Mnogi savremeni pedagozi ističu da je razvijanje kreativnosti i kritičkog mišljenja veoma važno za razvoj ličnosti učenika. Zbog toga je jedan od zadataka nastavnika da podstiče sposobnosti učenika stavljajući ga u aktivnu i istraživačku situaciju. Razvijanje kreativnosti i kritičkog mišljenja je u direktnoj vezi sa razvojem unutrašnje motivacije učenika.
Polazak deteta u školu veliki je događaj kako za dete, tako i za ostale članove porodice. Svakodnevni boravak u školi bi za cilj trebalo da ima sticanje novih znanja, veština i navika, ali retko koji roditelj će dete pitati, kada se vrati iz škole: ,,Šta si novo naučio?”, već ono opterećujuće: ,,Koju si ocenu dobio?”
Nastavnika treba da krase pozitivne i međusobno harmonizovane misli, reči i dela. Oni treba da budu model ponašanja svojim učenicima, da razvijaju i kod sebe i kod drugih racionalnu, ali više emocionalnu i duhovnu inteligenciju.
Mišljenje da nauke spiraju prljavštinu sa duše i njenu prirodu čine čistom i vazdušastom izneo je Mihailo Psel, vizantijski istoričar i filozof iz XI veka. Danas sticanje obrazovanja može biti sinhrono (sholastičko, bazično, opštedeterminisano) i asinhrono (spontano, podređeno ličnim afinitetima).
Savremen život sa sobom donosi benefite. Napredak tehnike i tehnologije omogućio nam je da živimo lagodnije od predaka. Danas živimo modernim, industrijalizovanim životom. Ukoliko bismo pravili poređenje u načinu života danas i pre samo dvadeset godina, primetili bismo ogromne razlike u navikama, tempu života i drugom.
English