Bolje obrazovanje za bolji svet!

A better education for a better world!

Hristos Vaskrse!

Mnogo je različitih običaja koji se praktikuju za Vaskrs. Najbitniji i svima zajednički običaj je farbanje jaja. Jaja se kuvaju u vodi koju je sveštenik osvetio u toku Velikog posta. Farbaju se u crvenu boju. Simbolika farbanja jaja vrši se u spomen na događaj kada je sveta Marija Magdalina Mironosica putovala u Rim da propoveda Jevanđelje,  posetila cara Tiberija.  Tada mu je, u znak pažnje, kao novogodišnji poklon predala crveno jaje i pozdravila ga rečima „Hristos Vaskrse”. Ovaj događaj je tim značajniji jer se zna da je Magdalina Mironosica sa Presvetom Bogorodicom, neprekidno bila uz Hrista u toku njegovog golgotskog stradanja i da se njoj Hristos prvoj javio po vaskrsenju.

Crvena boja simboliše Spasiteljevu, nevino prolivenu krv na Golgoti, ali je crvena boja istovremeno i boja vaskrsenja. Jer vaskrsenja nema bez stradanja i smrti. Ono što treba svi da imamo na umu je to da je najbitnije da u ispunjavanju običaja i pripremi trpeze za Vaskrs, ne zaboravimo da obiđemo hram i prisustvujemo bogosluženjima.

Da bi smo razumeli vaskršnje običaje, vratimo se u istoriju da se podsetimo događaja koji su ih odredili.

 

 

Pasha i Tajna večera

Pesah” potiče od hebrejskog „psh”  koji se u Starom zavetu javlja i sa značenjem „zaštititi , spasiti” (Knjiga proroka Isaije: 31, 5). Naziva se i „Hag haaviv”, praznik proleća ili „Hag hamacot”, praznik beskvasnog hleba. U engleskom jeziku za termin „pasha” srećemo „passover”, što u bukvalnom prevodu znači „prelazak, zaobilazak”.

Pashalna večera nije smatrana memorijalnom već nečim što ponovo preživljava nešto. Jevrejski jezik ovo dozvoljava, jer nema reč za istoriju i ne pravi razliku između prošlosti i sadašnjosti. Moderni jevrejski jezik koristi reč „historiah”, koja je preuzeta od Grka. Klasični jevrejski jezik je koristio reč i koncept sećanja „Istorija je nešto što se desilo nekom drugom, a sećanje je nešto što se desilo meni”. Sećanje je „Zecher” na jevrejskom i odnosi se na koncept očuvanja porodične linije kroz muške naslednike, sećanja, prisećanja i posedovanja imena „ako zaboraviš ili izgubiš ime, izgubiš i sećanje”. Pasha nije bilo samo sećanje na događaj spasenja izvedenog od Gospoda u korist generacija Izlaska, bila je i eshatološki događaj spasenja koji će se desiti. Pasha je postala anticipacija i garancija nade za mesijansko spasenje jevrejskog naroda.

Tajna večera nije bila obična večera, već je imala pashalni karakter. Budući da je hdošao da ispuni zakon, a ne da ga ukine, Isus je proslavio pashu na dan kada je to Bog zapovedio Mojsiju. Dan kada se praznuje ustanovljenje Tajne večere je Veliki čevrtak.

Kod jevanđelista se nigde ne pominje pashalno jagnje, a trebalo bi – budući da je ono sastavni deo pashalnog obroka. U to vreme pashalna jagnjad su se ritualno klala u jerusalimskom hramu. Kada bi se klalo ranije, verovatno bi oni koji bi tako nešto učinili, naišli na osudu. Sveštenici tako nešto ne bi dozvolili.

Gospod Isus Hristos je ustanovio Tajnu večeru na način kako je to Mojsije zapovedio. On sam postaje naša pasha (1. Korinćanima 5, 7), a umire onog trenutka kada su počela da se kolju jagnjad u jerusalimskom hramu, a to je petak.

 

Najtužniji dan u godini i jedini kada se ne služi sveta liturgija je upravo Veliki petak, kada je Gospod naš Isus Hristos razapet. Obično tog dana većina ljudi posti. Trebalo bi naglasiti da je toga dana strog post, što podrazumeva da se jede veoma malo. Riba se ne jede, već povrće, i to kuvano bez ulja. Na Veliki petak se u crkvi iznosi plaštanica – komad platna na kome je izvezen Hristov lik koji leži na samrtnoj postelji. Plaštanica se postavlja na grob, koji je prethodnog dana pripremljen. Postavljen je na centralno mesto u hramu, kako bi svi vernici mogli da ga celivaju. Hristov grob je prisutan u hramu sve do momenta kada u subotu na nedelju počinje vaskršnje bogosluženje. Litija sa vernicima i sveštenstvom, ide oko crkve tri puta pevajući Hristos voskrese. U isto vreme u samom hramu se sklanja Hristov grob. To je znak da je Hristos vaskrsao. Tugu koja je prisutna za Veliki petak, zamenjuje neizmerna radost Hristovog Vaskrsenja.

Vaskrsenje Hristovo nas podseća da delimo radost jedni sa drugima. Kaže se u narodu da nakon kiše zasija sunce. Tako je i Hristos naše sunce radosti, nade i ljubavi. On je svojom ljubavlju prema svetu, opraštanjem onima koji su mu naneli zlo, ispunio volju Božju i nije joj se protivio. Spasao je svet svojim stradanjem i Vaskrsenjem, od smrti i Satane. On nam je ostavio u amanet da budemo strpljivi jedni prema drugima, da slušamo, volimo i opraštamo jedni drugima. Nekada je to veoma teško i čini se skoro nemoguće. Sam Hristos nas podseća da je sve moguće onome ko veruje (Sv. Jev. Marko: 9, 23). To bi značilo da imamo poverenja u Gospoda da u trenucima kada nam je teško – i to će proći.

HRISTOS VASKRSE!

 

 

Autor: Antonio Aras je diplomirani teolog, koji je višegodišnje iskustvo stekao u radu sa decom u osnovnim i srednjim školama. Odmah nakon završenih studija, Antonio je počeo katihetsku misiju, razvijajući kod dece potencijale na originalan način. Autor je i organizator brojnih radionica na biblijske i psihološke teme. Njegove radionice pohađalo je više od 2.000 ljudi. Antonio je član Playback teatra Beograd, TA praktičar i kouč, kao i edukant na psihodrami. U Savremenoj gimnaziji Antonio će učenike ohrabrivati da samostalno razmišljaju i budu autentični, ali će ih i motivisati na aktivan odnos prema društvu. Antonio je porodičan čovek, a u slobodno vreme piše blog, vozi bicikl i pliva.

 

Upis za 2017/18. godinu je otvoren!

Kliknite na ovaj link da se prijavite »