Bolje obrazovanje za bolji svet!

A better education for a better world!

14 Dec

Integracija učenika koji rade po IOP-u u nastavu i grupu vršnjaka

 

Navikli smo da uvođenjem inkluzivnog načina obrazovanja u škole individualno pristupamo svakom učeniku i odgovorimo na potrebe u odnosu na njegov emocionalni, intelektualni, kreativni, socijalni i fizički razvoj s ciljem maksimalnog napredovanja svakog učenika. Kada dobijemo odeljenje u kome ima učenika koji rade po Individualnom obrazovnom planu, kao pedagozi smo svesni da, pored odgovornosti za sve učenike u odeljenju, imamo posebnu odgovornost prema učenicima koji rade po IOP-u. Vodićemo dokumentaciju koja je obavezna prema IOP-u, ali poseban izazov za nastavnika je kako napraviti dobar plan aktivnosti za napredovanje učenika i kako takve učenike uklopiti u odeljenje i postići da ga druga deca prihvate. Izdvojićemo nekoliko praktičnih primera koji mogu pomoći integraciji učenika koji rade po IOP-u u nastavu i grupu vršnjaka.

Kada radimo sa učenicima koji rade po Individualnom obrazovnom planu, najbitnije je da u rad obavezno uključimo sve članove tima za dodatnu podršku, stručnog saradnika i roditelja. Nije dobro da oni ostanu članovi tima samo na papiru. Biće nam od velike koristi njihova iskustva i ideje u boljem razumevanju specifičnih potreba učenika i pravljenju plana aktivnosti. Većina roditelja će želeti da prati napredovanje svoje dece, tako da ćemo ih uključivanjem i redovnim obaveštavanjem podstaći da nam pomažu i da veruju u našu želju da pomognemo u napredovanju učenika. Kada roditelji ne žele da sarađuju, ne treba ih na to primoravati, po potrebi ih pozovete da vam daju potrebne informacije. Radeći sami u realizaciji IOP-a, možemo mnogo postići, ali timski rad uvek daje bolje rezultate. Roditeji su veoma bitan izvor informacija za pravljenje plana aktivnosti po kome će učenik napredovati. Često prisustvo roditelja u školi ili na časovima i njegovo ophođenje prema detetu daće primer ostaloj deci kako da sa ovakvim učenikom komuniciraju. Nastavnici i drugi učenici će takođe od roditelja dobiti i dodatne informacije o karakteru i navikama deteta, jer je i u interesu roditelja da njegovo dete bude prihvaćeno od vršnjaka.

Učenici koji rade po IOP-u 1 su učenici koji iz bilo kog razloga nisu uspeli da savladaju gradivo. Prelazak sa individualizacije na IOP 1 kod učenika i roditelja u početku uglavnom nailazi na otpor. I učenici i roditelji na ovakav način rada uglavnom gledaju kao na obeležavanje i izdvajanje učenika iz grupe vršnjaka. Da bi roditelj dao svoj pristanak i potpisao za rad učenika po IOP-u 1, veoma je važno da pri predlaganju roditelju ovakvog načina rada svi članovi tima za inkluzivno obrazovanje budu prisutni i da svaki član tima iznese svoje mišljenje o tome zašto je ovakav način rada potreban njegovom detetu. Objašnjenja koja su roditeljima veoma važna su da učenik ne može imati jedinicu iz predmeta koji radi po prilagođavanju, jer će plan aktivnosti biti prilagođen njegovom načinu napredovanja i da, kada savlada gradivo koje ne razume ili je propustio, može prestati sa radom po IOP-u 1. Nakon prilagođenog načina rada po IOP-u 1 i sami učenici i roditelji shvate da učenici bez tog gradiva koje ne razumeju ili su propustili ne mogu da sustignu svoje drugare u učenju i rado se potrude da nauče predviđeno gradivo. Neretko se dešava da učenici trećeg i četvrtog razreda, koji su upoznati i imaju iskustva sa ovakvim načinom rada, sami traže da posebno uče ono što teže razumeju ili su zbog dugog odsustva propustili. Na kraju su svi zadovoljni. Nema svrhe deliti jedinice učenicima koji ne razumeju ili su propustili da nauče osnovno gradivo iz predmeta, jer veoma retko sami, bez dodatne podrške, nauče ono što im nije jasno ili su propustili da nauče. Učenici koji rade po IOP-u 1 i imaju poteškoća u savladavanju gradiva nemaju problema sa uklapanjem u grupu vršnjaka. Napredujući svojim tempom, uvide da i oni mogu mnogo toga da nauče i na taj način dobijaju na samopouzdanju. Ostale učenike u odeljenju motivišemo da ovim učenicima pomažu u učenju. Na taj način, pored druženja, i učenici koji podučavaju imaju koristi.

