanja učenika uglavnom na nivou reprodukcije i prepoznavanja, te da nisu funkcionalna i praktično primenljiva. Mali procenat učenika ima veštine i znanja koja su potrebna za rešavanje relativno teških problemskih zadataka koji zahtevaju praktičnu primenu znanja iz različitih nastavnih predmeta. 

Sa druge strane, istraživanja pokazuju da se pojedinačni interesi za prirodne nauke često javljaju tek kod učenika srednjih škola, i to u malom ili nedovoljnom procentu za potrebe savremenog društva (Tai, Liu, Maltese & Fan, 2006). Slična situacija je i u Srbiji, te, u skladu sa tim, statistika pokazuje da zainteresovanost srednjoškolaca za studiranje prirodnih nauka nije velika i da postoji tendencija smanjenja broja upisanih studenata. Iz tog razloga naučnici podvlače važnost povećanja naučne pismenosti (naučnih znanja i veština dece osnovne škole), ali i promocije i popularizacije sadržaja prirodnih nauka. Kako bi se to postiglo, strateška dokumenta (pre svega Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji 2020) predviđaju razvoj divergentnog mišljenja učenika i kreativnosti i sticanje praktično primenljivih znanja kroz međupredmetno planiranje i povezivanje nastavnih sadržaja prirodnih, društvenih i drugih sociokulturnih područja koja se izučavaju u školi. 

 

Pri obradi nekih sadržaja prirodnih nauka, koji su sami po sebi kompleksni i teški za razumevanje, dodatne teškoće mogu nastati ukoliko izostaje povezivanje sadržaja sa svakodnevnim iskustvom i interesovanjima učenika. Obrada sadržaja prirodnih nauka kroz aktuelne i zabavne koncepte omogućila bi učenicima šire sagledavanje pojava i procesa, primenu znanja u novim i drugačijim situacijama i povećanje unutrašnje motivacije za učenjem. Brojni didaktičko-metodički modeli (integrativna nastava, učenje kroz igru, STEAM obrazovni pristup, primena ICT u nastavi itd.) omogućavaju povećanje interesovanja učenika, a u svetu je već neko vreme aktuelan i koncept Nauka superheroja (Gresh, Weinberg, 2002; Kakalios, 2005). 

Filmovi o superherojima veoma su popularni, a mnogi učenici (pre)poznaju likove kao što su Supermen, Antmen, Hulk, X-Men itd. i njihove supermoći, te se vrlo smisleno mogu upotrebiti za obradu pojedinih nastavnih sadržaja, ali i kao jedan od mogućih načina motivisanja učenika za proučavanje prirodnih nauka. Korišćenje koncepta Nauka superheroja u naučnoj komunikaciji u kombinaciji sa istraživačkim i STEAM aktivnostima na časovima omogućava osmišljavanje kreativnih dijaloga i radionica za učenike u okviru kojih se mogu objasniti zakoni fizike, biologije i drugih prirodnih nauka na kojima se zasnivaju supermoći heroja popularnih naučnofantastičnih filmova. U tom kontekstu postoji prostor da se u tom pravcu i razmišlja o tome koja nauka je u osnovi moći Suprmena, Hulka, Dedpula, X-Mena itd. 

Posebno su interesantni sadržaji fizike koji se na ovaj način mogu obraditi kako pojednostavljeni za učenike od I do IV razreda, tako i didaktički transformisani, metodički oblikovani i prilagođeni učenicima starijih razreda osnovne škole. Kratki inserti, video-zapisi mogu se upotrebiti u obrazovne svrhe na časovima kako bi se učenicima objasnili npr. Njutnovi zakoni, na kojima se zasnivaju moći Supermena i drugih heroja koji lete i znaju borilačke veštine. Njihova akcija i međusobna interakcija mogu poslužiti kao primeri pokretanja i zaustavljanja tela, slobodnog pada, otpora sredine, hica naviše i dejstva gravitacije. Rešavanjem problema npr. ko je brži i zašto, Supermen ili Fleš, učenici mogu saznati o karakteristikama ravnomerno promenljivog pravolinijskog kretanja i ubrzanja. Primenom STEAM aktivnosti pri realizaciji ogleda (npr. raketa na sirće i prašak za pecivo, automobil na vazdušni pogon itd.) mogu se ispitati i proveriti Zakon inercije, II Njutnov zakon i Zakon akcije i reakcije. Putem scena iz filmova i stripova o Elektri i Magnetu mogu se izučavati specifičnosti i jačina električnog i magnetnog polja, odnosno moći heroja zasnovane na elektičnom potencijalu, naponu i magnetnoj sili. Kroz praktične STEAM aktivnosti mogu se ispitivati jačina električne struje, dejstvo magneta na metale i rad sile u električnom polju. Učenici mogu praviti modele elektromagneta na osnovu kojih će učiti o dejstvu magnetnog polja na strujni provodnik.

