Bolje obrazovanje za bolji svet!

A better education for a better world!

07 Oct

  • By Aleksandra Karadzic
  • In Članci
  • Comments Off

Dečja prava

Ukoliko pođemo od pretpostavke da svako društvo teži ka tome da njegova deca odrastu u zrele članove društva koji poštuju zakon i prava drugih, onda ne smemo zanemariti ni njihova prava. 

Do XVII veka deca nisu bila prepoznata kao posebno osetljiva kategorija stanovništva, međutim, u tom periodu počinje da se stvara svest o detinjstvu, te se može reći da je upravo XVII vek vreme kada dečja prava počinju da se razvijaju. Potrebu za koncipiranjem prava deteta društvo (tada, pa i danas) vidi pre svega u činjenici da je dete autonomna ličnost koja ima specifična prava i potrebe i ne treba da bude isključivo objekat zaštite od strane odrasle osobe. Drugi razlog, koji je očigledan, jeste da su deca posebno osetljiva i ranjiva kategorija stanovništva – osetljivost i ranjivost od mentalne zrelosti i uzrasta. 

Prava deteta sadržana su u brojnim međunarodnim dokumentima, međutim, može se reći da se kao osnov svih tih dokumenata uzima Konvencija o pravima deteta, usvojena na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija 20. novembra 1989. Ovaj dokument donesen je u skladu sa principima proklamovanim u Povelji Ujedinjenih nacija, te se u njegovoj preambuli navodi da „deci u detinjstvu pripadaju posebna briga i pomoć.” Prema Konvenciji, dete jeste svako biće koje nije navršilo 18 godina, a kao njegova prava se, između ostalih, navode: pravo na život, pravo na ime, pravo na život sa oba roditelja, pravo na očuvanje identiteta, pravo na obrazovanje, pravo na privatnost itd.

U Srbiji je koncept prava deteta počeo da se uvodi u normativni sistem nakon demokratskih promena 2000. godine, a potvrđen je Ustavom iz 2006. Međutim, iako su prava deteta u našem zakonodavstvu jasno definisana, i danas smo svedoci ugrožavanja dečjih prava, posebno izraženih u određenim socijalnim kategorijama – siromašna deca, deca bez roditelja, deca sa invaliditetom, deca koja rade. Posebno ugroženu grupu predstavljaju romska deca. Takođe, izraženo je i nasilje nad decom: psihičko, fizičko, ali i seksualno, te vršnjačko nasilje. 

Telesno kažnjavanje dece od strane roditelja zakonom je zabranjeno, ali je ova odredba naišla na osudu javnosti. Najverovatniji razlog za ovako nešto leži u činjenici da veliki deo javnosti smatra da se deci daju prevelika prava, te da roditelji praktično ne smeju ni da povise ton na svoje dete. Ipak, prava deteta ne znače, kao što se u mnogo slučajeva pogrešno tumači, da dete može da ugrožava prava svojih roditelja ili nastavnika, te da ne odgovara za svoja dela. 

Sa druge strane, često se može čuti da se samo govori o pravima deteta, a da se ta prava ne sprovode u delo. Zbog toga je neophodno naglasiti da koncept prava deteta počiva na odgovornosti koju država ima: da obezbedi detetu ostvarivanje njegovih prava u svim oblastima bitnim za život i razvoj deteta. Jer dete, kao građanin Srbije, ali i sveta, ima prava koja su neotuđiva.

 

Literatura:

  1. Konvencija o pravima deteta, UNICEF, dostupno na https://www.unicef.org/serbia/media/3186/file/Konvencija%20o%20pravima%20deteta.pdf 
  2. https://www.ombudsman.rs/index.php/prava-deteta

 

 

Autor: Jelena Spasojević, profesorka sociologije i ustava i prava građana, diplomirala je novinarstvo i komunikologiju na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Na istom fakultetu završila je i master studije politikologije, a trenutno pohađa doktorske studije komunikologije na Fakultetu za kulturu i medije. Četiri godine volontirala je i radila u sferi odnosa s javnošću, a održala je i nekoliko radionica u ovoj oblasti, što joj je pomoglo da razvije edukativne veštine i razume različite karaktere.