Bolje obrazovanje za bolji svet!

A better education for a better world!

18 Jan

Dnevnik Ane Frank u nastavi

 

Sve relevantne međunarodne institucije kreativnost predstavljaju kao ključnu stavku ukoliko bismo želeli da opstanemo u sadašnjem milenijumu. Sve reforme obrazovanja se kreću u pravcu kritičkog mišljenja, rešavanja konflikata i kreativnosti.

Vreme i društvo u kojem sada bitišemo sve više pokazuje potrebu za kreativnim stručnjacima. A škola je mesto gde se podstiče razvoj sposobnosti i interesovanja i kreativnosti kod dece. Ona priprema mlade naraštaje za život, usmerava ih da budu otporni na neizvesnost i spremni na rizik. Sada se sve više radi na tome da mladi budu osposobljeni za rešavanje problema, savladavanje stresa i izbegavanje dosade. Od nastavnika se takođe očekuje kreativnost u svakom segmentu nastavnog procesa, jer će jedino tako odneti pobedu nad plavičastim ekranom, koji sve više zaposeda oči, prstiće i dušu mladih naraštaja.

Sa namerom da pobedimo dosadu a ne objavimo rat modernoj tehnologiji, moje kolegenice i ja smo osmislile čas – Izrada i pisanje dnevnika uz Dnevnik Ane Frank kao vid pozitivne terapije.

Čas se odvijao u okviru redovne nastave. Bili su prisutni učenici 8. i 3. razreda i učenici sa smetnjama u razvoju koji nastavu pohađaju po prilagođenom programu iz OŠ „Sava Jovanović Sirogojno”.

Na početku smo upoznali učenike mlađeg uzrasta sa pojmom dnevnik i načinom na koji se dnevnik piše. Zatim smo starije učenike uputili u to ko je Ana Frank i upoznali ih sa detaljima iz života i dnevnika ove jevrejske devojčice. Pokazali smo im i knjigu Dnevnik Ane Frank i pročitali jedan odlomak iz nje. Nakon toga su učenici pokazali svoje lične dnevnike, ukratko opisali šta zapisuju, kada i kako to rade.

Objasnili smo im da pisanje dnevnika ima terapeutsko dejstvo, da pišući mogu iskazati sve ono što ih raduje ili sve ono što ih rastužuje. Oblikujući rečenice, mogu biti maštoviti i kreativni. Na taj način mogu oterati tugu, ublažiti bes, opisati radost, eliminisati stres.

Učiteljice su nakon ove priče učenike mlađeg uzrasta i učenike iz škole OŠ „Sava Jovanović Sirogojno” podelile u grupe i svaka grupa je dobila svesku i potreban materijal za njihovo ukrašavanje. Zatim su dale instrukcije i podelile zadatke i učenici su počeli sa kreativnim radom. Odmah su se pridružili i učenici 8. razreda, pomažući svojim savetima. Uz podršku starijih drugova i uz njihovu pomoć, male spretne ruke su šarale korice svezaka, koje će postati njihovi dnevnici u kojima će zapisivati svoje misli, želje i očekivanja.

Bila je to predivna slika – svi su bili udruženi, međusobno su sarađivali i snalazili su se vrlo vešto. Nastavnici su bili tu samo da dodaju lepak, perlice koje nedostaju, platno ili boju koja se zagubila u mnoštvu ukrasa.

Učenici su bili vrlo kreativni i spretni prilikom ukrašavanja i izrade dnevnika. U početku su bili povučeni i obraćali su se za pomoć samo svojim nastavnicama, međutim, kako je vreme odmicalo i kako su uvideli da njihovi radovi, tj. dnevnici nimalo ne zaostaju po izgledu od ostalih radova, oslobodili su se i započeli saradnju sa svima ostalima. Osmesima i zadovoljnim pogledima pokazivali su da su ponosni na svoja dela. Mnogi su u toku rada nastavili da postavljaju pitanja o Ani Frank, komentarisali njen život i pokazali su empatiju prema njenoj sudbini.

Na kraju časa su sve grupe obavile zadatak, dnevnici su ukrašeni i bili su spremni da se u njih upišu misli o času.

Njihove dečje, iskrene misli, pokazale su nam da su na početku bili tužni, ali da ih je Ana Frank inspirisala da naprave svoj dnevnik i da su kasnije uživali u ukrašavanju i izradi. Najviše im se dopalo to što su radili zajedno a nisu morali da se takmiče, nisu mislili na vreme, pa zato nije bilo nervoze i stersa.

Deci je potrebna inicijativa, kreativni učitelj, nastavnik, koji će ih pokrenuti i podržati u nameri da stvore nešto lepo. Da im ukaže na to da u svakom lošem danu pronađu nešto dobro. Da to lepo i zapišu. Da sebi olakšaju odrastanje kroz pisanje, slikanje i druženje.

Ovakvi časovi su nepohodni ne samo zbog razvijanja kreativnosti već i zato što imaju terapeutsko dejstvo. Učenici su opušteniji, pozitivniji, brže i lakše usvajaju nova znanja, Oslobođeni od stresa i od nadmetanja, oni uživaju u školi.
Jelena Marković, nastavnik istorije i pedagoški savetnik, OŠ „Vuk Karadžić”, Surčin

Korišćena literatura:

  • Nada Banjanin Đuričić, „Kako poučavati o Holokaustu u osnovnoj školi”, Grupa 484, Beograd , 2014.
  • Slavica Maksić, „Podsticanje kreativnosti u školi”, IPI, Beograd, 2006.
  • https://accordingtokristina.com/pisanje-dnevnika-u-sluzbi-licnog-razvoja/

 

Autor: Jelena Marković rođena je 1976. godine. Diplomirala je na Filozofskom fakultetu u Prištini 2000. godine i po zanimanju je profesor istorije. Radi kao nastavnik istorije u OŠ „Vuk Karađžić” u Surčinu.
„Sedamnaest godina rada u školi donelo mi je ogromno iskustvo i omogućilo da proširim svoje vidike. Rad sa učenicima i učešće na stručnim skupovima su doprineli mom stručnom usavršavanju. Godine 2017. stekla sam zvanje pedagoški savetnik. Bavim se temama koje se tiču autonomije škole i nastavnika s ciljem podizanja kvaliteta nastave. Učestvovala sam na brojnim međunarodnim simpozijumima koji se bave različitim aspektima nastave radi njenog unapređenja.

Koordinator sam tima za međuškolsku saradnju, čime sam doprinela da naša škola učestvuje u EU projektu „Vrednosti koje nas povezuju” i projektu „Naša mašta može svašta.” Organizator sam stručnih skupova koji se bave talentovanim učenicima, kao i unapređenjem nastave.”

Leave a Comment