Bolje obrazovanje za bolji svet!

A better education for a better world!

16 Apr

Kako slušanje muzike utiče na moždani potencijal učenika?

Naučnici uvek tragaju za otkrićima koja će omogućiti brz i lak način podsticanja razvoja mentalne inteligencije. Smatra se da veliku ulogu u tome ima muzika, jer podiže nivo pažnje, omogućava lakše fokusiranje na učenje i poboljšava stil razmišljanja. Takvo razmišljanje nije trend 21. veka, već je poznato još od vremena Platona. Mnoga istraživanja pokazuju da je barokna muzika XVII i XVIII veka idealno sredstvo za podsticanje pamćenja. Naučnici, ipak, najviše se bave pitanjima uticaja Mocartove muzike na učenike i efekta u nastavnom procesu.

Istraživački psiholog Frensis Rošer (Frances Rauscher) i neurobiolog Gordon Šo (Gordon Shaw) utvrdili su tajnu koja olakšava učenje. Misterija muzike Mocarta, kao i njen uticaj, leži u činjenici da je Mocart često ponavljao teme kako bi naredna faza bila zanimljivija i prijatnija. Ovo ponavljanje često se javlja u različitim tonovima, ali u istim intervalima. Da bi se dobio najbolji efekat učenja sa Mocartom, navedeni naučnici smatraju da je potrebno pre učenja najpre proučiti materijal koji bi trebalo naučiti, a zatim isti i prečitavati i ponavljati uporedo sa ponavljanjem tonova muzike. Ovo ponavljanje, sa periodičnim promenama, poboljšava lakše i trajnije prostorno-vremensko memorisanje.

Kako se muzika ponaša u mozgu?

Mocartova muzika i barokna muzika, sa ritmom od 60 otkucaja u minutu, aktiviraju levu i desnu hemisferu mozga. Uspostavljanjem mentalne aritmetike pokreta istovremeno se deluje na levu i desnu hemisferu mozga i podstiče maksimalno učenje i trajno pamćenje. Aktiviranjem leve hemisfere mozga omogućava se obavljanje logičkih akcija i govora, dok se aktiviranjem desne hemisfere podstiče kreativnost. Međutim, aktiviranje obe hemisfere podstiče mozak da bolje obrađuje, čuva i koristi informacije.

Prema istraživanjima američkog centra za nove nalaze u učenju, potencijal za učenje može se povećati najmanje pet puta slušajući muziku sa šezdeset otkucaja u minutu. Najbolji rezultati u učenju postižu se slušanjem Mocartove kompozicije – Sonata for Two Pianos in D Major, K. 448, pre kontrolnog, testa ili ispita. Ova vrsta muzike oslobađa neurone u mozgu koji pomažu telu da se opusti. Pored toga, slušanjem se podstiče provodljivost nervnih impulsa preko sinapsa (veza između neurona u mozgu). Međutim, mora se napomenuti da ova muzika ima najjači uticaj na razvoj i aktivnost neurona u mozgu do sedam godina starosti, a zatim može podstaći rast do dodatnih 25% do četrnaestogodišnjeg uzrasta, ali konstantno slušanje ove vrste muzike omogućava lakše i brže prenošenje nervnih impulsa tokom čitavog života.

U istraživanjima koja je 1982. godine sproveo istaknuti bugarski psiholog Georgi Lozanov utvrđeno je da barokna muzika sa šezdeset udaraca u minutu omogućava lakše učenje stranih jezika, čak do 1.000 reči i fraza za jedan dan, a prosečna stopa zadržavanja naučenih informacija je 92%. Kao dokazi uspešnosti učenja sa muzikom, ističu se i nalazi koji govore da je Albert Ajnštajn propagirao da je sviranje violine tajna njegovog uspeha u nauci, jer mu je omogućila da reši komplikovane matematičke probleme.

Kako telo reaguje na muziku?

Muzika povezuje sve elemente tela i snažno utiče na emocionalno stanje pojedinca, duhovnu harmoniju i osećaj fizičke sigurnosti. Klasična muzika iz baroknog perioda opušta srce, stabilizuje srčane otkucaje i snižava krvni pritisak kroz ritam muzike. Kad je telo opušteno, um se lakše koncentriše i kanališe misli u akciju. Ovakva vrsta muzike utiče na amplitudu i frekvenciju moždanih talasa, koji se mogu meriti elektroencefalogramom i kroz različita eksperimentalna istraživanja pokazuju pozitivan rast moždane memorije. Sve do početka XX veka sve naučne studije obično su se fokusirale na klasičnu muziku, ali nedavni eksperimenti pokazuju da se memorija poboljšava i slušanjem nešto drugačije vrste muzike poput one koju izvode gitarista Džimi Hendriks i grupe „The Beatles”, AC/DC i „Red Hot Chili Peppers”. Ovo naravno treba proveriti na delu. U skladu sa prethodno navedenim, jedino nam preostaje da se u nastavi implementira muzika koja bi deci povećala moždani potencijal. Svakako vredi pokušati.

Literatura:

  1. Huron, D. (2001). Is Music an Evolutionary Adaptation? Annals of the New York Academy of Sciences: e Biological Foundation of Music, 930, 43–61.
  2. Poutiainena, A., Esa, Lj. (2012). Heavy Metal and Music Education. Procedia – Social and Behavioral Sciences, 45, 517–526.
  3. Randles, C. (2013). A theory of change in music education. Music Education Research, 15 (4), 471–485.
  4. Furnham, A., Bradley, A. (1997). Music while you work: The differential distraction of the background music on the cognitive test performance of introverts and extraverts. Applied Cognitive Psychology, 11, 445-455.
  5. Kotsopoulou, A., Hallam, S. (2010). The perceived impact of playing music while studying: age and cultural differences. Educational Studies, 36(4), 431-440.
  6. Hallam, S. The effects of background music on primary school pupils’ task performance. Educational Studies, 28, 113-121.
  7. Fogelson, S. (1973). Music as a distracter on reading-test performance of eighth grade students. Perceptual and Motor Skills, 36, 1265-1266.

Autor: MSc Aleksandra Ikonov

Diplomirani biolog i master profesor biologije. Doktorand je na Biološkom fakultetu u Beogradu, gde priprema doktorsku disertaciju. Autor je brojnih naučnih i stručnih radova u domenu pedagoških i bioloških nauka. Svoj inovativni pristup nastavi predstavlja kroz više međunarodnih i domaćih konkursa na kojima postiže zavidne rezultate.

Trenutno radi na poziciji koordinatora obrazovnih programa Instituta za moderno obrazovanje kao saradnik na poslovima organizacije programa stručnog usavršavanja nastavnika i aktivno proučava edukativne obrazovne aplikacije.

 

Leave a Comment