Bolje obrazovanje za bolji svet!

Better education for a better world!

19 Oct

IoT kao deo obrazovanja

 

U savremenom društvu i životu jednog čoveka neprekidno učenje i usavršavanje zauzimaju veoma važno mesto. Svedoci smo da tradicionalna tabla i kreda polako izlaze iz upotrebe u organizaciji savremene škole, dok se informaciono-komunikacione tehnologije u obrazovanju sve više primenjuju.

Promene koje se dešavaju u svakoj oblasti rada, pa tako i u obrazovanju, utiču kako na učenike, tako i na sam obrazovni kadar. Uz brojne nove modele učenja, tradicionalne metode učenja neminovno se moraju unapređivati i prilagoditi promenama. Sa mobilnim i drugim IT uređajima obrazovne institucije dobijaju mogućnost da implementiraju i uvedu nov način interakcije između nastavnika i učenika, personalizovano i dinamično učenje, zanimljivu i kreativnu razmenu informacija, što dovodi do lakšeg usvajanja novih znanja i veština.

IoT je skraćenica od pojma „Internet of Things” i predstavlja izuzetno veliku platformu koja koristi različite vrste tehničkih uređaja. Svaki uređaj na IoT ima svoj jedinstveni identifikator (UIDs – unique identifiers), ugrađen hardver i softver kako bi primao, obrađivao i slao informacije bez posredstva ljudi. IoT se može odnositi na bilo koji uređaj povezan na mrežu s ciljem prikupljanja, obrade i slanja informacija na različite načine, na primer, putem senzora, procesora i sl. Primena IoT uređaja je sve popularnija u kućama i transportu, proizvodnji, ali i u obrazovanju.

Šta u stvari znače ove promene za jednu tradicionalnu učionicu i odnos prema učenju?

  • Ukoliko uđete u modernu učionicu danas, prvo što ćete primetiti jeste da su zelene table, krede i sunđeri zamenjeni projektorima, interaktivnim tablama, olovkama i brisačima za tu tablu. Interaktivne table prepoznaju, sakupljaju, pamte i šalju informacije, čime se ubrzava ceo proces učenja. Ovo je dobar primer kako IoT uređaj može podići angažovanje u nastavi i učiniti ceo proces učenja zanimljivijim.
  • Svakodnevne olovke i sveske polako se zamenjuju laptop računarima i tablet uređajima. Učenici nisu više samo korisnici digitalnog sadržaja već im se nudi mogućnost da u ranoj fazi školovanja budu kreatori digitalnog sadržaja, demonstriraju veštine i kompetencije i razmenjuju ideje uz podršku i korišćenje tehnologije.
  • Obrazovne ustanove sigurnost učenika uzimaju kao jedan od veoma bitnih aspekata dnevnog života učenika o kojima brinu. To je ujedno i veliki problem današnjice, pa je ta stavka svakodnevna tema razgovora između nastavnika i roditelja. Korišćenjem IoT uređaja, škola može da postane sigurnije okruženje. U te svrhe koriste se različiti IoT uređaji, kao što su biometrijski uređaji za prepoznavanje, GPS uređaji, detektori (za unošenje nedozvoljenih predmeta), sigurnosni sistemi koji detektuju kretanje, senzori, RFID tehnologije i sl.
  • Svi učenici 21. veka imaju sigurno jednu zajedničku stvar, a to je smart telefon, i svi žele da budu što bolje povezani međusobno. Iako smart telefon kao takav nije IoT uređaj, može se koristiti kao deo ove tehnologije. Na primer, kroz kreiranje jednostavne mobilne aplikacije, možemo povezati u jedan sistem sve korisnike i otvoriti novi vid interakcije gde korisnici na jednom mestu sistemski mogu dobijati obaveštenja, podsetnike i sl.
  • RFID (Radio Frequency Identification) tehnologija kao deo IoT platforme, poznata pod nazivom „Praćenje opreme i kontrola pristupa”, ima odličnu ulogu u obrazovanju. Uz korišćenje tzv. RFID kartica koje koriste frekvenciju za razmenu podataka, može se kontrolisati pristup određenim prostorijama, pratiti kretanje školskog inventara koji uključuje računarsku opremu, knjige, nastavna sredstva za časove i sl.
  • RFID tehnologija je posebno značajna za korišćenje u bibliotekama. Škole koje se nisu opredelile još uvek za elektronsku biblioteku imaju velike koristi od ove tehnologije. Na primer, zbog velike količine knjiga, lako dolazi do zabune ili gubitka knjiga u bibliotekama koje ne koriste tehnologiju jer ne znamo gde se koja knjiga u svakom trenutku nalazi. Ukoliko se koristi određena knjiga, putem njenog bar-koda možemo je lako pronaći u bilo kom trenutku i proveriti da li je dostupna.
  • Još jedna dobra primena RFID tehnologije jeste za praćenje napredovanja učenika. Pomoću specijalnih narukvica na kojima se nalazi RFID kartica, nastavnik u svakom trenutku ima podatak ko je prisutan na nastavi. Pored toga, veoma lako se može očitati informacija za svakog učenika ponaosob, pratiti njegov napredak i razumeti koje su njegove slabije strane, gde ima propusta pa zatim raditi na njima pojedinačno sa svakim učenikom.
  • Fizička lokacija ili invaliditet više nije prepreka u učenju. Osobe sa posebnim potrebama i fizičim ili kognitivnim ograničenjima mogu se bez ikakvih problema obrazovati korišćenjem različitih IoT uređaja. Na tržištu trenutno postoji veliki broj aplikacija koje olakšavaju čitanje, pisanje i razumevanje određene materije onima kojima je pomoć neophodna. Informaciono-komunikacione tehnologije su toliko napredovale, da u kombinaciji sa IoT prevazilaze tradicionalne učionice i dolaženje na određene lokacije, pa osobe sa posebnim potrebama mogu iz udobnosti svog doma pratiti nastavu i biti uključene u svaki proces, baš kao i osobe koje prisustvuju fizički.

