Bolje obrazovanje za bolji svet!

A better education for a better world!

30 Nov

Jezička barijera i drugi izazovi prelaska sa Nacionalnog na Kembridž obrazovni program

 

Šta se dešava kada iz jednog sistema obrazovanja, koji je učenika oblikovao od malena, pređe na drugi sistem obrazovanja? Ova promena nosi velike izazove i traži napuštanje zone komfora, puno rada i otvorenosti za nove zadatke. Iako se učenici susreću sa puno prepreka, ovaj prelaz nije nemoguć i daje pregršt mesta za usavršavanje.

Jezička barijera
Jezik koji govorimo u mnogome određuje naš tok misli kao i način razumevanja i raspoznavanja
nepoznatih pojmova. Prelazak na sistem koji je u potpunosti podređen drugom, ne-maternjem jeziku nosi sa sobom veliki stres. Sama promena u kojoj se komunikacija na času i predavanja odvijaju na engleskom jeziku zahteva vreme da se um navikne na novinu.
Koliko god da su jezičke sposobnosti učenika dobre u početku je vrlo uobičajeno da učenici “skaču” sa jezika na jezik i svaku informaciju prvo prevode na maternji jezik pa je onda razumevaju i usvajaju. Ovaj proces zahteva puno vremena i energije. Pored toga što je jako iscpljujuće, usporava proces učenja i procesuiranja informacija. Takođe, može dovesti i do slabijih ocena jer je mozak fokusiran na značenje i prevod, a ne na informaciju koja se usvaja.
Pored toga što je za adaptaciju potrebno vreme, neophodna je i svakodnevna vežba. Tek kada je tok misli potpuno “prebačen” na jezik na kome se odvijaju predavanja, učenje u pravom smislu započinje.
Takođe potrebno je raditi i na osnaživanju učenika koji se prebace, jer je kod njih prisutan i strah da li će lepo izgovoriti reč i ako ne da li će ostali učenici primetiti. Ovaj strah se prenosi kasnije i na izradu projekata i pisanih zadataka.
Iako je jezička barijera popriličan izazov, praksa pokazuje da nije nepremostiva i da se uz dodatan rad uspešno savlada.
Problem koji je mnogo veći je kako se navići na sasvim nov sistem obrazovanja i promeniti stav prema učenju.

Razlike između programa
Broj različitih predmeta igra veliku ulogu u odabiru sistema. S jedne strane imamo nastavni plan propisan od strane ministarstva Republike Srbije koji za jednog gimnazijalca daje čak 15 predmeta (13 obavezna + 2 izborna), dok Kembridž ima 7 obaveznih predmeta na prvoj i drugoj godini odnosno 5 na trećoj i četvrtoj.
Iako deluje da je učenicima Kembridža lakše, broj časova je gotovo isti, pa učenici oba programa u
proseku imaju 7 časova dnevno. Takođe, gradivo na Kembridž obrazovnom programu je obimnije u poređenju sa nacionalnim planom i programom.

Kad govorimo o Kembridž obrazovnom programu, učenici se već na prvoj godini opredeljuju za predmete koji ih zamimaju.
Obavezni predmeti su matematika, engleski jezik i globalne perspektive. Učenici biraju između geografije i istorije, biologije, hemije i fizike, biznisa i informatike. Takodje biraju i još jedan jezik nemački, francuski ili španski.
Ovakvim odabirom učenici pokazuju interesovanje za određeni predmet, aktivniji su na časovima i postižu bolje rezultate na ispitima kada se uporedi sa predmetima koji su im nametnuti. Ovakav način usmeravanja vodi i ka odabiru fakulteta i zanimanja već od prve godine.

Način učenja i razmišljanja
Još jedna prepreka može biti i specifičan način razmišljanja i učenja na Kembridž obrazovnom programu.
Učenici u osnovnim školama, a kasnije i srednjim, uče da je dovoljno naučiti poglavlje-dva i reprodukovati ih sa malim nivoom razumevanja. Kažu da je ponavljanje majka uspeha. Jeste, ukoliko je cilj reprodukovati naučeno.
Kembridž obrazovni program je baziran na prožimanju lekcija, te se bez prve lekcije petnaesta ili dvadeset i prva ne mogu razumeti. Takođe, ceo sistem je zasnovan na primerima. Kada se proces nauči kroz primer duže ostaje u memoriji. Podsticanje divergentnog mišljenja i kreativnosti je bitno za razvijanje viših procesa mišljenja i usvajanje gradiva.
Ovo je ogroman šok za učenike, jer očekuju da je pitanje direktno i da podrazumeva reprodukciju znanja.
Pitanja koja se na Kembridž obrazovnom programu postavljaju pored reprodukcije znanja očekuju od kandidata da ume da upotrebi ovo znanje i objasni nepoznat pojam, kao i da barata infromacijama koje su date u kontekstu koji prevazilazi teorijska znanja.
Takođe svaki pisani zadatak uključuje i prethodno gradivo, tako da se do kraja druge godine učenja na testovima nalazi čitavo gradivo. Upravo je zato neophodan konstantan rad i učenje sa razumevanjem.

