Bolje obrazovanje za bolji svet!

A better education for a better world!

20 Nov

Kako da budete „bezbrižni” dok vaše dete surfuje internetom?

 

Online komunikacija i internet su postali neizostavni alati za komunikaciju. Sa razvojem informacionih tehnologija, online komunikacija je postala snažno sredstvo komuniciranja. Pored pogodnosti koje internet pruža deci, kao što su online igrice, društvene mreže, video-zapisi, muzika, pomoć prilikom pisanja domaćih zadataka i sl., postoje i internet stranice koje i nisu baš tako poželjne kada su deca u pitanju. Sigurna sam da se skoro svaki roditelj često zapita: „Kako zaštititi decu dok surfuju internetom”, „Šta je to što treba da proverim nakon njihovog surfovanja” i sl. Ovo su samo neka od najvećih pitanja sa kojima se suočavaju roditelji. U današnje vreme deca konstantno koriste tablete, smart telefone i računare i dosta je teže kontrolisati kom sadržaju imaju pristup, koje sve društvene mreže koriste, ko su njihovi virtuelni prijatelji, sa kim se to sve dopisuju i sl.

Ono što je pre svega važno jeste da roditelji shvate da današnja deca odrastaju uz internet i da su u potpunosti okružena tehnologijom. Zapravo, današnja deca pre nauče kako da koriste tač skrin, odnosno ekran osetljiv na dodir, nego da čitaju ili pišu, koriste boje, slike i simbole i sl.

Bez obzira na to koliko dete ima godina, važno je da ga roditelji zaštite dok pretražuje internet stranice, koristi usluge društvenih mreža kao što su Facebook i Instagram, dok razgovara sa prijateljima koristeći kratke poruke i sl.

Pre nego što pređemo na zaštitu dece na internetu putem softvera i drugih alata na internetu, uvek se savetuje da roditelji za početak:

  • NE dozvole deci da koriste laptop, tablet ili telefon sami u svojoj sobi. Preporučuje se da se ovi uređaji koriste u zajedničkom prostoru. Ovim bi trebalo da se barem obeshrabre neprimerene aktivnosti dece, jer će ona na neki način znati da su „jednim okom” pod kontrolom roditelja.
  • Razgovaraju sa decom i objašnjavaju zašto ne mogu da koriste određene uređaje, da posećuju određene sajtove i sl. Nije rešenje zabraniti detetu korišćenje interneta, jer je u današnje vreme to skoro nemoguće, već se savetuje da postoji dogovor sa decom o pravilima korišćenja interneta, o tome kad, koliko i u kom vremenskom periodu mogu da koriste internet.
  • Pričom upoznaju i informišu decu o predatorima, odnosno odraslim osobama koje kontaktiraju sa decom putem društvenih medija zbog koristi i ličnog zadovoljstva. Ukažite im na opasnosti ili loše primere i događaje koji su se već desili. Društvene mreže, online igrice i četovi su mesta na kojima predatori najčešće vrebaju decu. Ono što je važno da se deci napomene jeste da se ti predatori najčešće kriju iza lažnog imena/prezimena ili koriste nadimke, da se vrlo dobro upoznaju sa profilom dece i tokom online komunikacije potenciraju na istim/sličnim interesovanja koja imaju deca.
  • Više puta napomenu deci da ne ostavljaju previše ličnih podataka o sebi, o svojim kretanjima i aktivnostima na društvenim mrežama, kao i da im virtuelni prijatelji budu samo ljudi koje poznaju u privatnom životu.
  • Napomenu deci da se ne prijavljuju za nešto što je besplatno, putem linkova, a da roditelji nisu proverili da li je u redu.