Stavova i različitih mišljenja o obrazovanju i njegovom sprovođenju ima mnogo. Međutim, neosporno je da će tradicionalne metode morati da se prilagode, jer mlađe generacije učenika odrastaju uz moderne tehnologije i očekuju da one budu prisutne u svakom koraku nastave i učenja.

Pored toga, IoT uređaji i generalno moderne tehnologije pozitivno utiču na obrazovni sistem, jer se na bolji način raspodeljuju i koriste resursi, što dovodi do uštede kako finansijske, tako i u vremenu.

Svaka obrazovna ustanova bi danas trebalo da pruži mogućnost obrazovanja svima, jer za to svakako postoje brojne mogućnosti. Neminovno se nakon ovakvog zaključka nameće jedno od glavnih pitanja: „Da li će nam pored svih ovih uređaja uskoro uopšte biti potreban nastavnik?” Odgovor je jednostavan – hoće!

Sada možda i više nego ikada. Nastavnici su ti koji učenike treba da nauče kako da na pravi način iskoriste prednosti koje nam je 21. vek doneo. Potrebni su da bi ih tehnološki opismenili, da bi uveli i implementirali različite vrste uređaja u nastavu, ali najvažnije je da učenike pripreme za predstojeće životne i radne izazove. To podrazumeva da sam nastavnik koji sprovodi obrazovno-vaspitni proces treba konstantno da radi na unapređenju svog znanja i veština.

Možemo da zaključimo da informaciono-komunikacione tehnologije postaju neizostavni deo obrazovanja kako bi se budući zaposleni pripremili za posao i neprekidno usavršavali za poslove današnjice i budućnosti. Bez obzira na delatnost kojom se bavi, za čoveka danas je jako važno da bude u toku sa inovacijama i svakodnevnim promenama kako bi na pravi način iskoristio sve prednosti koje nude tehnologije.

Na tržištu rada danas postoje različite organizacije koje se bave stručnim usavršavanjem zaposlenih u obrazovanju. Naš Institut za moderno obrazovanje je jedna od njih jer aktivno sarađuje sa nastavnicima i drugim zaposlenim u obrazovanju, pomaže im da na pravi način prihvate i savladaju upotrebu tehnologija u svakodnevnoj nastavi kao i da se upoznaju sa različitim vrstama IoT uređaja koji se sve više primenjuju u nastavi. Cilj Instituta je da pored toga i podstakne osobe koje se bave obrazovanjem da unose promene u svoje okruženje i šire znanja koja će omogućiti brže, jednostavnije i zanimljivije učenje.

Očekujemo vas u Institutu da zajedno radimo na unapređenju nastave uz primenu IoT uređaja. Dobro došli!

Autor: Nina Denkovski je strukovni inženjer elektrotehnike i računarstva iz oblasti elektronskog poslovanja. Svoje radno iskustvo je započela kao praktikant u marketing i TM sektoru. Tokom studiranja učestvovala je u radu na projektima iz oblasti veb-dizajna i onlajn advertajzinga. Trenutno je zaposlena na poziciji koordinatora nastave na InternetAcademy, u okviru koje se bavi organizovanjem nastave i kreiranjem online kurseva iz oblasti online advertajzinga, veb-analitike, informacionih tehnologija i sl.

 

 

Literatura:

  • https://connectedworld.com/
  • https://www.iot-now.com/
  • https://blog.hackster.io/?gi=2f93e6e0ebcfhttps://azure.microsoft.com/en-gb/overview/iot/?site=mscom_iot
  • https://www.dontwasteyourtime.co.uk/
  • http://erictremblay.blogspot.com/?utm_campaign=elearningindustry.com&utm_source=%2Ftop-10-must-read-elearning-blogs&utm_medium=link

Leave a Comment