 

Kada su u pitanju sadržaji biologije, na osnovu moći superheroja mogu se izučavati prirodne pojave i procesi na onovu kojih se traga za sličnim osobinama živih bića. Na primer: pojačana čula Dardevila, simbiotsko biće Pojzon Ajvi, specifičnosti i karakteristike paukove mreže i Spajdermenovo hodanje po zidovima, genetski inženjering i snaga Antmena pomoći će učenicima da otkriju koje supermoći poseduju živa bića kroz njihova naučna objašnjenja. 

Popularni filmovi o prethodno navedenim superherojima mogu podstaći gledaoce na razmišljanje o prirodnim pojavama, ali kako bi obezbedili veću gledanost i kako bi se privukla pažnja publike, vrlo često se pribegava trikovima i preuveličavanju delovanja prirodnih zakona do te mere da se predstavljaju situacije koje nauka ne može da potvrdi, objasni i opravda. To je takoe značajan i važan segment koji se može upotrebiti u obrazovne svrhe, ne samo da se razjasne greške, dileme, zablude i eventualni naučni propusti već i da se kroz dijalog i praktične STEAM aktivnosti razvija kritično mišnjenje i kreativnost učenika kao vrlo važne kompetencije za život i rad u 21.veku. Npr. analizom fizičkih zakonitosti prilikom plivanja i uticaja vodene sredine na oblik tela živih bića može se istražiti i pokazati kako bi zaista izgledao Akvamen da živi na dnu hladnog okeana, gde deluje hidrostatički pritisak, mogu se pokazati zakoni kretanja tela kroz fluide (Arhimedov zakon), ali i to kako na njegov izgled utiče mehanizam ribljeg mehura, gustina tečnosti, otpor sredine itd.

Ovo su samo neki primeri u okviru kojih se može upotrebiti koncept Nauka superheroja, a brojni su sadržaji prirodnih nauka koji mogu da se obrade na ovaj način, te uspešnost primene ovog koncepta u velikoj meri zavisi od kreativnosti i stručnosti nastavnika i njihove motivacije. Značaj prethodno pomenutog koncepta potkrepljuju i rezultati brojnih naučnih istraživanja koja su objavljena u prestižnim časopisima širom sveta. Tema Nauka superheroja i mogućnosti njihovih supermoći ima potencijala za dalje razvijanje i unapređenje u budućnosti. Takođe, preporuke su i da se razmisli o tome kako se upotreba koncepta superheroja u učionici može koristiti za rešavanje nedovoljne zastupljenosti žena i stereotipa kada su u pitanju prirodne nauke i naučnici, ali i drugih savremenih dilema i stremljenja u obrazovanju i nauci. 

Tekst o Nauci supeheroja nastao je u saradnji sa doc. dr Oliverom Cekić-Jovanović, kao rezultat projekta Supeheroji i moćna nauka.

 

Literatura:

  1. Kakalios, J. (2005). Physics of Superheroes. New York: Gotham Book.
  2. Lois H. Gresh, Robert Weinberg (2002). The Science of Superheroes. Hoboken: New Jersey Published simultaneously in Canada: Published by John Wiley & Sons, Inc.
  3. Tai, R., Liu, C. Q., Maltese, A. V. and Fan, X. (2006). Planning Early for Careers in Science. Science, 312, 1143–1144.
  4. https://pefja.kg.ac.rs/promocija-nauke/

 

Autor: Milica Radulović je student IV godine Fakulteta pedagoških nauka u Jagodini Univerziteta u Kragujevcu. Tokom studiranja posebnu pažnju posvetila je proučavanju i primeni inovativnih modela u nastavi. Učestvovala je u projektima Fakulteta, od kojih izdvaja rad na eTwinning platformi i realizaciju obrazovnih radionica u okviru kampa Kros RTS-a „Sombor 2019”.