Podstičite decu da sami kažu kad god vide bilo šta što ih čini uznemirenim, što im izgleda neprimereno, neadekvatno, što prvi put vide i sl. Pored toga, važno je da deca znaju šta je prihvatljivo na mreži, a šta nije. To je nešto na šta roditelji treba da ukazuju deci. Ne možete očekivati ​​da deca znaju da rade nešto loše ako niste postavili granice i niste im jasno stavili do znanja šta mogu, a šta ne. Na primer, jasno stavite do znanja detetu da mu nije dozvoljeno da preuzima aplikacije ili datoteke bez vaše dozvole, kao ni da deli datoteke/slike/poruke sa bilo kim.

Smatra se da su prvi koraci deteta na internetu igranje online igrica, otvaranje Facebook i Instagram naloga, slušanje muzike i gledanje video-klipova na YouTubeu. Važno je da sa decom komentarišete dešavanja na društvenoj mreži. Online društveni mediji koji su najpopularniji za decu su Facebook, Instagram, Snapchat i YouTube.

Uzećemo za primer Facebook kao društvenu mrežu koja se najviše koristi. Najvažnija opcija za zaštitu Facebook profila jeste „Privacy Settings”. Ta opcija se nalazi u gornjem desnom uglu kada kliknete na strelicu nadole, pa u levom uglu imate opciju „Privacy”. Kada kliknete na tu opciju, pojavljuju se opcije kojima možete da kontrolište informacije o profilu deteta:

  • Ko će videti vaše buduće objave?
  • Ko može da vam pošalje zahtev za prijateljstvo?
  • Ko može da vidi listu vaših prijatelja?
  • Ko vas može potražiti pomoću e-mail adrese koju ste naveli?
  • Ko vas može potražiti pomoću telefonskog broja koji ste naveli?
  • Da li želite da pretraživači van Facebooka sadrže vezu ka vašem profilu? i sl.

 

Bitno je osigurati da stranci, odnosno lica koja nisu na listi prijatelja vašeg deteta, ne mogu da vide informacije o profilu. Ovo uključuje stvari kao što su fotografije, lične informacije, video-snimci, njihova lista prijatelja i sve ostalo što je dostupno na profilima dece. Za najsigurnije postavke izaberite opciju da dozvolite samo prijateljima da pregledaju sva podešavanja na stranici. Svi društveni mediji imaju „Privacy Settings” i dovoljno je da ukucate u brauzer „Privacy Settings Instagram”, „Privacy Settings Instagram” ili za neki drugi društveni medij i izlistaće vam se načini za podešavanja opcija privatnosti. Takođe, generalno kada su u pitanju društvene mreže savetuje se da: 

  • budete „prijatelji” sa decom na društvenim mrežama;
  • proverite da li su im profili zatvoreni (privatni), tj. vidljivi samo njihovim prijateljima;
  • proverite da li su lični podaci dece zaštićeni;
    pričate deci da ne ostavljuju često komentare na javnim profilima, a posebno ne negativne komentare;
  • deca imaju „jake” lozinke od minimum 8 karaktera, da koriste brojeve i velika i mala slova prilikom keiranja lozinki.

Upoznajte se i sa skraćenicama koje deca najčešće koriste tokom dopisivanja na internetu:

  • KK ili K – OK;
  • BRB (Be Right Back) – Brzo se vraćam;
  • PIR (Parents in room) – Roditelji su u sobi;
  • PRW (Parents are watching) – Roditelji posmatraju;
  • BTW (By The Way) – Inače;
  • TTYL (Talk To You Later) – Čujemo se kasnije;
  • CYA (See Ya) – Vidimo se;
  • CUL8R (See You Later) – Vidimo se kasnije;
  • IDK (I Don’t Know) – Ne znam;
  • YOLO (You only live once) – Jednom se živi;
  • THX (Thanks) – Hvala;
  • PLZ (Please) – Molim te;
  • ASL (Age/Sex/Location?) – Godine/pol/mesto;
  • RL (Real life) – Stvarni život;
  • TTYL (Talk To You Later) – Čujemo se kasnije;
  • WTF (What the fuck) – Šta kog vraga;
  • H8 (Hate) – Mrzim.