Individualni pristup
S obzirom na činjenicu da se predmeti biraju, u najvećem broju slučajeva grupe za predavanja su između 10-15 učenika što omogućava individualni pristup. Zadaci koje učenici dobijaju se biraju prema sposobnostima i interesovanjima, što omogućava brže i kvalitetnije savladavanje gradiva. Na ovaj način, učenici kroz primere koji su im bliski mogu da nauče više u poređenju sa tradicionalnim učenjem iz literature. Takođe, Kembridž obrazovni program nije rigorozan što se tiče trajanja predavanja oblasti, te je moguće, ukoliko grupa ima poteškoća oblast predavati sve dok je ne savladaju. Ovde se akcenat stavlja na sticanje znanja, kao i da svi učenici moraju dostići određeni nivo pre nego što se pređe na sledeću oblast. Kroz ovaj tip rada, postižu se bolji rezultati na završnim ispitima, ali i znanje koje je trajno i upotrebljivo.

Promena sama po sebi nije laka, međutim poteškoće sa kojima će se učenici sretati mogu se uspešno premostiti uz pomoć nastavnika i drugih učenika. Obrazovni Kemdridž sistem sam po sebi omogućava prilagođavanje svakom učeniku individualno fokusirajući se na njegove snage, a ne na njegove slabosti. Iako se razlikuje od našeg, nacionalnog sistema, učenici koji su spremni za rad, rast i razvoj ipak se brzo i uspešno prilagođavaju novom sistemu i čak postižu odlične rezultate koji su u rangu najboljih evropskih učeničkih postignuća. Dokaz tome su i učenici International School Savremena, Matija Šarenac i Jana Marinović koji su na ispitima IGCSE ostvarili rezultat “izuzetno” (engl. destinction) čime su se plasirali u 3% najboljih učenika u Evropi. Tamo gde je volja, uvek postoji i način!

 

Autor: Nadežda Golubović, master biologije oblasti fiziologija biljaka i profesor biologije u Savremenoj International School. Tokom studija bila je aktivan član Kancelarije za mlade gde je radila na razvijanju projekata iz različitih oblasti, marketingu, vršnjačkoj edukaciji i medijaciji.
Kao profesor biologije ima cilj da ovu nauku približi učenicima koristeći moderne metode nastave kao i kreativne demonstracije koje su tu da pokažu koliko je biologija upotrebljiva u svakodnevnom životu.
Slobodno vreme provodi u prirodi istražujući fenomene koji nas okružuju.

Literatura:

  • Long, Michaelson H (1983) Native Speaker/Non-Native Speaker Conversation in the Second Language Classroom, available at http://hdl.handle.net/10125/38598
  • Braine George, (2002) Academic literacy and the nonnative speaker graduate student, Journal of English for Academic Purposes, Volume 1, Issue 1, Pages 59-68
  • ElaineK. Horwitz et all (1986), Foreign Language Classroom Anxiety, The Modern Language Journal, Issue Online: 20 October 2011
  • National curriculum for upper secondary schools
    https://www.riigiteataja.ee/en/eli/524092014009/consolide
  • Novi plan i program za gimnazije http://www.mpn.gov.rs/novi-plan-i-program-za-gimnazije/
    How does the National Curriculum Affect Secondary Schools?
    https://www.educationquizzes.com/knowledge-bank/how-does-the-national-curriculum-affect-secondary-schools/
  • Ellen Bialystok, (1997) The structure of age: in search of barriers to second language acquisition, Second language research, Volume: 13 issue: 2, page(s): 116-137
  • Paula G et all (2012) ‘I’m Telling You … The Language Barrier is the Most, the Biggest Challenge’:
    Barriers to Education among Karen Refugee Women in Australia, Australian journal of education,
    Volume: 56 issue: 2, page(s): 126-141

Leave a Comment