Kada govorimo o učenicima koji rade po IOP-u 2, naše angažovanje je složenije. Sa učenicima kojima je potreban rad po IOP-u 2 možemo raditi sami, uz pomoć pedagoškog asistenta ili uz prisustvo ličnog pratioca deteta. U učenju gradiva, u zavisnosti od teškoća u učenju, smetnji u razvoju ili invaliditeta, trudimo se da učenika opismenimo i da ga naučimo da se služi novcem. Učimo ga ono gradivo koje mu je potrebno u svakodnevnom životu. Ako učenik duže vreme ne razume ono što ga učimo, možemo pokušati da mu isto gradivo približimo na drugačiji način. Obavezno je uključivanje učenika koji rade po IOP-u 2 u sve nastavne predmete u skladu sa njegovim sposobnostima. Za poboljšanje samopouzdanja učenika koji rade po IOP-u 2, obavezno ih uključujemo i u vannastavne aktivnosti kao što su priredbe, predstave, radionice… Njihov doprinos vannastavnoj aktivnosti usklađujemo sa njihovim mogućnostima. Na primer, ako recituje na priredbi, dati mu da nauči recitaciju onoliko koliko učenik može da zapamti.

Za uklapanje učenika koji rade po IOP-u 2 u grupu vršnjaka veoma je bitno da ostali učenici u potrebnoj meri budu upoznati sa teškoćama u učenju, smetnjama u razvoju ili invaliditetom koje učenik ima. Deca lakše nego odrasli prihvataju različitosti, tako da uz objašnjenje prihvate učenika onakvog kakav jeste. Ophođenje nastavnika prema učeniku koji radi po IOP-u 2 jeste model po kome će se ponašati i ostali učenici u odeljenju. Učenicima možemo reći da će nam od njih biti potrebna pomoć, u smislu da ne zahtevaju previše od takvih učenika i da se ne ljute na njega kada im kvari igru. Za bolje razumevanje učenika kojima je potrebna dodatna podrška dobro je uraditi radionicu „U tuđim cipelama” na času odeljenjskog starešine ili na građanskom vaspitanju.

Učenici koji rade po IOP-u 3 su učenici koji prevazilaze predviđene standarde i imaju potrebu za proširivanjem i produbljivanjem sadržaja učenja. U većini slučajeva ovi učenici su nadareni za jednu ili dve oblasti iz gradiva koje se uči. U pravljenju plana aktivnosti za učenike koji rade po IOP-u 3 od velike pomoći će vam, pored stručnog saradnika i roditelja, biti i drugi članovi porodice koji će vam reći šta je to što učenika interesuje još od ranog detinjstva i kako se to interesovanje razvijalo. Za što bolje uključivanje ovakvog učenika u grupu vršnjaka motivišite ga da pomaže drugim učenicima u učenju, korist će biti obostrana. Pokazalo se da je vršnjačko učenje jedan od najdelotvornijih načina učenja.

Ono što je možda najvažnije kada je reč o učenicima koji rade po IOP-u i njihovoj integraciji u odeljenje jeste da oni ne smeju imati nikakve privilegije, naravno ukoliko nisu predviđene planom aktivnosti. Pravila ponašanja koja u učionici i školi važe za sve učenike važe i za njih. Svima podjednako ukazujemo na neprihvatljive oblike ponašanja.

Uklapanje učenika koji rade po IOP-u u grupu vršnjaka je u određenoj meri teže ukoliko učenici ne krenu sa svojom generacijom od prvog razreda nego se kasnije priključe odeljenju.

Učenike koji rade po IOP-u učimo, vrednujemo njihov rad, motivišemo i pohvaljujemo kao i sve ostale učenike u odeljenju, razlika je u našem očekivanju koje imamo od tih učenika.

 

Autor: Sofia Milenković, radi kao profesor razredne nastave u OŠ ,, Veljko Dugošević” u Turiji i kao savetnik- spoljni saradnik Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja i ŠU Požarevac i Beograd. Trenutno vodi eTwinning projekat ,, Učim da učim” i u okviru škole učestvuje u projektu ,, Podsticanje demokratske kulture u školama”

Leave a Comment