Roditelji mogu da koriste i aplikacije za kontrolu aktivnosti svoje dece na internetu. Aplikacije koje mogu da pomognu roditeljima tokom kontrole dece na internetu su:

  • Screen Time Parental Control (https://screentimelabs.com/)

Predstavlja aplikaciju putem koje roditelji mogu da ograniče korišćenje vremena koje dete provodi na internetu. Ova aplikacija je pogodna za decu mlađeg uzrasta, kao i za roditelje koji žele da na vreme naviknu decu na to da što manje koriste telefon, računar, internet itd. Korišćenjem ove aplikacije roditelji mogu da ograniče vreme koje dete provede koristeći neku drugu aplikaciju.

  • Net Nanny (https://www.netnanny.com/)

Kao i prethodna, i ova aplikacija nudi mogućnost da se deci ograniči sadržaj za pretraživanje, kontrolu i nadzor nad aplikacijama, ali i kontrolu provođenja vremena. Ono što je dodatna prednost ove aplikacije jeste to što omogućava da se uklone vulgarni i uvredljivi sadržaji.

  • OurPact (https://ourpact.com/)

OurPact predstavlja besplatnu aplikaciju za roditeljsku kontrolu ekrana dece, blokator nepoželjnih aplikacija i GPS lokator, ima mogućnost upravljanja vremenom koje se provodi na internetu i lociranja članova porodice. Pomoću ove aplikacije može se otkriti koje su sve aplikacije instalirane na uređaju vašeg deteta.

  • SecureTeen Parental Control (https://www.secureteen.com/)

Besplatan servis za Android uređaje takođe puža mogućnost da se kontrolišu uređaji dece i da se nadgleda njihovo korišćenje. Korišćenjem ove aplikacije možete pratiti kuda se dete kreće, koje aplikacije koristi, šta istražuje na internetu, sa kim se dopisuje i sl.

Da biste mogli da koristite većinu ovih aplikacija, potrebno je da se instaliraju na uređaju deteta. Postoji još mnogo drugih aplikacija putem kojih možete da kontrolište svoju decu prilikom korišćenja interneta. Putem interneta možete pretražiti neke druge aplikacije, ali savetujem da se raspitate i kod svog Internet servis provajdera (Internet Service Providers – ISP’s), odnosno kod kompanije koja vam pruža „kućne” internet usluge. Zašto je ovo važno? U današnje vreme dosta IPS kompanija pruža roditeljima mogućnost da kontrolišu svoju decu, odnosno da kontrolišu pristup sadržajima kojima deca pristupaju putem „kućnog” interneta preko računara ili drugih uređaja.

Takođe, od 2017. godine svaka zloupotreba na internetu može da se prijavi putem broja 19833 ili e-maila bit@mtt.gov.rs. Ipak, i pored mnogobrojnih aplikacija za kontrolu dečjih aktivnosti na internetu, prvenstveno je važnije da se sa decom priča i da im se ukazuje na dobre, a posebno na loše strane tokom neadekvatnog korišćenja interneta i njegovih mogućnosti. Zato stalno razgovarajte sa svojom decom.

 

Autor: Marija Vasić je master inženjer organizacionih nauka. Tokom studiranja učestvovala je na mnogim projektima i radionicama iz oblasti preduzetništva, medijacije, regrutacije i dr. Bila je praktikant u komapniji Coca-Cola kao i u Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja na projektu “Očistimo Srbiju”. Trenutno radi na BusinessAcademy kao koordinator nastave i u okviru svog posla bavi se kreiranjem i vođenjem online kurseva iz različitih oblasti kao što su marketing, upravljanje projketima, informacione tehnologije i sl. 

 

Literatura:

  • https://www.digitaltrends.com/social-media/how-to-set-facebook-privacy-settings/3/

Leave a Comment